Pat-pozicija na Korejskom poluostrvu
9. septembar 2018.
Masovna vojna parada u Pjongjangu u nedelju, povodom 70 godina osnivanja države, daje indicije da je vlastodržac Kim Džong Un zbilja spreman na nuklearno razoružavanje. Među vojnom opremom i vozilima prikazanim na paradi ovog puta nisu bile rakete dugog dometa kakve mogu da nose atomske bojeve glave. Taj signal neće promaći u inostranstvu.
Državni jubilej za Kima ne dolazi u povoljnom trenutku. Mladi lider se nada popuštanju sankcija i ozdravljenju ekonomije. Pa ipak, konkretan korak ka sporazumu nije načinjen ni tri meseca nakon istorijskog susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Singapuru.
Kim je prošle srede jednom južnokorejskom izaslaniku preneo nezadovoljstvo tim zastojem. Severna Koreja je „preduzela neophodne korake ka denuklearizaciji“, tvrdio je predsednik. Time je verovatno mislio na zatvaranje jednog poligona za testiranje atomskog naoružanja i jedne baze za lansiranje projektila.
Traži se još koji znak dobre volje
U saopštenju koje su predsednici iz Pjongjanga i Vašingtona stoji namera da oba rukovodstva budu privržena novom početku odnosa. Navodno je Tramp usmeno obećao da će uskoro potpisati ukaz o zvaničnom kraju Korejskog rata.
No vladar Bele kuće samo je stavio na led zajedničke vojne manevre sa armijom Južne Koreje. Izveštaji tajnih službi su navodno upućivali da Severna Koreja nije zbilja prestala sa radom na usavršavanju nuklearnog oružja. Početkom avgusta su još dvojica komunističkih funkcionera dospela na listu sankcija SAD, a onda je krajem meseca Tramp stopirao planiranu posetu svog šefa diplomatije Majka Pompea Pjongjangu.
Nema „dovoljnih napredaka u denuklearizaciji“, saopštio je Tramp. Čuju se navodi da je šef severnokorejske tajne službe Kim Jong Čol preneo Vašingtonu da Pompeo u posetu mora da donese konkretnu ponudu. Sada izgleda SAD prvo čekaju da Pjongjang pokaže još koji znak dobre volje. Možda to bude vojna parada bez raketa dugog dometa.
Pritisak Pekinga i Seula
Moguće je da će pat-pozicija biti razbijena već iduće sedmice. I Kina i Južna Koreja pojačavaju pritisak na Kima da načini kompromis. Tako kineski predsednik Si Đinping nije prihvatio poziv da prisustvuje državnoj proslavi u nedelju već je poslao predsednika parlamenta da ga zastupa. Analitičari to tumače kao signal iz Pekinga da se ne treba nadati brzom popuštanju ekonomskih sankcija.
Kina uz to želi da izbegne utisak prevelike bliskosti sa Severnom Korejom tokom teškog carinskog rata sa SAD. Kineski predsednici nisu posetili Pjongjang već 13 godina, a veruje se da će Si to konačno učiniti – ali tek kada od toga i njegova zemlja bude imala neku korist.
Predsednik Južne Koreje Mun Jae In, raniji zagovornik takozvane „sunčane politike“ zbližavanje dvojih Koreja, takođe zagovara kompromis Pjongjanga i Vašingtona. Mun sadašnji zastoj vidi kao prepreku svojim velikim privrednim planovima koji obuhvataju izgradnju železničke linije između koja bi povezivale dve zemlje. On će se sa Kimom po treći put sastati od 18. do 20. septembra u Pjongjangu.
Kim Džong Un je u sredu, izložen svim tim pritiscima, prvi put naveo vremenski okvir za odricanje od nuklearnog oružja rekavši da to namerava da završi do kraja prvog mandata predsednika Trampa.
„Uspećemo to zajedno“, napisao je Tramp zadovoljno na Tviteru. Ipak, Tramp ostaje okružen tvrdolinijašima, pre svih novim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom. Slično, i Kim je okružen savetnicima stare škole za koju saradnja sa SAD spada u tabue. Sastanak dva predsednika u Singapuru tako nije uspeo da zakopa jaz između dve zemlje.