„Ostatak sveta“ u Teheranu

Nesvrstanost i Evropska unija nisu kompatibilni. To najbolje pokazuje primer Srbije: iako je nekadašnja SFRJ bila jedna od zemalja koje su osnovale Pokret, današnja Srbija nije njegova članica jer želi u EU. Ova država se oprostila od nesvrstanih. Taj rastanak ne može da ublaži činjenica da je ministarski skup povodom 50. godišnjice Pokreta održan prošle godine Beogradu - u znak poštovanja istorijske uloge Jugoslavije, baš kao što ne mogu da ga ublaže ni reči tadašnjeg srpskog predsednika Borisa Tadića o tome da su „nesvrstani odbacili ideju o podeli sveta na dva bloka, ponosno stali i saopštili ideju trećeg puta i objavili rat svemu što je zastarelo i prevaziđeno u međunarodnim odnosima“.

Jer, Srbija je Pokretu okrenula leđa stremeći ka članstvu upravo u organizaciji koja za taj pokret predstavlja zamenu za nekadašnji Zapadni blok. Zato ona sada – sa zvaničnim statusom kandidata za prijem u EU - mora dobro da pazi šta radi: Brisel popreko gleda i na Nesvrstane, i na Teheran. Stav EU je jasan: ili mi, ili oni – zbog toga su i Malta i Kipar 2004. kada su primljeni u tu organizaciju odmah prekinule članstvo u Pokretu nesvrstanih, u kome su ostale u, sasvim bezazlenom, statusu posmatrača.

Nekad Zapadni blok – danas evroatlantske strukture

Još manje može da se zamisli istovremeno članstvo neke zemlje u Pokretu nesvrstanih i u NATO. Očigledno je da se članstvo u Pokretu nesvrstanih „kosi“ i sa OEBS-om, na čijoj listi od 56 članica samo dve pripadaju i nesvrstanima (Turkmenistan i Uzbekistan). Stvari stoje sasvim drukčije sa organizacijom zemalja Jugoistočne Azije ASEAN koja formira zajednički ekonomski prostor po uzoru na Evropsku uniju. Svih 10 članica te organizacije (među njima nisu ni Japan ni Kina) su istovremeno i nesvrstane zemlje. U Africi je većina zemalja Afričke unije učlanjena i u Pokret nesvrstanih, što jasno pokazuje da se na mestu nekadašnja dva bloka nalaze evroatlantske političke i bezbednosne strukture, kao i najjače industrijske sile Rusija i Kina, Japan i Australija.

Grupa za samopomoć, ali jaka

I pored odlaska Malte i Kipra, i posle 2004. godine se broj zemalja-članica Pokreta nesvrstanih povećavao i sada ih je 120. Zato ne bi moglo da se kaže da Pokret gubi na značaju. Uz vernost starim principima suzbijanja siromaštva i suprotstavljanja neokolonijalizmu i imperijalizmu, on danas uglavnom okuplja države van struktura formiranih oko stalnih članica Saveta bezbednosti i najjačih privrednih sila. Zato mnogi ovaj pokret vide i kao savez južne – siromašnije – političke hemisfere postavljen nasuprot severnoj – bogatoj – hemisferi. To u praksi može da izgleda i kao neka vrsta političke reprezentacije „ostatka sveta“, drugoligaša u stalnoj borbi za preživljavanje čiji se predstavnici okupljaju na samitima grupe za samopomoć. Ali, postoje i drugi osnovi za procene značaja Pokreta. U okviru grupe G20, koja još nema status međunarodne organizacije, već samo foruma za razmenu informacija i iskustava, Indija, Indonezija, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika još uvek se „drže“ među nesvrstanima, što im za sada - niko ne zamera.

Posebna uloga Indije

Uloga te četiri zemlje ipak je zanimljiva, posebno činjenica da one kao globalni igrači u svetskoj privredi (još) ne žele da se odreknu nesvrstanih kao sfere uticaja. Posebno je zanimljiva uloga Indije. Spoljna politika te zemlje je četiri decenije bila obeležena angažovanjem u Pokretu nesvrstanih i posebno prijateljskim odnosom sa bivšim Sovjetskim savezom. Krajem 90-ih godina i početkom 20. veka, posebno posle posete američkog predsednika Bila Klintona 2000, Indija je razvila i prijateljske odnose sa SAD, uz koje je bezuslovno stala i posle terorističkih napada na Njujork i Pentagon od 11. septembra 2001. Odnosi Indije i Kine – i pored teritorijalnih sporova oko delova Kašmira i u regionu Himalaja – sve su bolji.

Jezgro „svetskog ostrva“

Ne treba zaboraviti ni da je Indija nuklearna sila koja kao jedan od glavnih ciljeva svoje spoljne politike ima ulazak u stalni sastav Saveta bezbednosti. Ostanak u Pokretu nesvrstanih bi u tom slučaju značio stupanje na jednu od ključnih pozicija u svetskoj politici, sasvim u skladu sa geostrateškom teorijom britanskog geografa i političara Harolda Makindera koji je još uoči Prvog svetskog rata Evropu, Aziju i Afriku video kao gigantski kontinent nazvan Svetsko ostrvo. Jezgro tog „Svetskog ostrva“ on je video u Severnoj i Srednjoj Aziji. Jer, tu živi sedam osmina svetskog stanovništva; tu se nalaze najveće zalihe relevantnih sirovina. Budući vladari sveta zato – po Makinderu – više nisu mogle da budu anglosaksonske pomorske sile, već sila koja je u stanju da ovo jezgro dovede pod svoju kontrolu. Ako Indija želi takav status, njen ostanak u Pokretu nesvrstanih bio bi značajan za nju, a još značajniji - za taj pokret.

Moćan deo UN

„Vanblokovske“ države se trude da povećaju međusobnu ekonomsku saradnju i smanje zavisnost od velikih centara moći. A tu su još moguće značajne stvari, poput zbližavanja Egipta i Irana posle godina neprijateljstava, ili podrška velikog broja zemalja Teheranu u borbi protiv zapadnih sankcija. Iran je saopštio da tokom skupa Pokreta nesvrstanih planira da razmatra mirovni plan za okončanje građanskog rata u Siriji. Skupu, doduše, neće prisustvovati predstavnici sirijskih pobunjenika zbog bliskih veza Teherana sa režimom Bašara al Asada. No, i prisustvo generalnog sekretara UN Bana Ki Muna samitu pokazuje značaj Pokreta nesvrstanih za Svetsku organizaciju – baš kao što je to pokazalo i (uspešno) agitovanje bivšeg srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića među nesvrstanima kako bi glasali za njega prilikom izbora novog predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Više od dve trećine članica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija čine zemlje Pokreta nesvrstanih.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković