Nezadrživi rast ili predizborno životarenje?
30. novembar 2018.Predlog budžeta Srbije za narednu godinu dobio je izvesne pohvale, ali i brojne kritike. Ocenjeno je da je plan državne kase izbalansiran i realan – sa blagim deficitom od 29 milijardi dinara – što, kako smatraju u Fiskalnom savetu, „daje šansu da javni dug Srbije sa sadašnjih 54 posto BDP-a padne na malo više od 51 odsto“. Bar na papiru budžet predviđa i veće investicije, 165 milijardi dinara nakon ovogodišnjih 127 milijardi.
Ali, tu se zapravo kriju i ključne zamerke Fiskalnog saveta. Navodi se tako da se nedovoljno ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo. Tako se, tvrde, potkopavaju temelji budućeg privrednog rasta, a time i životnog standarda građana.
Umesto na infrastrukturu najveći deo novca će se trošiti na naoružanje vojske i policiju, koji će prema predlogu budžeta za to dobiti 46 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru će u proseku porasti devet odsto. Ministar finansija Siniša Mali kaže da je glavna odlika budžeta rast, da je on usmeren na povećanje standarda građana i kapitalnih investicija, ali i na olakšice privredi.
„Hokus-pokus ekonomija“
Lepe zamisli i pojedine pozitivne ocene ipak nisu impresionirale opozicionog poslanika Đorđa Vukadinovića, koji za DW kaže da „predloženi budžet ne samo da nije razvojni i reformski, nego je klasični status kvo budžet. A taj status kvo koji imamo je loš u ekonomskom i svakom drugom smislu. Tako da po meni on ne zaslužuje prelaznu ocenu.“
Komentarišući izjavu srpskog ministra finansija Siniše Malog da je reč o budžetu koji će obezbediti privredni rast, Đorđe Vukadinović primećuje da tu nema nikakvog rasta. O tome govori i Fiskalni savet, koji ističe da je Srbija u poslednjih pet godina ostvarila ukupno deset odsto privrednog rasta, a zemlje Centralne i Istočne Evrope su u istom periodu zabeležile rast od dvadesetak odsto.
„Ako se osvrnemo na ovih nekoliko godina koliko je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti, Srbija je imala najmanji rast ne samo u regionu, nego i u odnosu na druge zemlje Jugoistočne Evrope. Različitim statističkim hokus-pokusima, u kojima prednjači Aleksandar Vučić, oni bar kod svojih birača stvaraju iluziju rasta. A tog rasta jednostavno nema“, kaže Vukadinović.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ipak smatra da se ovaj budžet može posmatrati kao jasno razvojni. „Sada je fokus na razvoju, budući da smo zaokružili rigorozne mere štednje, koje su i dale rezultate. Imaćemo sa druge strane i povećanje tražnje, budući da će se po prvi put nakon nekoliko godina povećati plate, a nešto će se izdvojiti i za penzije. Posebno je važno što se vodilo računa o rashodima, i kako se bude oporavljala ekonomija, tako će se puniti i budžet“, kaže Nikolić za DW.
Primedbe koje su se čule o niskom ratu BDP-a u Srbiji Ivan Nikolić posmatra kroz period koji je prošla Srbija, i koji su upravo obeležile mere štednje. „Te mere su se i odrazile na rast BDP-a. Čak je na neki način čudo da smo zabeležili, uz tako drastično smanjivanje plata i kresanje tražnje, bilo kakav rast. Zato bi bilo ispravnije posmatrati ovu godinu i naredni period. Ako tako gledamo, teško možemo reći da je taj rast bio skroman.“
Kritičari budžeta navode da ponovo nema platnih razreda, koji su, podseća se, najavljeni još 2013 godine. Tako se i sadašnji budžet, po rečima Đorđa Vukadinovića, vidi samo kao nova kupovina vremena i odlaganje reformi. Posebno je kritici bilo izloženo preveliko izdvajanje za vojsku i policiju i Vukadinović je svestan da to može ponovo pokrenuti priče o navodnoj militarizaciji Srbije.
„Taj strah je neopravdan. Mislim da je pravi cilj tog poteza želja vlasti da umiri nezadovoljnike u vojsci i policiji. Nije namera toga da Srbija sad postane neka vojna sila koja će ugroziti susede. Tu je pre svega reč o sprečavanju odlaska kadrova iz tih resora, i želja da ih učine poslušnijim i lojalnijim sadašnjem režimu“, smatra Vukadinović.
Prioriteti: budžet ili slepi miševi?
Đorđe Vukadinović objašnjava da je veliki deo budžeta namenjen samim službama i servisima srpske Vlade, a da su za njima takozvana ministarstva sile. „Na trećem mestu su podsticaji stranim investitorima, koji su takođe dubiozni i problematični i nisu se baš previše dobro pokazali u prethodnom periodu“, skreće pažnju Vukadinović.
Kritikovana je i odluka vlasti da javna rasprava umesto mesec dana traje svega par dana, da stotine stranica predloga budžeta stignu poslanicima malo pre skupštinske rasprave te da se rasprava o tom ključnom zakonu objedini u raspravu o šezdesetak drugih zakona.
Vukadinović kao narodni poslanik kaže da je to „samo nastavak politike SNS da od svake sednice pravi ruglo od skupštinske demokratije i farsu od parlamentarnog života. Tako da ćemo za tako važnu stvar kao što je budžet potrošiti manje vremena nego za tačku dnevnog reda u kojoj smo razmatrali zaštitu populacije slepih miševa u Evropi, ili na probleme ptica selica vodenih staništa.“
No šta od budžeta mogu očekivati oni kojih se to najviše tiče – građani Srbije? Pre svega mogu očekivati stabilnost, ističe Ivan Nikolić. „Inflacija i kurs, kao neke varijabile koje brinu građane – tu mogu da budu spokojni jer nikakvih promena neće biti. Kako se ekonomija bude oporavljala – a cenimo da će se brži rast nastaviti – otvaraće se i fiskalni prostor za veće plate u javnom sektoru i penzije. To bi trebalo da dovede do realnog rasta koji bi nas približio razvijenijim susednim zemljama“, kaže Nikolić.
Đorđe Vukadinović sa druge strane ne očekuje ništa drugo osim onoga što su građani imali i ove godine. „To je, dakle, životarenje i preživljavanje, i to ne samo kao pojedinci nego i kao država i društvo.“