Nova vlada, stari problemi
2. jun 2017.
Tri pucnja iz vatrenog oružja odjeknula su u centru Skoplja u četvrtak 1. juna, i to samo nekoliko sati nakon što su novi ministri preuzeli dužnosti. Radilo se o pokušaju atentata. Cilj je bio Nikola Todorov, član konzervativno-nacionalne VMRO-DPMNE i dosadašnji ministar zdravlja. Todorov je ostao nepovređen.
U februaru 2015. umrla je Tamara Dimovska. Devetogodišnja devojčica umrla je čekajući državnu pomoć za odlazak u inozemstvo na jedan medicinski zahvat. Pucnjem na Todorova, Tamarin deda hteo je da osveti unukinu smrt. Smrt devetogodišnje devojčice potresla je makedonsku javnost. Tamara je postala simbol za korupciju i državu u kojoj vlada stotine miliona evra troši na kič-spomenike i neobarokne građevine, ali joj je 30.000 evra za medicinsku pomoć Tamari – previše. Šezdesetogodišnji deda odučio je da „pravdu“ uzme u svoje ruke, nakon što je država zakazala na slučaju njegove unuke.
Korumpirana država
Postoji veliki strah da bi takvi slučajevi mogli da se ponove. Makedonsko društvo je, nakon jedanaestogodišnje vladavine VMRO-DPMNE i dvogodišnje krize vlade, duboko podeljeno. „VMRO je društvo zatrovao svojim užasnim i huškačkim etno-nacionalizmom“, kaže poslanik Bundestaga i dobar poznavalac regiona zapadnog Balkana Josip Juratovć. „Politička kriza za sada je prevladana, ali ekonomska i društvena nije“.
Činjenica da je pokušaj atentata izvršen upravo na dan kada je novi socijaldemokratski premijer Zoran Zaev preuzimao vlast, simbolično pokazuje koliko je težak zadatak pred novom vladom.
Tokom vladavine Nikole Gruevskog, Makedonija se transformisala iz zemlje koja je važila kao jedan od najizglednijih kandidata za ulazak u Evropsku uniju, u zemlju-problem u regionu. Država koju Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju naziva „zarobljenom zemljom“, pod diktaturom Nikole Gruevskog pretvorila se u „demokraturu“ u kojoj je jedna stranka preuzela kontrolu nad sudovima, medijima i državnom upravom.
Napad na parlament krajem aprila ove godine samo je još jednom pokazao da kraci sistema Gruevskog sežu i u bezbednosne mreže Makedonije.
Velika zaduženost
„Kriza vlade je okončana, ali kriza u zemlji nije“, ocenjuje za DW Tobijas Flesenkemper, direktor Balkan-projekta pri međunarodnom institutu Međunarodni centar za evropsko obrazovanje (CIFE). „Najveći izazov je kako izvesti istinski preokret i to tako da to ne vodi dodatnom raskolu u društvu.“
Povrh svega, niko još sa sigurnošću ne može da kaže u kakvom su stanju državne finansije. Statistike govore da su Gruevski i njegova stranka od 2009. državu zadužili za najmanje pet milijardi evra. Sedamsto miliona evra progutao je sporni projekat „Skoplje 2014“ u okviru kojeg je Gruevski, kroz mnogobrojne zgrade u pseudo-klasicističkom stilu, želeo da podigne nacionalnu i versku svest Makedonaca i da istakne „antičke“ korene svoje države. Sve je to rađeno pod direktnom kontrolom premijera – jedan deo sredstava odlazio je u klijetilistički sistem Gruevskog što mu je pomoglo da poslednjih godina osvaja izbore.
Večita svađa oko imena
Nova vlada Zorana Zaeva, u čijem radu učestvuju i dve stranke makedonskih Albanaca, suočava se s velikim izazovima i na međunarodnom planu. „Članstvo u Evropskoj uniji i NATO spada u glavne prioritete moje reformske vlade“, najavio je Zaev. Glavna prepreka toj nameri, pored unutrašnjih reformi koje moraju da budu sprovedene, jeste sukob oko imena zemlje s Grčkom. Komšija od 2008. blokira Makedoniju u nameri da se pridruži NATO, a od 2009. i Evropskoj uniji. „To nam je najveći problem“, rekao je novi ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov prilikom prve posete Atini. Najpre bi, kako je rekao, trebalo da budu stvoreni unutrašnji uslovi, kako bi se postigao kompromis oko imena.
Izvestilac Bundestaga za Makedoniju Torsten Fraj poručio je da je sada na potezu – makedonska vlada. „Nemačka i Evropska unija su na strani Makedonije. Siguran sam da će one, čim budu vidljivi prvi pomaci u Makedoniji, povećati pritisak na Grčku oko pitanja imena“, rekao je Fraj za DW. Ipak, još uvek je rano za otvaranje pregovora o punopravnom članstvu, zbog dugogodišnjih političkih sukoba koji su naškodili integracionom procesu. Fraj zato naglašava: „Makedonija najpre mora da pokaže rezultate“.