'Oće bit' onog rata?

Priča o raspadu dejtonske BiH je stara koliko i sama dejtonska BiH. A priča o nekom novom ratu zapravo nikada nije ni prestala, samo je u poslednje dve decenije dobijala ili gubila na intenzitetu. To je mahom zavisilo od izbora, kada je korišćena u svrhu predizborne kampanje ili kada je pak trebalo skrenuti pažnju sa važnih događanja u društvu.

Slično je bilo i poslednjih meseci kada je pretnja ratom, a u povodu raspisivanja referenduma u Republici Srpskoj, iskorišćena u predizbornoj kampanji uoči lokalnih izbora. Rezultat izbora: najvećim delom pobeda etnonacionalnih stranka. Od tada se radikalna retorika ublažila, ali je pretnja raspadom, odnosno ratom i dalje prisutna. No koliko su ove pretnje zaista realne?

Rat nikada nije prestao

„U BiH rat zapravo nikada nije prestao. On je zaustavljen oružjem, ali je nastavljen svim ostalim sredstvima – politikom, kulturom, pa čak i sportom", kaže Aleksandar Trifunović, glodur banjalučkog portala Buka. Trifunović kaže da doduše nije sreo ni jednog čoveka u BiH koji je pokazao simpatije prema ratu, ali da i pored toga javnost nije svesna koliko lako zapravo može doći do oružanog sukoba: „Mi u BiH imamo sav potreban materijal za rat", upozorava on.

Njegovo mišljenje donekle deli i mostarski profesor Mile Lasić: „Opasnost od rata je velika kada bi se pitali domaći akteri." No on veruje da im rat ipak neće biti dozvoljen, to jest da ga ne bi dozvolila „međunarodna zajednica". Tu Lasić ubraja Veće za implementaciju mira u BiH, SAD, koje se „otvoreno mešaju u stvari u BiH" i Rusiju „koja je sve prisutnija na Zapadnom Balkanu, pa i u BiH". Trifunović je međutim u ovom smislu jako skeptičan: „Pa međunarodna zajednica je četiri godine trpela jedan brutalni rat u BiH i ničim baš ničim nije pokušala da ga spreči. Mogla ga je sprečiti svojom silom skoro u onom mesecu kada je rat započeo."

Josip Juratović, poslanik nemačkih socijaldemokrata u Bundestagu kaže pak da je logično da „Evropa to neće dozvoliti". „Pitanje je samo koje mogućnosti ima Evropa da sprečiti potpaljivanje tog stanja", rekao je on u intervjuu za DW. Mile Lasić međutim naglašava da do rata u BiH može doći samo u slučaju „većeg meteža": „Nije realno očekivati otvorene ratne konfrontacije na prostorima Balkana bez da je reč o velikom metežu koji dodiruje granice Zapadnog Balkana."

Sličnog je mišljenja i profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Asim Mujkić.„Ne vidim da su sukobi izgledni u ovom trenutku. Mislim da se više ta retorika koristi čisto u mobilizacione svrhe. Stvoren je takav ambijent da zaista jedna kap može da nam izgleda kao cunami. Naravno ne možemo predvideti budućnost, dakle u kojem sukobu će se ovaj region naći, a već se našao, kao jedno polje u kojem odmeravaju snage stari rivali – Zapad i Rusija. Tu jedino vidim, ne daj Bože, pretnju ozbiljnog sukoba, ovo sve drugo nije realno očekivati."

Destabilizacija i bez rata

Međutim rat, to jest strah od rata, igra veliku ulogu u svesti ljudi u BiH, naglašava Adelhajd Velfl, dopisnica bečkog lista Standard iz Sarajeva. Zato je, kaže ona, rat savršen za manipulaciju od strane etnopolitičkih elita koje, u čemu se slažu svi naši sagovornici, nemaju šta da ponude u političkom smislu i izbore dobijaju samo zahvaljujući nasilnoj retorici i manipulisanjem strahom. „Kada ljudi ovde pričaju o ratu to ima veze sa strašnim iskustvima koja su doživeli. I zbog toga to u svesti igra veliku ulogu i to je nešto što politika koristi jer se time, dakle strahom od rata, ljudi mogu vrlo dobro manipulisati", kaže Velfl.

Na isti način se može posmatrati i rasprava o podeli BiH, odnosno njenom unutrašnjem uređenju. „Nema podele BiH jer bi to značilo katastrofu za Evropu“, kaže Juratović. „Jednostavno je nemoguće menjati granice u Evropi i ta priča o raspadu BiH je glupost", kategorično tvrdi Juratović. Podela je nemoguća bez sukoba, smatraju svi naši sagovornici. I toga su, naglašavaju, svesni i domaći političari: „Oni koji pominju podelu znaju da ne postoji unutrašnji kapacitet za to. Nijedna strana nema kapacitet, niti se Republika Srpska može odvojiti sama, niti se treći entitet može formirati ili odvojiti sam. Što te teorije zvuče radikalnije, sve su manje izvodljive. Ta retorika je vrlo dobro isplanirana i ima samo jedan cilj, a to je što veća politička moć", kaže Trifunović.

Recimo i sam Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, u jednom intervjuu na konstataciju da mu je politizacija oko referenduma dobrodošla otvoreno kaže: „Ja se bavim svojim poslom, ja sam predsednik i političar, i kad mi se ukaže prilika, jačam svoju političku poziciju. Što, to nije legitimno i fer? Naravno da jeste i legitimno i fer. Kada smo došli u poziciju da moramo, mi smo to učinili. Da li nije trebalo to da uradimo, da neki kažu on je dobar čovek, izgubio je izbore? Ne, ja sam samo dobar kada dobijem izbore", rekao je Dodik u intervjuu za TV1.

Šta bi Čović i Izetbegović bez Dodika?

A šta bi jedan Izetbegović i jedan Čović bez Dodika pred izbore, pita se Juratović: „Oni bi morali jednoga izmisliti. I kako ne shvatamo da 20 godina jedni druge pomažu. Malo Dodik Izetbegovića, pa onda kad Dodik posustane Izetbegović Dodika, a onda kada jedan i drugi posustanu onda Čović obojicu. Njima odgovara taj sistem straha, taj sistem generalizacija." Ili sistem „politike neprijateljstava“ kako ga naziva Mujkić citirajući politikologa Nerzuka Ćurka, odnosno sistem u kojem vlada političko nasilje kako to opisuje Lasić.

Sve to, i bez rata, vodi samo dodatnoj destabilizaciji BiH, upozorava Velfl. A destabilizacija iznova stvara pogodan prostor za širenje straha i manipulaciju njime, te se začarani krug nastavlja.