Nit duž koje putuje Majk Pens
29. jul 2017.Saopštenja za javnost ponekada odaju i zrno istine. Između redova i nenamerno. Poslednje saopštenje koje je došlo iz Bele kuće, a tiče se posete potpredsednika Majkla Pensa Evropi, upravo je takvo. „Po nalogu predsednika Trampa, potpredsednik Majk Pens će u periodu od 30. jula do 2. avgusta 2017. posetiti Talin u Estoniji, Tbilisi u Gruziji i Podgoricu u Crnoj Gori“, stoji u prvoj rečenici saopštenja za izdatog prošlog meseca.
Ovo se naravno može protumačiti na različite načine, uzimajući u obzir Trampove javne nastupe o koristi transatlantskog vojnog saveza, njegovo oklevanje da potvrdi posvećenost kolektivnoj odbrani NATO, kao i želju za poboljšanje odnosa sa Moskvom, koji su učinili američke evropske saveznike veoma nervoznim i nesigurnim.
Predsednik Tramp nedavno je ipak omekšao svoj odnos prema Evropi, napokon potvrdivši dugo očekivanu posvećenost članu 5 ugovora o NATO koji kaže da je napad na jednu članicu te Alijanse napad na celu Alijansu. Razlog leži možda u tome što je Tramp trenutno pod pritiskom zbog nekoliko istražnih procesa u vezi navodne povezanosti njegove izborne kampanje sa Rusijom.
Potpredsednik gasi vatru
Ipak, jedan predsednikov govor neće biti dovoljan da u potpunosti ubedi evropske partnere da su im Sjedinjene Države u potpunosti posvećene. Tu dolazimo do potpredsednika Pensa, koji je već i ranije pokušavao da ublaži evropsku strepnju za vreme minhenske Konfeencije o bezbednosti nedugo nakon Trampove inauguracije.
„Nema sumnje da potpredsednik treba da bude simbol jednog ozbiljnog i zrelog čoveka u Beloj kući, naročito kada je u pitanju evropska bezbednost i politika prema NATO“, kaže Norman Nejmark, profesor istočnoevropskih i nemačkih studija te istorije na univerzitetu Stenford. „Mislim da je veoma dobar potez što će Bela kuća, možda ohrabrena od strane Stejt dipartmenta, poslati upravo njega u posetu ovim zemljama.“
Marija Omeličeva, ekspretkinja za bezbednosti evroazijskog prostora sa univerziteta Kanzas, misli da je cilj potpredsednikove posete da „potvrdi kontinuiranu američku posvećenost evroatlantskoj bezbednosti, NATO i principu kolektivne odbrane. Još kao kandidat za predsednika, a sada i kao predsednik, Tramp je stvarao tenzije u zemljama istočne i centralne Evrope, bivšim zemljama Varšavskog pakta, kao i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.“
Ona tvrdi da je Pens savršen čovek da te tenzije i smiri, uzimajući u obzir njegovu političku prošlost, te uzdržan i miran stil.
Moskovske ratne igre
Pensove destinacije povezuje jedna nit. To je postojanje zabrinutosti zbog mogućeg zbližavanja Bele kuće i Kremlja. Estonija, Gruzija i Crna Gora su se nekada brojale u neupitnu rusku sferu uticaja i sve tri su, milom ili silom, bile pod velikim uticajem Moskve. Danas su Estonija i Crna Gora članice NATO, dok je Gruzija u Partnerstvu za mir. Na neobavezujućem referendumu 2008. je 77 odsto građana te zemlje bilo za priključenje NATO.
Čini se da je putovanje organizovano baš u pravo vreme jer će Rusija organizovati veliku vojnu vežbu duž svojih zapadnih granica, a isto će uraditi u Belorusiji u septembru. Te moskovske ratne igre, koje uključuju desetine hiljada vojnika, zabrinjavaju SAD, NATO i baltičke zemlje.
Sa druge strane, „Gruzijci su bili veoma napeti zbog mogućeg smanjenja budžeta za program američke vojne pomoći, predviđenim budžetom koji je Bela kuća objavila u proleće“, kaže Omeličeva. „Američka vlada možda misli da je napravila grešku što nije bolje reagovala na samom početku rata između Rusije i Gruzije 2008. godine.“
U Crnoj Gori, najmlađoj članici vojne alijanse i zemlji koja je do nedavno tradicionalno gajila dobre odnose sa Rusijom, Pensova poseta biće pokušaj učvršćivanja pozicije Zapadu, kaže profesor na Stanfordu Nejmark. Međutim, i ovde bi mogao da postoji još jedan razlog što se baš ova mala država našla na spisku destinacija. „Pitam se“, razmišlja Nejmark, „da li to ima neke veze s tim što je Tramp odgurnuo premijera Crne Gore na poslednjem samitu NATO.“