Timošenko u trci za predsednika
30. januar 2018.
Rodrigo Londono Ečeveri je osuđen za bombaške napade na policijske stanice, otmice političara i prisiljavanje dece da se pridruže Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije, poznatijim po akronimu FARC.
Taj isti Rodrigo Londono se proteklog vikenda popeo na binu u jednoj siromašnoj četvrti Bogote. Džemper sa V-izrezom preko plave košulje davao mu je profesorski izgled. Prišao je plastičnoj govornici i najavio da se kandiduje za predsednika Kolumbije obećavajući da će „promeniti“ politiku ove zemlje. „Znamo da nema poverenja u političke partije“, rekao je pred petstotinak pristalica. „Ulazimo u izbore da sprečimo političare da se bogate narodnim novcem.“
FARC u izbornu trku šalje ovog poznatog gerilca poznatog pod nadimkom Timošenko. Prvi put od osnivanja gerile šezdesetih godina će tako FARC učestvovati u političkoj trci. U partiju su se transformisali prošle godine nakon što je na snagu stupio mirovni sporazum sa kolumbijskom vladom što bi trebalo da stavi tačku na građanski rad koji je odneo 220.000 života i naterao milione ljudi u beg. Doduše manja gerilska grupa ELN i dalje je aktivna u nekim delovima zemlje.
„Teroristi i narkodileri“
Odluka FARC da položi oružje i krene putem političke borbe nije naišla na preveliko oduševljenje u Kolumbiji. Mnogi građani škrguću zubima kada vide Rodriga Londona Timošenka kako sada hoće na najvišu funkciju u zemlji i misle da je njemu i drugovima mesto iza rešetaka. FARC ima decenijsku istoriju napada na civile dok je istovremeno profitirao od kontrole nad proizvodnjom i prodajom kokaina.
- pročitajte još: Mladi u Kolumbiji traže mir
„Sramotno je videti ovog čoveka da se kandiduje za predsednika“, kaže Gledis Gutijerez iz Sijudad Bolivara, siromašne četvrti Bogote. Gutijerez je slučajno naišla na Timošenkov predizborni skup. „Ovi ljudi su teroristi i narkodileri“, povikala je žena pre nego što se udaljila.
Kolumbijski novinar Herbin Hojos bio je i sam žrtva otmice. FARC ga je pokupio 1994. godine i držao u planinskom kampu – dve sedmice je bio vezan za drvo. Hojosa je na posletku spasila vojska. Timošenkovu političku kampanju naziva „arogantnom“. „Oni bi trebalo da odgovaraju za svoje zločine pre nego što se kandiduju“, dodaje Hojos.
- pročitajte još: Zbogom oružje
Kao i u mnogim drugim zemljama koje su okončale građanske ratove, Kolumbija je tražila način da privoli gerilu na polaganje oružja, ali da istovremeno pruži neku satisfakciju žrtvama. Kompromis, naravno, nije zadovoljio sve. Predsednik Huan Manuel Santos, dobitnik Nobela za mir, složio se sa sistemom tranzicionog pravosuđa koje bi istražilo zločine i izreklo olakšane kazne za sve borce gerile i vojne oficire koji sarađuju sa tribunalom. Takvima je garantovano da neće u zatvor.
Niko neće sa njima u koaliciju
Mirovni sporazum iz 2016. je abolirao članove FARC od svih prethodno izrečenih presuda. Timošenko i drugi lideri gerile tako mogu nesmetano da se bave politikom. Ta masovna abolicija bode oči mnogim građanima i porodicama žrtava. Drugi su se pomirili sa tim da će FARC ubuduće biti bitan igrač na političkoj sceni.
„Mislim da je vreme da batalimo zlovolju i počnemo novi život u ovoj zemlji“, kaže Hoze Antionio Sančez, građevinski radnik koji je pratio Timošenkov miting. I Sančezov nećak je, noseći policijsku uniformu, pao kao žrtva FARC-a, ali je ovaj čovek ipak spreman da čuje šta Timošenko ima da kaže.
Arijel Avilja, politički analitičar iz Bogote, veruje da će biti potrebno određeno vreme da šire društvo prihvati FARC kao deo demokratskog procesa. On ukazuje da sve ostale stranke – čak i one koje su podržale mirovni sporazum – u kampanji oštro napadaju FARC. „Niko ne želi koaliciju sa njima jer ljude asociraju na nasilje, a to samo odnosi glasove. To je zapravo jedan od razloga što je FARC morao da istakne sopstvenog predsedničkog kandidata“, dodaje Avilja.
- pročitajte još: Novi američki socijalisti
Rodrigo Londono Timošenko se zapravo trudi da udara umerene tonove u kampanji. Tako umesto o nekada sanjanoj revoluciji priča o borbi protiv korupcije, jačanju socijalne države i smanjenju jaza između bogatih i siromašnih. Grupa je takođe promenila svoj logo – umesto dve ukrštene puške sada je tu crvena ruža sa malom petokrakom u sredini, motiv koji koriste mnoge socijaldemokratske partije širom sveta. No to nije mnogo pomoglo – prema anketama Timošenko može da računa na svega dva odsto glasova.
Peglanje imidža
Mirovni sporazum garantuje deset poslaničkih mesta za FARC u Kongresu tokom sledećeg mandata, a stranka će pokušati da poveća broj poslanika na izborima u martu. Politikolog Avilja ne veruje da je to moguće. FARC je polagao nadu u birače iz područja koja je tradicionalno držao pod kontrolom, ali tamo nije zabeležen povećan broj ljudi koji se upisao u birački spisak.
No na duži rok bi prisustvo u parlamentu moglo da bude dragoceno, smatra Avilja. Bivšu gerilu čeka mukotrpni proces promene imidža pre nego što eventualno zaigraju bitnu ulogu na političkoj sceni. „Želimo da donosimo zakone za obične ljude“, kaže Sandra Ramirez koja će se u ime FARC kandidovati na parlamentarnim izborima. „Onima koji nam ne veruju poručujem: Hajde da pričamo.“