Sporna komemoracija u Blajburgu
14. maj 2018.
„Na austrijsko-slovenačkoj granici su godinama marširali simpatizeri fašista. Sada bi Blajburg trebalo da postane svetlo mesto sećanja", piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. „Na austrijsko-slovenačkoj granici je između 10.000 i 20.000 Hrvata odalo poštu desetinama hiljada ratnih zarobljenika koji su u proleće 1945. pali kao žrtve osvete jugoslovenskih partizanskih četa. Hrvatska katolička crkva uvek ima vodeću ulogu na komemoraciji – ali ne samo spiritualno. Ona deluje politički i ideološki, jer nudi jedno obavezujuće tumačenje: kraj fašističke hrvatske države NDH (1941-1945) nije predstavljao oslobođenje, već početak mučeništva pod Titovom vlašću. Toga se nacija oslobodila tek sa nezavisnošću 1991. Gledano iz te perspektive, NDH sa Pavelićem je prethodnica današnje Hrvatske. Jasno je da je taj kontinuitet problematičan."
„Šta se desilo u Blajburgu pre 73 godine? Jedinice NDH, nemačkog Vermahta, slovenački belogardejci, ali i bosanski muslimani, srpski četnici, ruski kozaci i hiljade civila su bežali pred partizanima u pravcu Austrije. Hteli su da se predaju Britancima stacioniranim u Koruškoj kako bi izbegli osvetu Titove armije. No, posle konsultacija sa savezničkom Vrhovnom komandom, Britanci nisu hteli da im dozvole da pređu granicu i ostavili su begunce na milost i nemilost partizanima. U samom Blajburgu jedva da je bilo žrtava, ali u poslednjim borbama, te na putu povorki kroz Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Bosnu kao i u zarobljeničkim logorima ubijeno je, kako se procenjuje, 70.000 ljudi. U Hrvatskoj se govori o golgoti. To je ishodište mita o Blajburgu koji je sa proticanjem vremena promenio svoju funkciju, mita koji crkve, udruženja veterana i desničarski intelektualci i dalje pletu", piše Noje cirher cajtung.
U bečkom Standardu novinar Krsto Lazarević, koji je prisustvovao komemoraciji u Blajburgu, piše: „Došli su da se mole i da odaju poštu žrtvama 'blajburškog masakra' kažu muškarci" koje je tamo sreo. Predvodnik grupe nosi trenerku sa logom jednog sportskog kluba iz rajnsko-majnske oblasti. Otvara još jedno pivo, pali cigaretu i iz prtljažnika vadi pršut iz Dalmacije: 'domaći je najbolji'. Grupa muškaraca je razočarana, jer ove godine ne smeju da se podižu šatre. 'Obezbeđenje nas je već udaljilo sa groblja, kažu, ne smemo da pijemo, to više nije zabavno".
„Da bi odala poštu žrtvama, jedna grupa veterana iz rata u Hrvatskoj 90-ih želi na groblje. Jedan koruški policajac uzima uniformu koju jedan od muškaraca nosi u rukama. Učesnici mu objašnjavaju da je reč o uniformi iz rata u Hrvatskoj 90-ih. Jedan od hrvatskih policajaca koji je došao da pomogne (austrijskim – prim. prev.) kolegama, potvrdno klima glavom. Koruški policajac mu vraća uniformu i kaže: 'U redu je, hvala'. Reč je o uniformi jedne hrvatske paravojne formacije koja ima pozitivan stav prema ustašama."
„Prekršeno je i pravilo da na groblju ne sme biti političkih govora. Nešto pre 10 sati, pred spomen-obeležjem se jedan muškarac predstavio kao Tomo Bilogrivić iz 'Ujedinjene hrvatske desnice'. Nosi odelo, kravatu i polaže šešir na jedan nadgrobni spomenik. Kada je zatražio od prisutnih učesnika da se uhvate za ruke, oni su to učinili. Kada je zatražio da se antifašizam izbriše iz hrvatskog Ustava, aplaudirali su mu […] Renomirani stručnjak za ustavno pravo Bernd-Kristijan Funk natuknuo je, da policija kada je reč o fašističkim simbolima, namerno gleda u stranu […]", piše između ostalog austrijski dnevnik Standard.
Uoči komemoracije je internet-portal Špigel onlajn napisao da je „ono što se najavljuje kao ‚komemorativna misa na privatnom zemljištu‘ tokom proteklih godina preraslo u gigantsko okupljanje nacista. ‚Najveći u Evropi‘ kako to stoji u Dokumentarnom arhivu austrijskog otpora (DOW). Ono što je za jedne bezazlena komemoracija nevinim žrtvama, za druge je klanjanje ustaškom režimu. Fašisti su se u vreme nacista u Hrvatskoj pobrinuli za uništavanje Jevreja, Roma, Srba i antifašista, pe svega u koncentracionom logoru Jasenovac. Tamo je sistematski ubijeno najmanje 86.000 ljudi."
Uoči manifestacije, novinari Špigela su od austrijskih vlasti saznali da one nemaju nikakve instrukcije za postupanje protiv simbola Nezavisne Države Hrvatske koja je bila vazal nacističke Nemačke, ali da će uklanjati kukaste krstove, kako je novinarima rečeno u koruškoj policiji.
Priredio: Saša Bojić