Nova snaga Hezbolaha
25. avgust 2017.
Libanska vojska se već više od pet dana bori protiv terorističke organizacije „Islamska država“ čije su paravojne jedinice prodrle u delove sirijske planine Kalamun i dopiru čak i do Libana. Džihadisti IS dobro su naoružani. Zato libanska vojska vodi borbu u labavom savezu sa dva partnera: Hezbolahom i Iranom.
Ta alijansa kojom dominiraju šiiti mogla bi zajedničkim snagama da potisne sunitske ekstremiste – tako je najavio zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Husein Džaber Ansari prilikom posete Bejrutu: „Libanska vojska, uz pomoć Hezbolaha i (iranske) nacije, beleži značajne pobede protiv IS“.
Nezamisliva koalicija
Libanska vojska i Hezbolah – takav savez dugo je bio nezamisliv: državna vojska Libana u savezu s paravojnom formacijom čiji su koreni u Iranu i koju podržava Teheran. Libanska vojska kao državna institucija povezuje se sa nedržavnim akterom koji, prema rečima politikologa Ejtana Azanija, deluje kao država u državi. „Nezavisna politika libanske organizacije stvorila je konflikt i napetost u odnosima s libanskom državom", piše Azani u svojoj knjizi o Hezbolahu. Jedna od glavnih tačaka sukoba između pokreta i vlade jeste Hezbolahova politika otpora koja je u mnogim slučajevima suprotna interesima vlade“.
Tenzije iz devedesetih postoje i danas. Hezbolah je nezavisni faktor u libanskoj politici. Od 1992. godine zastupljen je u libanskoj Narodnoj skupštini, ali kada je reč o vojnim pitanjima, vodi nezavisnu politiku. Godine 2006. sukobio se s izraelskom vojskom, što je rezultiralo jednomesečnim ratom.
Podeljeni Liban
Otada je Liban politički podeljen. Na jednoj strani su suniti, Druzi i delom libanski hrišćani, dok su na drugoj strani šiiti i opet delovi hrišćanskog stanovništva. „Koalicija sastavljena od hrišćana, sunita i Druza pre svega ima jednu želju“, piše turski analitičar Timur Goksel, „a to je da Hezbolah odvrati od toga da oružje i političku moć koristi kako bi promenio politički i ekonomski balans zasnovan na konfesionalnim principima Libana“.
Izrael je zabrinut zbog toga što libanska vojska sarađuje sa partnerom koji skoro da se ne može kontrolisati, i koji uz to kao svog saveznika ima Iran. Tel Aviv strahuje da bi Hezbolah mogao da iskoristi savez s libanskom armijom kako bi svoj plan protiv Izraela mogao – kao nikada pre - da sprovede u delo.
Pretnje
Pre par meseci, lider Hezbolaha Hasran Nasralah oštro je zapretio: ako Izrael napadne Liban ili Siriju, „stotine hiljada“ arapskih i muslimanskih boraca spremno je da uzvrati udarac. U slučaju takvog napada bilo bi otvoreno „da li bi ta borba bila ograničena na Liban, Izrael ili Siriju“, izjavio je u junu Nasralah.
Ta mogućnost ponovo je postala aktuelna u avgustu. U jednom napadu, Izrael se suočio sa protivnikom koji je „stotinu“ puta jači nego u prethodnim konfliktima. Istovremeno, Hezbolah je zapretio da bi mogao da napadne izraelski atomski reaktor kod Dimone, a pre toga je kao mogući cilj navedeno skladište amonijaka kod Haife. Eksplozija tog skladišta imala bi fatalne posledice po grad i njegovo stanovništvo. To je u Izraelu izazvalo diskusiju o premeštanju skladišta na bezbednije područje.
Sve je jasnije da je Hezbolah u savezu sa Iranom, veliki pobednik rata u Siriji. Ta organizacija veoma mnogo je profitirala od toga što je u sirijskom ratu praktično bila iransko vojno krilo. Teheran je najpre imao za cilj da zadrži Siriju kao važnog i jedinog saveznika u regionu, ali se u toku rata pojavio i novi cilj, a to je neprekidni kopneni put do Libije, preko Iraka i Sirije.
Na granici
Područje uticaja Irana sada dopire direktno do Izraela. „Hezbolah praktično može da baci kamen preko granice“, plastično objašnjava situaciju šef tajne vojne službe Izraela Hercl Halevi. Na taj način Hezbolah dobija na značaju. Pošto je prisutan u Siriji u kojoj će po svemu sudeći ostati duže vreme, to za Izrael geostrateški predstavlja opasnost: ne samo da može da bude napadnut sa libanskog juga, već i sa zapadne, sirijske granice. Linija fronta bi se tako udvostručila.
Napad je trenutno malo verovatan pošto je trećina Hezbolahovih boraca angažovana u ratnim područjima u Siriji. Osim toga, organizacija je pretrpela gubitke, kako u ljudstvu, tako i one finansijske. Međutim dugoročno, opasnost od rata postoji.