„Neki bi želeli da vrate rat“
21. jul 2018.
Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos smatra da nizak nivo podrške javnosti mirovnom procesu u njegovoj zemlji ne ugrožava dogovor. Mirovni proces posle polaganja oružja levičarske gerila FARC još je u toku, dodaje on. „Mir je tu i nema povratka“, Santos u ekskluzivnom intervjuu za emisiju televizije DW Conflict Zone.
Na pitanje da li istorija može da ukaže na nešto drugo, Santos je rekao: „Sporazum su ratifikovali Ustavni sud i Kongres. A ljudi neće dozvoliti da se mirovni proces unazadi. Neki bi želeli da vrate rat, ali to se neće dogoditi.“
Rastuće nasilje
Ali, nakon mirovnog sporazuma u Kolumbiji ima sve više nasilja – pobunjenici koji su protiv sporazuma i narko-bande bore se da preuzmu područja koja su ranije bila pod kontrolom FARC. Ta grupa je više od pola veka vodila pobunu u zemlji a njeni gerilci su posle mirovnog sporazuma uglavnom položili oružje.
Borci za ljudska prava, aktivisti i demonstranti takođe su bili meta napada u prošloj godini. U ukupnu 441 napadu ubijena je 121 osoba.
Santos je dobio Nobelovu nagradu za mir pre dve godine, ali međunarodna slava se nije pretočila u popularnost kod kuće. U martu je njegov rejting bio 14 odsto, a samo 17 odsto Kolumbijaca je izrazilo podršku njegovom izmenjenom mirovnom sporazumu. On je u oktobru 2016. godine tesno izgubio referendum o prvobitnom mirovnom planu: izlaznost je bila manja od 38 odsto – a protiv je glasalo 50,2 odsto birača.
Santos je za DW rekao da je potcenio protivljenje sporazumu koji je potpisao zajedno sa liderom FARC Rodrigom Londonom, poznatim kao Timošenko. „Pogrešio sam... na referendumima se glasa sa da ili ne iz razloga koji su drugačiji od pitanja koje se postavlja na njemu“, rekao je Santos.
Nakon propalog referenduma Kongres je usvojio izmenjeni sporazum bez raspisivanja novog referenduma. Sporazumom se garantuje pet mesta za FARC u dva doma kolumbijskog parlamenta.
Lažne pozitivne statistike
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava u martu je izrazila zabrinutost zbog optužbi da su 2017. kolumbijska vojska i policija izvršili jedanaest ubistava, odnosno egezekutirali ljude bez procesa.
Međutim, Santos to poriče: „Visoki komesar nije naveo nijednog pripadnika oružanih snaga koji je odgovoran za ta ubistva. Toga je bilo ranije... Ja sam to zaustavio kada sam bio ministar odbrane.“
Početkom veka ojska je sistematski ubijala hiljade nevinih civila i predstavljala ih kao pobunjenike kako bi se poboljšala statistika i dobijala unapređenja ili bonusi.
Santos je rekao za DW da je ta politika „lažnih pozitivnih podataka“ bila „sramna“ i da je on to ukinuo kada je bio ministar odbrane od 2006. do 2009, u vreme kada su takva ubistva dostigla svoj vrhunac. „Zaustavio sam te lažne pozitivne statistike... A oni koji su odgovorni za to, moraju da idu na međunarodni sud i tamo budu osuđeni“, rekao je Santos.
Jedan bivši policijski pukovnik je u maju rekao da je između 2002. i 2010. u okviru „lažnih pozitivnih statistika“ ubijeno otprilike 10.000 ljudi. Santos je tu brojku osporio u intervjuu za DW.
Sve više kokaina
Govoreći o ratu protiv droga, Santos je rekao da svet ima „pogrešan pristup problemu droge“, rekavši da je Kolumbija bila i ostala najveći izvoznik kokaina na svetu. Izveštaj američke vlade od prošlog meseca kaže da je proizvodnja kokaina u Kolumbiji porasla za 19 odsto. Reagujući na to predsednik SAD Donald Tramp je upozorio Kolumbiju da smanji proizvodnju.
„A ja sam mu rekao da je 81 posto povećanje potrošnje kokaina u SAD takođe neprihvatljivo. To je problem sveta i to je problem kojem svet mora da se bavi na drugačiji način“, ukazao je Santos.
Na pitanje voditelja Tima Sebastijana, da li je u redu da okrivljuje potrošače dok tržište droge u Kolumbiji donosi veliki novac za mnoge u zemlji, Santos je rekao da je to „suodgovornost“ i da želi više podrške od zemalja gde se troši kokain.
dr/ConflictZone