Neformalni optimizam

Okupljeni za zajedničkim stolom u Briselu, na inicijativu šefice diplomatije EU Fedrike Mogerini, zapadnobalkanski lideri su, posle višemesečnih „prepucavanja“ na daljinu, dizanja tenzija u svojim državama i preko granica, ali i izazivanja frustracija među zvaničnicima Unije koji se regionom bave, seli oči u oči i razgovarali.

„Svi prisutni pokazali su punu posvećenost radu na EU-integracijama. Oni su ponovili opredeljenost i jak interes za jačanje saradnje i ostvarivanje opipljivih rezultata namenjenih građanima regiona. Naglasili su privrženost dobrosusedskim odnosima i produbljivanju regionalnog razumevanja kroz međusobno poštovanje i saradnju“, poruka je Federike Mogerini posle pet sati provedenih, što u bilateralnim razgovorima, što na zajedničkoj radnoj, neformalnoj večeri sa zapadnobalkanskom šestorkom.

Pred sastanak EU-Zapadni Balkan u Briselu su naglašavali potrebu da se ohrabri zajednički rad država u regionu, ali i regiona sa Evropskom unijom. Sastanak je trebalo da bude svojevrsni nastavak razgovora koje su lideri zapadnobalkanske šestorke imali sa šeficom EU-diplomatije početkom marta kada je Mogerini bila u poseti regionu i kada se, prema oceni šefa diplomatije Slovačke Miroslava Lajčaka, sa Zapadnog Balkana „vratila frustrirana“. Iako je ovoga puta sastanak bio neformalan, bez zajedničkog obraćanja medijima, šefica diplomatije EU potrudila se da odmah sazna šta su to poruke koje okupljeni premijeri poslali iz Brisela u svoje države i region. Ovoga puta ono što je Federika Mogerini mogla da čuje od Denisa Zvizdića, Ise Mustafe, Zorana Zaeva, Duška Markovića, Aleksandara Vučića i Edija Rame bila je muzika za njene uši.

Šta je to realni optimizam?

Predsedavajući Savetu ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić kaže da je neophodno da na Zapadnom Balkanu svi zajedno rade na ubrzanom i dinamičnom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Zvizdić smatra da su EU i njene institucije pokazale da drže Zapadni Balkan u svom fokusu, a da je BiH jasno opredeljena za EU i NATO-integracije. A sad da se vratimo na početak ovog teksta:

„Ono što je najvažnije od svega jeste očuvati mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i svi su potpuno jasno opredeljeni u tom pravcu“, naglasio je predsedavajući Savetu ministra BiH i dodao: „Iako s vremena na vreme sa Zapadnog Balkana dolaze i određeni zabrinjavajući glasovi i izjave, što govori da se suočavamo s političkim opstrukcijama, tenzijama i blokadama, ipak takve stvari uspešno prevazilazimo i vrlo uporno i naporno radimo na realizaciji svih aktivnosti koje će dinamizirati naš put ka EU“, pozitivan je Denis Zvizdić.

Njegov optimizam ne dele baš svi, na prvom mestu građani regiona koji se u sve većem broju iseljavaju sa Zapadnog Balkana u potrazi za boljim životom. Oni koji ostanu često kažu da ne vide kraj procesa evrointegarcija odnosno početak života u i po standardima Evropske unije.

Premijer Crne Gore Duško Marković možda ima više razloga za optimizam od svog kolege iz BiH, s obzirom na to da Crna Gora regionalno prednjači u procesu pregovora o članstvu u EU. Marković je Federiki Mogerini izneo očekivanje da će njegova zemlja za „najviše pet godina“ završiti pristupne pregovore.

„Nemamo skrivenu agendu i želimo da snažno idemo tim kolosekom koncentrišući se na reforme i na usvajanje evropskih vrednosti kako bismo u EU ušli sa svim svojim potencijalima“, poručio je Marković u Briselu. On je pozvao region da se manje oslanja na medijaciju EU, a da više zajednički države Zapadnog Balkana rade na savladavanju izazova unutar regiona i na evropskom putu.

Često pominjana rečenica u Briselu kojom se Crnoj Gori predviđa najbrži put ka članstvu, između ostalog i zbog „najmanje problema“ s tom državom, mogla se prepoznati i sinoć po najmanjem interesovanju okupljenih predstavnika regionalnih medija za crnogorskog premijera. Nijedno pitanje nije otišlo na njegovu stranu.

„Briselski“ i „domaći“ jezik

Najviše pitanja i pažnje novinara – bilo to dobro ili loše – dobili su premijeri Srbije Aleksandar Vučič, Albanije Edi Rama i makedonski mandatar Zoran Zaev. Zaevu je ovo bila prva poseta Briselu od imenovanja na mesto mandatara. Dolazeći premijer i dva odlazeća premijera, koji su imali svoje nesuglasice, a koje su poslednjih meseci putovale na linijama Beograd-Tirana, Skoplje-Beograd, pa i Skoplje-Tirana, našavši se zajedno u Briselu kao da su, bar privremeno, pronašli i zajednički jezik.

„Čini mi se da smo dobro razumeli da nam je posao da očuvamo mir i stabilnost, da napredujemo na našem evropskom putu i da međusobno sarađujemo“, ponovio je Aleksandar Vučić zaključak s početka ovog teksta. Odlazeći premijer i budući predsednik Srbije kaže da se s kolegama iz regiona dogovorio da se o „konkretnim problemima razgovara“, da se „stvari ne stavljaju pod tepih“ i da se učine sve kako bi građani Zapadnog Balkan bili spokojni. Vučić kaže da je veći skeptik od premijera Crne Gore kada je u pitanju brzina dobijanja članstva u EU, ali i dodaje:

„Ne mislim da region treba da čeka (na članstvo), već mora da ide napred – politički i ekonomski – kao i da se izbegnu svi problemi, nesuglasice i eventualni sukobi. Ako to uradimo onda apsolutno nije važno da li ćemo u Evropskoj uniji biti 2020, 2022 ili 2024. godine“, zaključio je budući predsednik Srbije.

Sastanak zapadnobalkanske šestorke u Briselu bio je neformalne prirode, pri čemu je EU naglašavala da se ne očekuju konkretni zaključci ili rešenja. Sama mogućnost da se ovoga puta rečeno sprovede u praksu, a „briselski jezik“ ne zaboravi čim se stigne u Sarajevo, Beograd ili Tiranu, predstavljao bi ogroman uspeh i pomak, kako za region, tako i za Evropsku uniju.