Parada ponosa - treća sreća?

Parada ponosa Beograd 2010, pod motom „Da šetamo zajedno“, sve su prilike, ove godine će zaista biti i održana, za razliku od 2001. i 2009. godine. „U odnosu na prošlu godinu, kada je nedostajalo i političke volje i klime za održavanje Parade ponosa, ove godine politička volja postoji, klima je bolja, a za sada smo dobili podršku od svih državnih institucija kojima smo se obratili, kao i od većine parlamentarnih političkih partija“, kaže predsednik Gej-strejt alijanse Lazar Pavlović.

Podsećanja radi, 2001. godine huligani su razbili Paradu ponosa u Beogradu i pretukli malobrojne učesnike, a prošle godine država je ustuknula pred pretnjama fašističkih i drugih ekstremističkih grupa i saopštila da ne može da garantuje bezbednost učesnicima parade.

„Mi se nadamo“, kaže direktor Kvirija centra Boban Stojanović, „da će ova ‘treća sreća’ uspeti da bude izvedena do kraja, odnosno da će parada da se održi i da će da bude dovoljno bezbedna za sve učesnike”.

Test demokratije u Srbiji

Do sada je eksplicitno svoje učešće na paradi najavio ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, dok je većina ostalih političara podržala održavanje parade. I oni tvrđi opozicioni političari pozvali su svoje pristalice da se uzdrže od nasilja i da ignorišu održavanje parade, a od teških reči ove godine, za razliku od prošle, uzdržava se i Srpska pravoslavna crkva.

Na pitanje da li se političari u Srbiji tako ponašaju jer je Parada ponosa, možda, jedan od preduslova za evropske integracije, Boban Stanojević kaže da „Parada ponosa, naravno, nije nužno jedan od uslova, ali jeste jedan od testova demokratije za Srbiju.”

U nastavku:

Homofobija, nasilje i diskriminacija

Stepen homofobije u Srbiji još uvek je veoma visok. Ovogodišnje istraživanje na tu temu pokazalo je da čak 67 odsto građana i dalje smatra da je homoseksualnost bolest, a trećina ispitanika spremna je da opravda nasilje nad LGBT osobama.

Predsednik Gej-strejt alijanse Lazar Pavlović kaže da su u težem položaju LGBT osobe koje žive u manjim sredinama. „Što ljudi žive u manjem mestu, to se suočavaju sa većim problemima i manje su vidljivi. Oni su primoraniji da kriju svoju vidljivost i svoj entitet pa je samim tim i nasilje koje se dešava nad njima nevidljivo i ostaje u sivoj zoni.”

Homofobija, nasilje i diskriminacija

„Najveći problem je nasilje“, ocenjuje Pavlović – „nasilje u javnom prostoru, nasilje u privatnom prostoru, čak i u porodici. Istraživanje je pokazalo da su ljudi spremniji čak da prema svom članu porodice eventualno izvrše neko nasilje, kada saznaju za njegovu seksualnu orijentaciju, koja nije heteroseksualna.”

Predsednik Gej-strejt alijanse ukazuje i na diskriminaciju prilikom zapošljavanja. „Ako neko pokušava da se zaposli, da ukaže na svoju seksualnu orijentaciju ili poslodavac to primeti, postoji velika verovatnoća da on ili ona neće dobiti posao“, kaže Pavlović.

Pored toga on podseća da postoji i diskriminacija u školama. „Imali smo nekoliko slučajeva koji su prijavljeni da se prema učenicima u određenim srednjim školama, čak i prema studentima na fakultetima, ljudi nisu odnosili na jednak način kao i prema hetero osobama”, kaže predsednik Gej-strejt alijanse.

Poziv da se pridruže i heteroseksualci

Organizatori Parade ponosa ističu da je veoma važno da im se u šetnji pridruže i heteroseksualci koji podržavaju borbu za prava LGBT osoba. Sa Parade ponosa državnim institucijama biće upućen zahtev da se sistematski obračunaju sa nasiljem i diskriminacijom nad LGBT zajednicom u Srbiji.

Inače, organizatori ovogodišnje Parade ponosa održavaju tribine po većim gradovima Srbije, a svaku od tih tribina za svaki slučaj obezbeđuju uniformisani policajci. Za to vreme, na internet-forumima ekstremističkih grupa u Srbiji u toku je žestoka kampanja protiv održavanje Parade ponosa.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković