Oluja iz srpske perspektive: zločini bez kazne

„Mi smo umorni od traženja i obećanja, a ništa se ne zna. Prošlo je 26 godina. Zločinac je kažnjen, ali tela i ostaci još nisu pronađeni. Da li iko za 26 godina išta radi“, pita Slavica Bašić.

Ona je samo jedna od nekoliko stotina ljudi koji traže tela članova svojih porodica koji su ubijeni ili tokom akcije hrvatske vojske „Oluja“ ili neposredno nakon nje.

Nema tela, nema zločina

Proces potrage sve je sporiji, upozoravaju iz udruženja koja okupljaju članove porodica koji i 26 godina kasnije tragaju za telima. „Nema optuženih za počinjene zločine nad srpskim narodom, a ako su i izrečene neke presude, za nekolicinu izvršenih zločina, kazne nisu adekvatne. Oko 700 osoba još se vode kao nestali, samo iz Oluje. U Hrvatskoj se na institutima za sudsku medicinu nalaze posmrtni ostaci još 896 tela za koje se godinama ne vrši identifikacija“, kaže Dragana Đukić iz Udruženja porodica „Suza“. Ona strahuje da se ne nazire kraj politizaciji čitavog procesa, jer je, kaže, jasno zašto nema volje da se to reši: „Naime, kada nema tela, nema ni zločina“, kaže Đukić.

-pročitajte još: Proslava Oluje u Hrvatskoj: da li je zapela politika pomirenja?

Četvrt veka traje borba članova porodica žrtava srpskog egzodusa iz Hrvatske, ali i istine o ubijenim civilima tokom akcije hrvatske vojske, u kojoj je sa svojih ognjišta, prema podacima Koordinacije srpskih udruženja, napustilo 220.000 Srba, spaljeno preko 20.000 kuća i ubijeno 1.800 osoba srpske nacionalnosti, od kojih 1.200 civila.

Podaci Hrvatske značajno su drugačiji. Prema podacima hrvatskog Helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995, oko 400 Srba ubijeno je u svojim kućama. Prema podacima međunarodnih organizacija, taj broj je još manji i govori o 80 ubijenih civila, koji su se kretali u kolonama vozila.

Kakva pobeda se slavi u Hrvatskoj?

Centralno obeležavanje progona i ubijanja Srba iz Hrvatske, održano je i ove godine u zemunskom naselju Busije. Odatle su na 26. godišnjicu poslate poruke da se izvinjenjem neće gaziti po mrtvima, samo zato što su Srbi.

„Hrvatska sada slavi Dan pobjede i domovinske zahvalnosti. Pobede nad kim? Nad dobrim i skromnim ljudima, građanima Knina, Vrgin Mosta, Dvora, Kostajnice, nad čestitim domaćinima, zemljoradnicima u selima Like, Dalmacije, Banije ,Korduna“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upozoravajući da Srbi nikada neće zaboraviti kolone izbeglica.

„Nikad nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli metku, bombi ili kami. Ikone našeg sećanja i večni temelji identiteta su majke koje privijaju svoje bebe u strahu da progonitelji od nekud ne iskrsnu i završe svoj davno planirani, krvavi posao“, rekao je Vučić.

-pročitajte još: Oluja i bespotrebno „šamaranje“ nevinim žrtvama

Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su i predstavnici političkog rukovodstva Republike Srpske. Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik, rekao je da se na taj dan „pamti stradanje srpskog naroda biblijskih razmera“, podsetivši da Hrvatska i danas opstruira povratak i ostvarivanje imovinskih prava onih koji žele da se vrate.

„Okupljeni smo ovde da pamtimo, a ne samo da se sećamo. Ako se sećamo, to mi nekako liči na ponekad, a ako pamtimo, onda to postane vlasništvo ovog naroda, naših država. Da pamtimo stradanje biblijskih razmera, još jedno u nizu koje se desilo Srbima na tim prostorima. Stradanja koje se može i treba smatrati konačnim rešenjem srpskog pitanja u hrvatskim državama i poznatoj ideologiji ustaške Nezavisne Države Hrvatske, države hrvatskog naroda koja je promovisala da jednu trećinu Srba treba pobiti, jednu trećinu raseliti, a jednu trećinu pokrstiti“, rako je Dodik.

Reči pomirenja sa centralnog obeležavanja Dana sećanja uputio je i poglavar Srpske pravoslavne crkve, partijarh Porfirije. „Pamtimo postradale bližnje, ali ne zlopamtimo. Osveta i mržnja umrtvljuju onoga koji je opsednut njima. Stoga, uputimo makar jednu misao Gospodu, da u svoja nedra prihvati i zagrli druge nevine, u tragičnom ratu postradale , bez obzira kojoj veri i narodu pripadaju“, rekao je patrijarh Porfirije.

Zločini se ne dovode u pitanje, ali...

U Hrvatskoj je za ratne zločine počinjene u hrvatskoj akciji „Oluja“ do sada osuđeno samo jedno lice, u slučaju Prukljan i Mandići.

Haški tribunal je u prvostepenoj presudi 2011. osudio Antu Gotovinu, generala Hrvatske vojske, na 24 godine zatvora i Mladena Markača, prvog čoveka Specijalne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, na 18 godina zatvora. Tribunal je tada zaključio da su Gotovina i Markač, zajedno sa drugim hrvatskim zvaničnicima, među kojima je bio i tadašnji predsednik Franjo Tuđman, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je zajednički cilj bio trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz područja Krajine silom, širenjem straha ili pretnjama nasiljem, progonima, prisilnim preseljenjem i deportacijom, oduzimanjem i uništavanjem imovine ili na druge načine.

Međutim, Žalbeno veće tribunala, godinu dana kasnije, oslobodilo je Gotovinu i Markača od krivične odgovornosti, iako je naglašeno da su tokom „Oluje“ počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima, te da se to ne dovodi u pitanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu