Ni spomenik ni komemoracije neće rešiti problem
28. januar 2020.
Na početku Drugog svetskog rata Hrvatska je brojala 25.000 Jevreja od kojih je u Holokaustu ubijeno njih 21.000. U Zagrebu ih je bilo gotovo 11.500 od kojih je preživelo 3.000. Polovina njih je do 1952. godine otišla u Izrael. Šturi su to podaci koje možemo pronaći na internet prezentaciji Jevrejske opštine Zagreb (JOZ). Reč je o opštini koja je osnovana 1806. godine, a koja u Hrvatskoj čuva sećanje na Holokaust i glasno se opire trendu poliranja kvislinške Nezavisne države Hrvatske.
Iako je jevrejska zajednica u Hrvatskoj mala i ugledna, njeni problemi nisu rešeni, prvenstveno kada se radi o povratu imovine. „Poslednjih godinu dana nije urađeno ništa. Iako je bilo obećanja, sve stoji. Urađena je dopuna zakona pa je ponovno omogućeno traženja povrata imovine, ali nema nikakve bitne promene“, kaže u razgovoru za DW dr. Ognjen Kraus, predsednik JOZ. Uostalom, i ova mogućnost je vrlo ograničena s obzirom da su cele porodice zatrte u užasima koncentraconih logora, a upravo su porodice naslednice „prvog reda" koje mogu da podnesu zahtev. „Što se tiče povrata imovine u vlasništvo opština, to je i dalje izostavljeno iz mogućnosti povrata“, navodi naš sagovornik.
Na mestu sinagoge je i dalje parkiralište
Od stotinjak nekadašnjih sinagoga, samo je deo njih građen kao objekt s verskom funkcijom. Ostale su nastale adaptacijama većinom stambenih prostora. No, ustaški režim preživelo je tek devet izvorno građenih objekata za tu potrebu. Samo je ona u Rijeci i danas sinagoga. Velika zagrebačka sinagoga u Praškoj ulici, par koraka od glavnog gradskog trga, rušena je od oktobra 1941. do aprila 1942. godine. Nalog za to izdao je tadašnji gradonačelnik Ivan Verner, imenovan od poglavnika Ante Pavelića. Službeni razlog je bio neuklapanje u urbanistički plan grada.
Aktuelni i višekratni zagrebački gradonačelnik Milan Bandić pak s vremena na vreme daje izjave kako će ispraviti tu nepravdu i obnoviti sinagogu na način da će parkiralište koje je sada na njenom mestu i kojim upravlja JOZ, smestiti ispod samog objekta. U tomu će, kaže, pomoći i grad i država. To mu je, najavio je početkom 2018. godine delegaciji Kneseta, zadatak pre nego što ode u političku mirovinu. No, predsednik Jevrejske opštine Zagreba kaže da je to priča o kojoj se govori decenijama, bez previše uspeha.
„O Praškoj razmišljamo i danas. Stvari su stajale decenijama zbog mešanja politike u pitanja JOZ“, navodi Kraus misleći na, kako kaže, protivzakonito priznavanje Jevrejske verske zajednice „Beth Israel“ s kojim je JOZ u sporu, a za što krivi bivšeg predsednika Mesića. „Beth Israel“ je, da podsetimo, 2012. godine objavio da ne dovodi u pitanje vlasništvo Jevrejske opštine Zagreb nad zemljištem, no i da smatra da ono pripada svim zagrebačkim Jevrejima te da ima pravo učestvovati u gradnji sinagoge.
„Dakle, nismo odustali od Praške, ali to ne znači nikakvu rekonstrukciju ili samo sinagogu. Nema jevrejskih zakona prema kojima se obnavljaju srušene sinagoge. Uostalom takva sinagoga bi u Zagrebu, koji danas broji tek nešto više od hiljadu Jevreja, bila tek spomenik nečemu što je postojalo i što bi trebalo održavati. Za to jevrejska zajednica nema sredstava. Mi smo uvek planirali nekakvu memorijalnu sinagogu koja bi u potpunosti zadovoljila i potrebe Opštine. Možda bismo mogli to napraviti uz kredite, ali ozbiljnih razgovora nije bilo“, objašnjava nam sadašnji status ovog problema Kraus.
Ekstremne ideje bujaju i u Hrvatskoj
Čini se da je ipak, od ovih imovinskih i pravnih problema, jevrejskoj zajednici u Hrvatskoj puno važnija politička i društvena klima za koju kažu da nije obećavajuća, uprkos ohrabrujućim rečima premijera Andreja Plenkovića (HDZ). „Mislim da moramo uvek sprečavati pojave tog tipa. Na tome radimo jer to nisu vrednosti koje delimo. U našem programu su najviši standardi poštovanja ljudskih i manjinskih prava, na tome ćemo ustrajati, radi se o vrednostima slobodne i moderne Hrvatske“, kazao je o rehabilitaciji ustaštva premijer prilikom polaganja venca na Jevrejskom groblju ispred skulpture Mojsija na Mirogoju.
Moglo bi se zaključiti da su na meti ekstremne desnice u Hrvatskoj prvenstveno Srbi, a ne Jevreji, no to za Krausa nije nimalo utešno. Naprotiv! „Na svaki ekstremizam i nacionalizam gledam jednako, bilo da se radi o antisemitizmu, mržnji prema istopolnim zajednicama, Srbima, Romima… U Hrvatskoj imate kukastih krstova i ustaških znakova koliko hoćete. Sve se manje radi na tom da to nestane“, govori i podseća da će Split na Marijanu da podigne spomenik ustaši Frani Tenti, ali i na presudu pevaču Marku Perkoviću Tompsonu koji u svojoj pesmi koristi ustaški pozdrav „Za dom spremni“, a koja stoji u fioci Visokog prekršajnog suda. „Uz to se na sajmu knjiga Interliber prodaju knjige koje umanjuju i negiraju zločine Jasenovca. Usprkos ustavu i zakonima, nitko ne čini ništa“, nabraja.
Iako se i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović pohvalila kako je učestvivala na Petom svetskom forumu o Holokaustu koji se održao u Jad Vašemu, Kraus tvrdi da su problemi eskalirali upravo s dolaskom Tomislava Karamarka na vlast i njenom kampanjom za prve predsedničke izbore. Ni Plenković, dodaje, nije učinio ništa dobro: „Da je na vreme rešena ploča sa 'Za dom spremni' u Jasenovcu, danas o tomu ne bismo diskutovali.“
Spomenik svim ustaškim žrtvama, a ne samo Jevrejima
Da li je podizanje spomenika svim žrtvama holokausta u centru Zagreba, što pokušava da progura zagrebački gradonačelnik uprkos protivljenju antifašističke fronte, korak prema rešenju problema? Kraus kaže da nije, a da Jevreje i JOZ nije niko ništa pitao. „Protiv spomenika kao spomenika nemam ništa. Ali, spomenik koji se radi za sve žrtve Holokausta je tepih pod koji se skriva zločin Nezavisne države Hrvatske koja je imala vlastite rasne zakone i koncentracione logore. Ako je već postojala takva zločinačka tvorevina, ne želim da se izdvajaju Jevreji kao posebni, jer su tim rasnim zakonima bili zahvaćeni i Romi i Srbi i Hrvati koji su bili protivnici tog režima.“ Za njega bi, kaže, to trebalo da bude spomenik žrtvama ustaškog terora na kojem bi, između ostalog, trebalo da piše i o žrtvama Holokausta. „Ne želimo da se zanemaruju ostale žrtve niti da se na takav način, možda, i razvije antisemitizam.“
Hrvatska je, u ovom trenutku, održala brojne okrugle stolove i komemoracije za žrtve Holokausta. I tu priča za ovu godinu staje kaže predsjednik JOZ pa zaključuje: „Problem je da ta tema, osim na Dan sećanja, ne postoji u nastavnom planu. Onda ni ne čude statistike koje su, da se razumemo, jednako crne kod nas i u ostatku Evrope pa u zaborav odlazi Holokaust i ono što se dogodilo. U Sjedinjenim Državama već preko 30 odsto ljudi ne zna o čemu se tu radi. Najgore od svega je to što se umanjuje zločin.“