Nuklearke ne idu u penziju
6. septembar 2010.
„Dogovorili smo se da starijim elektranama produžimo rok za rad za osam godina, a da novije, koje se nalaze na višem tehničkom nivou, dobiju produženje rada od 14 godina. To u proseku znači produženje od 12 godina“, izračunao je ministar. Na taj način će, kako planira vlada, snabdevanje energijom biti obezbeđeno dokle god atomska energija na bude mogla da se zameni obnovljivim energijama. Trenutno se u nuklearkama proizvodi nešto manje od 23 odsto nemačke struje. Prema ranijim planovima, poslednja nemačka nuklearka je trebalo da se zatvori 2025. godine. To je bio dogovor koji su postigli bivši kancelar Gerhard Šreder i veliki energetski koncerni Eon, RVE, EnBV i „Vatenfal“. Nova vlada je već u svom koalicionom ugovodu to dovela u pitanje.
Zauzvrat – potpora budžetu
Vlasnici nuklearki će državi sada morati i da se oduže: oni će, naime, nekoliko godina plaćati porez na nuklearno gorivo, što bi državi kojoj je preko potrebna sanacija budžeta, trebalo da donese 2,3 milijarde evra godišnje. Osim toga, nuklearni koncerni će po svakom megavat-satu dodatne struje plaćati 9 evra za razvoj korišćenja obnovljivih energija. Velika stvar za ministra privrede Rajnera Briderlea: „Uspelo nam je“, rekao je Briderle, „da u saglasnosti sa velikim firmama izdejstvujemo dodatnih 15 milijardi evra za razvoj regenerativnih energija i to je veoma važan korak“. Ministar privrede je tražio još duži vek trajanja za nuklearne elektrane, ali su se tome usprotivila ministarstva unutrašnjih poslova i pravde. Postupak vlade je veliki izazov i za antinuklearne aktiviste, koje velikim delom podržava i opozicija. Najavljeni su protesti koji obećavaju „vruću političku jesen“ u Nemačkoj. Produženje radnog veka za 17 nemačkih nuklearki je gotova stvar. Ministar za ekologiju, Norbert Retgen, rekao je da je nuklearna energija neophodan most ka obnovljivim energijama.
„Dogovorili smo se da starijim elektranama produžimo rok za rad za osam godina, a da novije, koje se nalaze na višem tehničkom nivou, dobiju produženje rada od 14 godina. To u proseku znači produženje od 12 godina“, izračunao je ministar. Na taj način će, kako planira vlada, snabdevanje energijom biti obezbeđeno dokle god atomska energija na bude mogla da se zameni obnovljivim energijama. Trenutno se u nuklearkama proizvodi nešto manje od 23 odsto nemačke struje. Prema ranijim planovima, poslednja nemačka nuklearka je trebalo da se zatvori 2025. godine. To je bio dogovor koji su postigli bivši kancelar Gerhard Šreder i veliki energetski koncerni Eon, RVE, EnBV i „Vatenfal“. Nova vlada je već u svom koalicionom ugovodu to dovela u pitanje.
Zauzvrat – potpora budžetu
Vlasnici nuklearki će državi sada morati i da se oduže: oni će, naime, nekoliko godina plaćati porez na nuklearno gorivo, što bi državi kojoj je preko potrebna sanacija budžeta, trebalo da donese 2,3 milijarde evra godišnje. Osim toga, nuklearni koncerni će po svakom megavat-satu dodatne struje plaćati 9 evra za razvoj korišćenja obnovljivih energija. Velika stvar za ministra privrede Rajnera Briderlea: „Uspelo nam je“, rekao je Briderle, „da u saglasnosti sa velikim firmama izdejstvujemo dodatnih 15 milijardi evra za razvoj regenerativnih energija i to je veoma važan korak“. Ministar privrede je tražio još duži vek trajanja za nuklearne elektrane, ali su se tome usprotivila ministarstva unutrašnjih poslova i pravde. Postupak vlade je veliki izazov i za antinuklearne aktiviste, koje velikim delom podržava i opozicija. Najavljeni su protesti koji obećavaju „vruću političku jesen“ u Nemačkoj.
Autori: Bernd Gresler / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković