Zašto Nemci ne žele električne automobile?

Savezna nemačka vlada je, uvođenjem takozvanog ekološkog bonusa, želela da podstakne kupovinu električnih automobila. Na taj način trebalo je da bude ostvaren cilj da do 2020. na nemačkim putevima bude milion električnih automobila. Ali čini se da će to ostati pusta želja. Od 45 miliona privatnih automobila u Nemačkoj, u januaru ove godine dve trećine je vozilo na benzin, a nešto manje od trećine na dizel. Samo 165.000 su hibridni automobili (na benzin i električni pogon), a samo 34.000 čisti električni automobili.

Razlog je sigurno to što, uprkos bonusu koji nudi država, postoji čitav niz argumenata protiv elektro-automobila. Prvo, e-auto je mnogo skuplji od običnog. Tu razliku državni podsticaj samo malo smanjuje. Osim toga, mnoge plaši mala razdaljina koju mogu da pređu električni automobili. I još uvek ima suviše malo punionica, iako su gotovo svi nemački proizvođači automobila najavili da će duž nemačkih autoputeva da izgrade oko 400 brzih punionica.

Neiskorišćena sredstva

Savezna vlada stavila je na raspolaganje 600 miliona evra za podsticajna sredstva. Do januara 2017. podneseno je 11.652 zahteva za elektro-automobile i 8.972 za hibridne. Tako je na raspolaganju još uvek 560 miliona evra, a to su sredstva koja mogu da se zatraže do 30. juna 2019. godine. Kad je pre nekoliko godina uvedena premija za kupovinu novih automobila, uz uslov da se stari baci u staro gvožđe, svake nedelje je u Nemačkoj podnošeno prosečno 40.000 zahteva.

Onaj ko vozi električni automobil, stiče i druge privilegije – recimo u prvih pet godina ne plaća porez na motorna vozila. Osim toga, opštine mogu da odluče da električni automobili smeju da voze trakama rezervisanima za gradske autobuse, da mogu besplatno da parkiraju, itd.

Norveška prednjači

Norveška ima najviše elektro-automobila po glavi stanovnika. Od oko 2,5 miliona automobila u toj zemlji, 110.000 ih je na električni pogon, što je više od četiri odsto. U Nemačkoj je 0,07 odsto e-automobila. Od novih automobila registrovanih prošle godine, u Norveškoj trećina je bila na električni pogon.

Zašto u Norveškoj uspeva ono što u Nemačkoj ne uspeva? Jednostavno: tamo je povoljnije voziti elektro-automobil. Obični automobili su u Norveškoj skuplji nego u Nemačkoj između 50 i 100 odsto. I još: na električne automobile se ne plaća PDV od 25 odsto, ali ni carina, kao ni nadoknada za izduvne gasove. Tako je recimo Folksvagenov E-Golf u Norveškoj najjeftiniji od svih modela tog automobila.

I to nije sve. Za električne automobile se ne plaća ni registracija koja u Norveškoj za obične automobile može da bude i više hiljada evra. Osim toga, u brojnim norveškim gradovima vlasnici električnih automobila mogu besplatno da parkiraju, da koriste trake za autobuse, besplatno da koriste autoputeve i trajekte. Takođe, porez na motorna vozila je niži nego za obične automobile, a i broj punionica brzo se povećava. Već sad ih ima oko 7.500, a do 2020. godine bi trebalo da ih bude 25.000. I punjenje baterija je besplatno.

Kina najveće tržište

I u Kini se kupuje sve više električnih automobila. Samo 2016. prodato je gotovo 400.000 komada. I Kina ima premiju za kupovinu elektro-automobila, u gradovima kao što su Peking ili Šangaj korisnici brže dobiju licencu za automobile. „Znatno brže se gradi i mreža punionica, a i javne ustanove često koriste električne automobile“, kaže Jost Vibeke iz Instituta za kineske studije Merkator (MERICS). Mnogo je i gradskih autobusa na električni pogon. Ipak, subvencije su ove godine smanjene, a 2020. će biti potpuno ukinute.

Sa druge strane, Kina namerava da obaveže proizvođače automobila da od 2018. osam procenata automobila koje prodaju moraju da budu električni, a 2020. već 12 odsto.

Problem s punionicama

Štefan Bracel, šef instituta CAM, smatra da bi trebalo više investirati u izgradnju punionica. Nemačka vlada je planirala da u to do 2020. investira 300 miliona evra i ministar saobraćaja Aleksander Dobrint računa da će ih biti izgrađeno 15.000. To deluje mnogo, ali procenjuje se da je potrebno 70.000 običnih punionica i 7.100 brzih punionica – a trenutno ih je u Nemačkoj 6.500 običnih i 230 brzih.

Problem su i različiti standardi. Da bi se, recimo, mogla da se puni auto-baterija u svim delovima Berlina, potrebno je najmanje pet kartica za različite ponuđače. Stručnjaci kritikuju i nedoslednost političara. „Šizofreno je to što se, paralelno s elektroautomobilima, u velikoj meri subvencionišu i dizel-potrošači“, ukazuje Ferdinand Dudenhefer, profesor na Univerzitetu Duizburg-Esen.

Stručnjaci ipak veruju da će cena elektro-automobila i u Nemačkoj da padne, naročito cena baterija, koje su najveći problem električnih automobila. I da će onda i nemačke puteve konačno da osvoje električni automobili.