„Još jednom potvrđujem obećanje da ću graditi društvo bez diskriminacije i podela“, rekao je Žair Mesias Bolsonaro u utorak uveče na polaganju predsedničke zakletve. Tako je zvanično postao 38. predsednik Brazila. Ali ne treba se zavaravati. Ovaj ultra-desničarski bivši vojnik i dugogodišnji tvrdilinijaš iz parlamenta dobio je u oktobru 55 odsto glasova na izborima, ali nije preko noći sazreo za državnika.
Naprotiv, on je u govoru pred okupljenim poslanicima, stranim šefovima država i oko 100.000 fanova ponovo skliznuo u ton predizborne kampanje. Rekao je da njegovim stupanjem na dužnost počinje oslobađanje naroda od socijalizma. A u njegovom svetu su socijalisti – ponekad kaže i „komunisti“ ili „marksisti“ – svi oni koji se sa njim ne slažu. I on bi, Bog mu pomogao, da ih spreči u razaranju hrišćanskog sveta.
Začkoljica je u tome što takve snage koje opisuje Bolsonaro još nikada nisu vladale Brazilom. Čak i levičarska Radnička partija, koja je bila na vlasti između 2003. i 2016, nije se usudila da dirne u vekovne privilegije elite. Brazil je, zahvaljujući koktelu grabljivog kapitalizma i epskog nepotizma, i dalje jedna od zemalja sa najvećom društvenom raslojenošću na svetu. Da li Bolsonaro to kapira i da li će nešto preduzeti protiv toga? To je nejasno i posle njegovog govora.
Bolsonaro je još od povratka demokratije sredinom osamdesetih prvi predsednik zemlje koji je „desnije“ od ionako konzervativnog Kongresa. Neki posmatrači su stoga očekivali da pređe na umereniji diskurs, ka političkom centru. Za tako nešto nema naznaka. Možda će se opet upravljati prema svom političkom idolu Donaldu Trampu i krenuti u sukob sa Kongresom. Zabrinjavajuće je što mnogi poslanici nisu došli na polaganje zakletve.
Pri tome Brazil sebi ne može da priušti blokade. Savezna država, provincije i mnoge lokalne samouprave su na ivici bankrota. Tu Bolsonaro mora brzo da dela. „It's the economy, stupid!“ bio je jednom slogan Bila Klintona. I danas u Brazilu važi – ako ekonomiji ide dobro, predsednik stoji dobro. Ali Bolsonaro je uprkos budžetskim rupama već obećao da će smanjiti poresko opterećenje za preduzetnike i zaposlene. Nejasno je kako to misli da izvede.
Novi predsednik je ponovo uzeo na nišan političke protivnike. Za atentat na njega početkom septembra ponovo je optužio „protivnike otadžbine, reda i slobode“ iako istražni organi smatraju da se radi o duševno poremećenom atentatoru bez političkih veza.
Izgleda da Bolsonaru nije nimalo stalo do pomirenja sa opozicijom. Tako je i govor završio svojim poznatim sloganom: „Naša zastava nikad neće biti crvena.“ Tome je dodao zlehudu rečenicu o čijem će značenju javnost još dugo debatovati. „Zastava će biti crvena jedino ako bude neophodno da prolijemo krv kako bi i dalje ostala zeleno-žuta.“