Nemačka i Izrael: posebna veza

„Ovo nasilje se ničim ne može opravdati. Izrael ima pravo da se brani od tih napada u okviru samoodbrane.“ To su reči portparola savezne vlade u Berlinu Štefena Zajberta kojima je on kritikovao radikalno-islamski Hamas zbog masovnog raketiranja ciljeva u Izraelu. Zajbert govori u ime nemačke kancelarke Angele Merkel. Ono što on kaže zapravo „kaže“ kancelarka.

Nemačku i Izrael deli više od 4.000 kilometara. Ali ovih dana ta distanca je relativna. Eskalacija bliskoistočnog sukoba uznemirila je i mnoge u Nemačkoj. Konflikt se „preselio“ i na nemačke ulice. Poslednjih dana opet gore izraelske zastave, a kod Izraelaca u Nemačkoj i nemačkih Jevreja raste doza nesigurnost, pa i straha.

-pročitajte još: Nemačka: Nulta tolerancija za napade na sinagoge

Portparol vlade Zajbert o tome kaže: „Oni koji protestuju ispred neke sinagoge, oni koji napadaju sinagoge, oni koji oštećuju jevrejske simbole – oni tim akcijama pokazuju da im cilj nije izražavanje kritike na račun jedne države i politike njene vlade, već da im je cilj agresija i mržnja protiv jedne religije i protiv svih onih koji su njeni članovi. I mi se svim snagama naše demokratske pravne države tome suprotstavljamo“.

Osetljiva tema

Tema je osetljiva. Odnos između Nemačke i Izraela je posebne vrste. Zauvek će biti obeležen Holokaustom, masovnim ubistvom šest miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke. Pa ipak impresivno videti kako se taj odnos razvijao od 1965, odnosno od uspostavljanja punih diplomatskih odnosa između dve zemlje (Izrael i SR Nemačka).

Simbol ranog pomirenja je pre svih David Ben-Gurion (1886-1973). Već u ranoj fazi legendarni prvi premijer Izraela počeo je da se bori za poboljšanje odnosa s „drugom Nemačkom“. Ben-Gurion i prvi savezni kancelar Konrad Adenauer (1876-1967) sastali su se samo dva puta – 1960. i 1966. Svejedno – ta dva državnika odavala su utisak kao da se radi o (udaljenim) prijateljima.

Prvi zvanični razgovori između Savezne Republike Nemačke i Izraela počeli su još 1952. Najpre se radilo o sporazumu o isplati reparacija, a onda su uspostavljeni i tajni kontakti s ciljem isporuke nemačkog naoružanja Izraelu.

Kada su 1964. te isporuke postale poznate i javnosti na području Bliskog istoka, regiona koji je i tada karakterisala napetost, vladalo je veliko uzbuđenje. I baš to je „zapečatilo“ uspostavljanje punih diplomatskih odnosa 1965. Bio je to korak koji je teško pao mnogim ljudima u mladoj jevrejskoj državi. Dolazak nemačkog ambasadora na novu dužnost pratili su veliki neredi.

-pročitaje još: Kada kritika na račun Izraela postaje antisemitizam?

Merkel: Čudo

Odnos dveju zemalja i solidarnost ojačale su zajedničke komemoracije i posete nemačkih zvaničnika Izraelu. Helmut Kol je tokom svojih 16 kancelarskih godina samo dva puta boravio u Izraelu. A Angela Merkel u svojih (gotovo 16 godina) čak sedam puta. Tokom njene poslednje posete u oktobru 2018. kancelarki je, nakon političkih razgovora i obilaska Jad Vašema, u Jerusalimu uručen i počasni doktorat Univerziteta Haifa.

Bilo je planirano da Merkel tokom posete Izraelu dođe i u taj lučki grad na severu zemlje, ali se zbog nedostatka vremena od toga odustalo. Svejedno, ona je tada održala jedan itekako ličan govor, koji i danas zvuči aktuelno: „Poverenje koje sam ovde iskusila, to je poput čuda“, rekla je tada kancelarka.

I još: „Činjenica da nas danas povezuje prijateljski savez, to je neprocenjiv poklon. To je neverovatan poklon, s obzirom na našu istoriju“, rekla je Merkel. Ona se tada, između ostalog, osvrnula i na antisemitizam u današnjoj Nemačkoj.

Ali poslednjih godina, i to ne samo zbog pandemije korona-virusa, kancelarka sve ređe putuje u inostranstvo, konkretno u Izrael. Razlog za to bi mogao da bude Benjamin Netanjahu, odnosno njegov desničarsko-nacionalistički kurs. Godine 2017. su bilateralne konsultacije na nivou dveju vlada otkazane – a trebalo je da se održe u Jerusalimu. Ipak, u oktobru 2018, na 70-godišnjicu osnivanja države Izrael, te konsultacije su nadoknađene.

-pročitajte još: Nemačka i Izrael – uhodan, ali složen odnos

Kancelarka i njene vlade stalno su i sasvim jasno naglašavale pravo Izraela na postojanje. Paralelno s pitanjem izraelske politike naseljavanja na palestinskim područjima, nemačka vlada kontinuirano se zalagala za rešenje kojim se predviđa postojanje dve države, jedne pored druge, jevrejske i palestinske. I one na to stalno podsećaju i palestinsku stranu.

Nemačka i evropska privrženost tom konceptu proteklih godina bila je pod pritiskom, pogotovo zbog činjenice što je bivši američki predsednik Donald Tramp globalno dominirao po pitanju odnosa prema „Svetoj zemlji“. Izgradnja svakog novog izraelskog naselja pratila su upozorenja iz Nemačke da se ne dozvoli dodatno zaoštravanje ionako napete situacije.

Nemačka obaveza

Bez obzira na razlike u mišljenjima oko palestinskog pitanja, Angela Merkel u Izraelu uživa veliki ugled. Kao prva strana šefica vlade u istoriji, ona je 2008. govorila u izraelskom parlamentu Knesetu. I to na nemačkom, na jeziku počinilaca zločina.

Tokom tog istorijskog govora, kancelarka je bila vidno potresena dok je izgovarala sledeće riječi: „Upravo na ovom mestu izričito kažem: svaka savezna vlada i svaki savezni kancelar pre mene bili su posvećeni posebnoj istorijskoj odgovornosti Nemačke za bezbednost Izraela. Ta istorijska odgovornost Nemačke deo je državne doktrine moje zemlje. A to za mene, kao nemačku kancelarku znači da o bezbednosti Izraela nikada ne sme da se pregovara.“

Tiho posredovanje

Reči Angele Merkel redovno se citiraju sve do danas. Ali njene reči su u Nemačkoj i kritikovali. Mnogi Nemci jednostavno ne mogu ni da zamisle vojnike Bundesvera na Bliskom istoku, pa makar se radilo i o „plavim šlemovima“ u sklopu misije UN na Golanskoj visoravni. Politički gledano niko verovatno ne želi ni da zamisli šta bi to u krajnjem slučaju moglo da znači za Nemačku, odnosno šta je stvarni sadržaj te „posebne odgovornosti“.

-pročitajte još: Bliskoistočni sukob: demonstracije u Nemačkoj i Evropi

Nemačka je retko među onim zemljama koje se otvoreno angažuju na Bliskom istoku u smislu posredovanja među sukobljenim stranama. Razloge za to trebalo bi tražiti u globalnom značaju tog konflikta, ali i u nemačkoj istoriji. Ipak, nemačke diplomate i predstavnici tajnih službi u više navrata su se zalagali za „izraelsku stvar“ u zemljama koje okružuju Izrael. Oni su, između ostalog, učestvovali u pregovorima o razjašnjavanju sudbine nestalih izraelskih vojnika. Generalno gledano, Nemci su rado viđeni kada se traži neko ko bi mogao da posreduje.

Odnos prema Izraelu izuzetno je osetljiv teren za nemačke političare. Smatra se da su oni posebno bili dobri tokom mandata „zelenog“ ministra spoljnih poslova Joške Fišera. On je 2001. vodio političke razgovore u Tel Avivu upravo u vreme kada je u palestinskom napadu ispred jedne diskoteke na plaži poginula 21 osoba. Radilo se uglavnom o mladim ljudima. Samo nekoliko sati kasnije, Fišer je pokušao da posreduje između izraelske strane i šefa PLO Jasera Arafata.

-pročitajte još: Ko bi mogao da posreduje na Bliskom istoku?

Diplomatske trzavice 2016. iskusio je i tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel. Premijer Netanjahu je tada kratkoročno otkazao sastanak s nemačkim gostom, i to tek nakon što je Gabrijel sleteo u Izrael. Razlog je bio to što je šef nemačke diplomatije hteo da se sastane i sa predstavnicima organizacija koje kritikuju vladu. Netanjahu je tvrdio da se radi o antisemitskim organizacijama.

Najvažniji trgovinski partner

Bez obzira na sve političke napetosti, Nemačka je danas najvažniji trgovinski partner Izraela u Evropi. Produbljuje se i vojna saradnja, 2020. su po prvi put izraelski i nemački vojni piloti zajedno vežbali u Nemačkoj. A pre izbijanja pandemije, Izrael je zabeležio rekordan broj turista iz Nemačke. Uspešno se razvija i program međusobnih poseta škola.

I šta sad, u novoj krizi? Sve više političara naglašava, baš kao i aktuelni šef diplomatije u Berlinu Hajko Mas – pravo Izraela na samoodbranu.

Gotovo svi politički tabori zgražavaju se nad uništavanjem (i paljenjem) izraelskih zastava u Nemačkoj i odlučno izražavaju solidarnost. Ali jedna stvar ipak upada u oči: otvorenu solidarnost s Izraelom u kriznim vremenima ne pokazuje baš mnogo ljudi u Nemačkoj. Kada su početkom 1991, u jednom od najtežih trenutaka u istoriji Izraela, iračke rakete pogodile ciljeve u Jerusalimu i Izraelu, što je prouzrokovalo smrt i stradanja – te hladne januarske večeri pre 30 godina jedva da se dvadesetak ljudi okupilo ispred izraelske ambasade u Bonu kako bi izrazili solidarnost s Izraelom.

Angela Merkel i ambasador

Poslednji govor Angele Merkel u Izraelu (4.10.2018), tokom ceremonije na kojoj joj je uručen počasni doktorat Univerziteta iz Haife, nemačka kancelarka okončala je jednim obećanjem i jednom garancijom. Obećala je „da će jednoga dana doći i u Haifu“. I dodala da će „i u Nemačkoj“ proširiti poruku koja je povezana s takvim odlikovanjem.

„A ambasador Izraela će pažljivo pratiti kako se mi ponašamo“. I to je bila zadnja rečenica njenog govora. Rečenica koja je i danas aktuelna.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.