O Kosovu, ali bez detalja
13. april 2018.Poslednji put kada je neki od državnika iz jugoistočne Evrope toliko često posećivao Nemačku, bilo je 2005. Tada je tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader lobirajući za ulazak svoje zemlje u Evropsku uniju gotovo jednom mesečno posećivao Nemačku. Rezultat je poznat, ali put je bio dug i trnovit.
Pred sličnim zadatkom – ali tu i prestaju sve paralele – nalazi se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je ove godine doduše tek dva puta posetio nemačku kanclelarku Angelu Merkel, ali godina je mlada i rekord je još uvek moguće oboriti. Prepreka koja je Hrvatskoj tada stajala na putu zvala se Slovenija, Srbija ima problem koji se zove Kosovo.
Teške i bolne odluke
I to i jeste bila glava tema razgovora dvoje državnika u Uredu kancelarke ovog petka 13.4. Povod za intenziviranje diplomatskih aktivnosti Srbije je jasan: normalizacija stanja na Kosovu nakon nemilih događaja u Mitrovici vezanih za hapšenje Marka Đurića (koji se inače u Berlinu nalazio u Vučićevoj pratnji) i zapinjanje na polju ostvarenja tačaka dogovornih u okviru Briselskog sporazuma.
I Merkelova i Vučić su, uoči samog radnog ručka, dali izjave iz kojih se nije mnogo toga moglo zaključiti. Bilo je reči o dobrim političkim i ekonomskim odnosima. Ovo potonje posebno je isticao predsednik Srbije ponavljajući da trgovinska razmena s Nemačkom nikada nije bila bolja, te da i dalje stalno raste.
Merkelova je pak istakla da s Vučićem govori, ne samo kao kancelarka Nemačke, već da se čitava problematika rešava u sklopu Evropske unije, pri čemu je spomenula ulogu Bugarske kao predsedavajuće EU. Vučić je dodao da je Angela Merkel zaslužna za to što „nije bilo još više kriza nego što ih je ionako bilo“ i još jednom je – nakon dramatične pauze – primetio da u sklopu procesa približavanja Evropskoj uniji Srbija morati da donese brojne „teške i bolne odluke“. Tada se oboje državnika povuklo na radni ručak koji je trajao više od sat vremena.
Komplikovanije od očekivanog
Nakon toga je predsednik Srbije izašao pred predstavnike medija iz Srbije (i DW), a njegovo dvadesetominutno izlaganje pred novinarima moglo bi se svesti na zaključak: Angela Merkel ima puno poštovanje i mnogo razumevanja za Srbiju, i Nemačka je spremna da pomogne. Šta je konkretno dogovoreno oko rešenja kosovskog spora – to nije rečeno. Vučić je naglasio samo toliko da je nemačkoj kancelaki „izuzetno stalo“ do toga da se situacija na Kosovu ne zaoštrava i da se izbegnu sve moguće provokacije. I uvek iznova se vraćao na nemačke investicije i polaganje kamena-temeljca za „velelepnu“ Simensovu fabriku u Kragujevcu.
- pročitajte još: Četiri scenarija raspleta
Od četiri poglavlja o kojima se, kako je rekao predsednik Srbije, razgovaralo u uredu kancelarke - bilateralnim odnosima, stanju u regionu, međunarodnoj situaciji i Kosovu - najviše se naravno razgovaralo o ovom poslednjem. „Mi smo spremni na kompromis kada je Kosovo u pitanju, ali kao što znate za kompromis je potrebno dvoje“, ustvrdio je Vučić. On je zaključio da je nekada verovao da Beograd i Priština mogu da se dogovore sami, ali da je u međuvremenu shvatio da treba uskladiti interese mnogih, što stvar čini „još komplikovanijom“. Na kraju je objasnio da će na samitu EU-Zapadni Balkan za nešto više od mesec dana u Sofiji, uprkos prisustvu predstavnika Kosova, „Srbija ipak biti prisutna“.
Kosovo, ali i jačanje pravne države i slobode medija
S nemačke strane se do petka popodne nije moglo previše saznati o današnjoj poseti, osim onih nekoliko uobičajenih rečenica koje je Merkelova izjavila uoči susreta. Čak ni na redovnoj konferenciji za medije portparol vlade Štefen Zajbert nije hteo da kaže ništa na tu temu.
Malo rečitiji je bio predsednik parlamentarne grupe Jugoistočna Evropa Štefan Albani iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je za DW jasno rekao da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine preduslov za dalji napredak Srbije ka Evropskoj uniji. „Po svaku cenu, kao jedan od uslova za približavanje Srbije Evropskoj uniji, ostaju dobri odnosi Srbije sa Kosovom“, rekao je Albani za DW. No da ne bi sve ostalo samo na Kosovu, on je istovremeno kao uslove naveo i „dalje napore“ Beograda na polju jačanja pravne države i slobode medija. „Na svim tim područjima“, rekao je Albani, „Srbiju želimo da, kao jaki partner, i dalje podržavamo“.