Norveško licemerje u zaštiti klime
17. avgust 2017.
Na sastancima o zaštiti klime, Norveška se često ističe kao pozitivni primer. U toj zemlji već je prihvaćen zakon po kome će Norveška postati „klimatski neutralna“ 2030. godine – daleko pre od bilo koje druge države. Ta zemlja je predvosnica i u elektro-mobilnosti – tamo postoji čitav niz pogodnosti za vlasnike i vozače takvih automobila, a već do 2020. Norveška želi da zabrani upotrebu fosilnih goriva za grejanje domaćinstava.
Ipak, istraživačka organizacija Oil Change International iz Vašingtona malo detaljnije je proverila tu „čistunicu“ – i konstatovala da Norveška jedva da zaslužuje bilo kakve pohvale. Jeste da ta zemlja donosi propise koji ograničavaju emisiju štetnih gasova, ali on istovremeno deset puta više tih gasova – izvozi. Norveška je šesti po veličini proizvođač gasa i 15. proizvođač nafte na svetu. A, čini se, vrlo skoro će biti drastično povećan obim te eksploatacije fosilnih goriva.
Veliki planovi
Na te planove upozorava norveški ogranak organizacije „Prijatelji zemlje“, koji je i pomogao u sastavljanju izveštaja u Vašingtonu. Naime, Vlada Norveške ubrzano izdaje nove koncesije za istraživanje i eksploataciju fosilnih goriva iz Severnog mora i područja Arktika. Procenjuje se da će se, zbog novih nalazišta, izvoz Norveške povećati za čitavih 150 odsto.
„Norveška želi da bude predvodnica u zaštiti klime, ali je ona sve dalje o toga – i to sa svakom koncesijom, sa svakim delom opreme i svakom ekspanzijom u potrazi za fosilnim gorivom koje će zatim biti iskorišćeno na nekom drugom mestu“, kaže Silja Ask Lundberg iz organizacije „Prijatelji zemlje“.
Deo izveštaja postoji i računica o tome šta će da znači ta planirana norveška ekspanzija eksploatacije gasa i nafte s obzirom na Pariski sporazum o zaštiti klime. Došlo se do iznosa od oko 12 gigatona ugljen-dioksida koji će biti emitovan u narednih 50 godina od fosilnih goriva iz Barencovog mora i drugih delova Arktika – a to nimalo nije u skladu s ciljevima dogovorenim u Parizu kojima se predviđa da se konačno ograniči globalno otopljavanje na najviše dva stepena Celzijusa.
Izveštaj je inače je objavljen samo mesec dana uoči izbora u Norveškoj. Zato se sada tokom kampanje insistira da se stranke jasno postave prema tom licemerju, kao i da se prestane sa izdavanjem koncesija i proširenjem kapaciteta za eksploataciju.
„Čisto“ gorivo iz Norveške
Norveška je dugo tvrdila da je njen gas „čisti oblik energenata“, odnosno da on prouzrokuje manju emisiju gasova od nafte koja se dovozi sa Bliskog istoka. Ali čak i da Norveška ograniči eksploataciju, to ne znači da će se potrošnja smanjiti: „Izveštaj pretpostavlja da će manje norveškog gasa dovesti i do pada potražnje nafte i gasa bilo gde da se on vadi“, kaže Tomi Hansen, direktor Odeljenja za politike proizvodnje norveškog Udruženja za naftu i gas. Drugim rečima: ako neće Norveška, ko će onda drugi da proizvodi to gorivo? „Mi mislimo da postoji čitav niz razloga da upravo Norveška bude zemlja koja će da ih proizvodi.“
Hansen još jednom podseća da je njihov gas ipak čistiji od nafte ili uglja: „Na proleće će, recimo, u Velikoj Britaniji biti obeležen Dan bez uglja. To je prvi dan još od 1892. kada se tamo neće sagorevati uglja. To će se moći samo zahvaljujući norveškom gasu koji emituje upola manje gasova od uglja.“ Isto tako, jedan od čelnika norveškog Udruženja za naftu i gas tvrdi da se u toj zemlji fosilna goriva eksploatišu na najčistiji mogući način, sa mnogo strožim propisima od onih u drugim zemljama u kojima se to radi.
„Svetu su potrebni energenti i Norveška eksploatiše naftu i gas na veoma efikasan način“, tvrdi i Jens Frolih Holte, savetnik norveškog ministra za klimu i životnu sredinu. On podseća da je Norveška pristupila evropskoj trgovini emisijom ugljen-dioksida i da svaka tona CO2 tu zemlju košta oko 50 evra. To podstiče razvoj veoma efikasne proizvodnje: „Mi imamo veoma stroge propise o emisiji iz proizvodnje nafte“, kaže vladin savetnik, a podsjeća i na to da 95 odsto norveškog gasa odlazi u Evropu, „u zemlje koje i same imaju veoma stroge propise o zaštitu klime“.
Osetljivo hladno more
Sva ta uveravanja norveških zvaničnika ipak ne menjaju ništa na osnovnom prigovoru u izveštaju organizacije Oil Change International: Norveška ne samo da eksploatiše gas i naftu, već ona želi i da proširi tu eksploataciju na izuzetno osetljivo područje Arktika. Eksploataciji fosilnih goriva u moru uvek je fatalna, ali je na tom području još mnogo gore: zbog minimalnih temperatura, podmorje se tamo veoma sporo oporavlja, a tu su i riblje populacije.
Prošle godine u Oslu su odobrili 56 novih koncesija i trenutno čak 36 kompanija istražuje podmorje u blizini Lofotskih ostrva. To je inače prostor sa ogromnom populacijom bakalara. Norveška nacionalna naftna kompanija Statoil planira da potroši šest milijardi dolara za proširenje kapaciteta na Kastbergovom polju – području otvorenog mora (59°13′N 2°29′E) osamdesetak milja pred gradom Stavangerom, gde se procenjuje da ima oko 650 miliona barela fosilnog goriva.
Sve te odluke donete su za mandata sadašnje, konzervativne premijerke Erne Solberg. Mesec dana uoči parlamentarnih izbora, ona i njena stranka ne misle da bi Norveška nešto trebalo da menja u eksploataciji fosilnih goriva pred svojim obalama.