Ovaj trenutak ne treba propustiti
17. februar 2019.
„Zar ne bi bilo dobro da iduće godine vas dvojica dobijete nagradu Minhenske bezbednosne konferencije, kao što su je ove godine dobili premijeri Severne Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras", rekao je bivši nemački ambasador Volfgang Išinger. Rečenica je izazvala veliki aplauz prisutnih u panelu o odnosima između Kosova i Srbije.
Predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači tvrde da su spremni da rade na očuvanju mira i stabilnosti, da postignu sporazum između Beograda i Prištine, koji bi normalizovao odnose između ove dve zemlje, kao glavni preduslov za evropske integracije, mir i stabilnost u regionu. Vučić i Tači žele da se sporazum postigne ove godine i da se sporazum završi kompromisom, „gde jedna strana ne bi sve dobila, a druga sve izgubila".
Sukob ipak prevladava
Konflikti i nesporazumi su trenutno ipak jači i veći od želja. Vučić je naglasio da je Srbija posvećena nastavku dijaloga sa ciljem da se postigne sporazum i kompromis. On tvrdi da je „spreman da rizikuje ne samo svoju političku karijeru, već i više, mnogo više od toga".
„Učinićemo sve što možemo da postignemo kompromisno rešenje. Ne može jedna strana da dobije sve, a druga da kapitulira, u ovom slučaju Srbija. Ipak ako naporno radimo, možemo postići dogovor. Ali danas smo daleko od sporazuma", rekao je Vučić.
Kosovski predsednik Hašim Tači rekao je u svom uvodnom govoru da je problem između Kosova i Srbije daleko komplikovaniji od onog između Makedonije i Grčke - zbog prošlosti i rata 1999. Kosovski predsednik tvrdi da Srbija nastavlja borbu u svim oblastima kako bi spriečila konsolidaciju države Kosovo, „iako je to protivno briselskom sporazum", gde je rečeno da „Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama".
U tom kontekstu je on pomenuo neuspeh članstva Kosova u Interpolu i Unesku, što je dovelo i da uvođenja carina na srpske proizvode. Tači se ipak nada da će taj porez biti ukinut, dijalog biti nastavljen i da će ove godine biti postignut konačni sporazum između Kosova i Srbije, koji će omogućiti članstvo Kosova u UN i kasnije u NATO i EU.
Uslovljavanje dijaloga
„Kosovo bi imalo 1001 razlog da postavi uslove Srbiji za dijalog, ali mi to nismo uradili. Dijalog treba da se nastavi bez uslovljavanja", rekao je Tači.
Diskusija je uzavrela kada je predsednik Kosova žestoko napao Srbiju, jer „u Srbiji niko nije osuđen za zločine koje su Srbi počinili protiv civilnog stanovništva na Kosovu tokom poslednjeg rata".
„Ko je osuđen za više od 13.000 Kosovara koje su ubili Srbi u ratu? Ko je osuđen za oko 400 masakara i silovanje preko 20.000 zena? Niko nije osuđen. Kosovo je najveća žrtva ovog sukoba, u kojem je bilo suočeno sa etničkim čišćenjem", rekao je Tači.
Aleksandar Vučić smatra da su brojke o proteranim osobama preterane. „Ali bez obzira na taj broj 150.000 ili 850.000 - skoro svi proterani Albanici su se vratili nakon rata. S druge strane procenat Srba koji su se vratili je samo 1,3 odsto", rekao je Vučić dodajući da je Srbija implementirala sve tačke iz Briselskog sporazuma, dok je Kosovu bio postavljen samo jedan jedini uslov - stvaranje zajednice srpskih opština - i to nije ostvareno.
„Oni tvrde da to nije u skladu sa Ustavom Kosova. Ali zaboravljaju šta piše u Ustavu Srbije. Mi smo ipak implementirali naše uslove", rekao je Vučić.
„Nas ne zanima njihov Ustav, jer ne priznajemo Kosovo kao državu. Vi ovde govorite da ste predsednik jedne suverene države, ali mi ne priznajemo tu državu. Za nas vi niste predsednik suverene država, zasto vodite dijalog sa nama?", upitao je prilično emotivno Vučić, koji se potom izvinio zbog previše emocija.
Vučić je govorio i o gubitku zbog taksi koji dnevno iznosi oko 45 miliona evra. Međutim i pored ozbiljnih neslaganja Vučić i Tači smatraju da je kompromisno rešenje moguće.
EU se nada dogovoru
Bivši ambasador Volfgang Išinger smatra da i ove emocije predsednika Vučića pokazuju koliko je problem složen. On je ipak naglasio važnost sporazuma, koji „nije nemoguć".
Komesar EU za proširenje Johanes Han pak smatra da je konflikt između Kosova i Srbije komplikovaniji od onog između Makedonije i Grčke. „Kada se dve strane tamo blokiraju, one blokiraju ne samo svoje zemlje nego ceo region", rekao je Han, koji veruje da „konačni sporazum između ove dve država treba da bude sporazum u kome obe strane dobijaju". Komesar za proširenje veruje da je „sada trenutak za postizanje konačnog dogovora, i da ovaj trenutak ne treba propustiti".