Novo poglavlje u odnosima Beograd-Priština

Sastanak premijera Srbije i Kosova u Briselu predstavlja novo poglavlje u odnosima Beograda i Prištine. I dok se svi slažu u oceni da bi politički dijalog trebalo da vodi normalizaciji odnosa, kao i napretku u procesu evrointegracija, očigledne su razlike oko definisanja „normalizacije“.

Da je vreme da se između Albanaca i Srba postigne istorijski dogovor, rečenica je oko koje se mogu saglasiti Beograd, Priština i Brisel. Svi se slažu i da razgovori neće biti laki, a Evropska unija je i Beogradu i Prištini poručila da se spreme na teške odluke. O važnosti ovog pitanja govori i to da će posrednik u razgovorima biti sama šefica diplomatije EU, Ketrin Ešton. Njena portparolka, Maja Kocijančić, za DW je izjavila:

„Sa iskustvom iz prethodnih godinu i po dana tehničkog dijaloga, znamo da će u pitanju biti teški pregovori za koje je potrebno i političke volje i teških odluka. Jasno je i šta je smisao ovog dijaloga-konkretno uklanjanje prepreka na putu u EU i za Srbiju i za Kosovo.“

Ako se ima u vidu da je nakon poslednje runde tehničkog dijaloga i dogovora postignutih oko regionalnog predstavljanja Kosova i tehničkih uslova za zajedničko upravljanje prelazima, Srbiji odobren kandidatski status, a Kosovo ušlo u proces pripreme Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nije neobično što se već mogu čuti najave da bi Srbija, neposredno po nastavku dijaloga, u decembru već mogla da razmišlja o uslovnom datumu za početak pristupnih pregovora sa EU.

Normalizacija kao pragmatičan pristanak na dato stanje?

Brisel kaže da će teme novog dijaloga biti one koje „do sada nisu bile na pregovaračkom stolu“, pri čemu se pominje rešavanje pitanje severa Kosova, ali i poštovanje teritorijalnog integriteta Kosova. Očekuje se da bi se među „teškim odlukama“ mogla naći pitanja srpskih paralelnih struktura, ali i politika Prištine prema Srbima na severu Kosova. Prema nekim najavama prvo bi moglo a dođe do dogovora o otvaranju tzv kancelarija za vezu u Beogradu i Prištini.

Analitičar Nikolas Vajt objašnjava da se traži uspostavljanje „neke vrste odnosa“: „Ne traži se dakle puno diplomatsko priznavanje, već se traži pragmatičan pristanak na dato stanje da Kosovo neće ponovo biti deo Srbije.“

Gde je zajednički presek Beograda i Prištine?

Međutim, iako su i Beograd i Priština na prvom, „pripremnom sastanku“ 19. oktobra potvrdili svoju spremnost i neophodnost dijaloga radi rešavanja otvorenih pitanja, ostalo je otvoreno pitanje šta ko podrazumeva pod temama i ishodom dijaloga. Srbija naglašava da ne odustaje od svoje državne politike po kojoj je prihvatanje nezavisnosti Kosova apsolutno neprihvatljivo i očekuje da se „ne razgovara samo o severu i tzv paralelnim institucijama“, već i o srpskoj imovini na Kosovu, povratku raseljenih, ratnim zločinima, ali i o „konačnom rešenju“:

„Smatramo da je ovaj dijalog statusno neutralan, ali ne bežimo od razgovora o statusu Kosova i Metohije. Pored relaksacije odnosa, a radi stavljanja tačke biće neophodno razgovarati o konačnom rešenju, koje bi trebalo da predstavlja kompromis“, poručio je premijer Srbije, Ivica Dačić.

Sa Kosovske strane unapred stavljaju do znanja da statusa Kosova, podela ili autonomija za sever neće biti teme za razgovor. Premijer Kosova, Hašim Tači, u razgovoru za DW je izjavio:

„Podela Kosova je san koji se nikada neće ostvariti, bez obzira ko ga pominjao. Kosovo je jedno i ostaće nepodeljeno u sadašnjim granicama i kao takvo je i međunarodno priznato. Kosovo je evropska zemlja i što više radimo na tim standardima je u zajedničkom interesu svih. Svaki poziv na promenu granica Kosova opasan za ceo region.“

Istovremeno, najavljeno je da će se na marginama političkog dijaloga razgovarati i o primeni dogovora iz tehničkog dijaloga.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković