Pedofilija je „teška sudbina“

“Ako se nekog osumnjiči za pedofiliju, što samo po sebi nije krivično delo, on mora da računa na to da će se naći stubu srama društva u kojem živi. Moguće su i privredne posledice, recimo da izgubi posao”, tvrdi d. Jorge Ponseti iz Odeljenja za seksualnu medicinu Univerzitetske klinike Šlezvig-Holštajn u Kilu. Taj odsek klinike učestvuje u preventivnoj mreži nazvanoj “Nemoj da postaneš počinilac”, koja nudi besplatne terapije osobama sa pedofilskim sklonostima. Građani se mogu prijaviti anonimno, pojašnjava dr Ponseti i dodaje: “Anonimnost je izuzetno važna, jer su mnogi koji traže pomoć jako uplašeni.”

Preventivna mreža nudi psihoterapije, a ukoliko one ne daju rezultate, pacijentima se prepisuju lekovi kojim se njihov seksualni nagon smanjuje ili potpuno potiskuje. Na terapije dolaze muškarci svih starosti i iz svih društvenih slojeva.

Pedofili su obično muškarci

Većina pedofila svoju sklonost otkriva u pubertetu, kada se razvija seksualni nagon. Pre puberteta se to ne može primetiti. Uostalom prve simpatije u tim godinama su obično manje-više istog uzrasta. Tako je i u pubertetu, ali pedofile i u fazi adolescencije seksualno privlače puno mlađe osobe, dakle deca. Tek tada uočavaju šta se sa njihovom seksualnošću dešava.

O pedofilima se uvek govori u muškom rodu. Dr Ponseti potvrđuje da je reč o uglavnom muškom fenomenu. On kaže da u 15 godina, koliko se bavi ovom problematikom, još nije upoznao ženu sa takvim problemom. Prema njegovim procenama, na 100 pedofila muškaraca, dolazi jedna žena sa takvim sklonostima. Što se sveukupnog udela u muškoj populaciji tiče (pre svega među odraslim osobama) taj procenat iznosi oko 0,7 posto – što je prema procenama oko 250.000 u Nemačkoj.

Broj krivičnih dela konstantan

„Muškarci pedofili svoju sklonost nisu sami izabrali, to je kao prvo teška sudbina, jer ne mogu da se prepuste svojoj seksualnosti“, upozorava nemački naučnik. On podseća da nije poznato koliko njih i uspeva seksualno da se približi deci. Međutim, pojedine studije tvrde da je to u svom životu učinila većina njih. „Mnogi ne mogu trajno i uspešno da kontrolišu svoj nagon i da žive bez seksualnih kontakata. Ali i ako nisu postali počinioci, ti muškarci se često depresivni“, objašnjava dr Ponseti.

Kako zaštititi decu? Ovaj lekar kaže da već postoje strogi zakoni kojima se kažnjava seksualna zloupotreba i zlostavljanje dece, ali ističe da je uprkos tome vrlo važno zaštititi decu, pored ostalog i na taj način što ih roditelji moraju naučiti da ne moraju da čine sve što odrasli od njih traže, ukoliko im se to učini čudnim i neugodnim. O statistici koja govori o broju krivičnih dela sa pedofilskom pozadinom, Ponseti kaže: „U Nemačkoj se godišnje jedno do dvoje dece ubija iz seksualnih motiva, a oko stotinu njih iz raznih drugih motiva. Medijsko zanimanje je moglo bi se reći nadproporcionalno.“ On navodi da se broj ovakvih krivičnih dela godinama unazad nije promenio.

Dr Ponseti svima koji kod sebe primete i otkriju pedofilske sklonosti, savetuje da potraže profesionalnu pomoć: “Jer, vrlo je teško živeti sa takvim nagonom, koji ne sme dođi do izražaja.”

Autor: Andrea Jung-Grim / ard
Redakcija: Jakov Leon