Političke igre na Kosovu

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o „političkom zastoju na Kosovu“. Kosovska vlada povukla je iz skupštinske procedure predlog sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom pošto sednici nisu prisustvovali poslanici Srpske liste. „Demonstranti koji su se okupili u blizini parlamenta počeli su slavlje – kojem su se brzo pridružili i poslanici opozicije. Da li će i kada će vlada ponovo pokušati da sprovede započeto – nije jasno. „(Premijer Isa) Mustafa je naglasio da je čitava stvar samo odložena a ne i obustavljena.“

„Predmet diskusije je 8.000 hektara zemlje na Rugovskoj planini između Peći i crnogorskog Rožaja. Vlada Kosova kaže da ta teritorija pripada Crnoj Gori. Nova granica proteže se duž stare administrativne linije iz 1974. koja je tadašnju srpsku pokrajinu Kosovo odvajala od Crne Gore. Tamošnji pastiri i drvoseče, međutim, žale se da ih granica odvaja od njihovih pašnjaka i šuma. U vreme Jugoslavije, unutrašnje granice u brdima nisu ni bile važne.“

„Od proglašenja nezavisnosti Kosova pre osam godina, nijedna rasprava nije ovako podelila zemlju“. U tekstu se objašnjava da je do ovako velikog spora došlo zbog Vetevendosje, „levonacionalističke opozicione stranke“ koja vodi veliku kampanju utemeljenu na strahu od gubitka teritorije i žestokoj netrpeljivosti prema političkoj eliti. Opisuje se i kako opozicioni poslanici od početka godine bacaju suzavac u parlamentu i tako sprečavaju glasanje o prihvatanju pomenutog sporazuma.

„I vlada snosi veliku odgovornost za krizu. Ona nije informisala ljude kojih se to tiče, i dugo nije odgovarala na pitanja i kritike. Mnogim građanima se smučila ta arogancija, inače udružena sa velikom neefikasnošću kada je reč o uslužnim delatnostima države […] Na Kosovu mnogi osećaju da ih je Zapad ostavio na cedilu i više im nije važno ni to što je EU najavila da će im nakon demarkacije granice ukinuti vize. Crna Gora je do sada uzdržano reagovala na otezanje sa demarkacijom – ali to će se promeniti ako se to otezanje nastavi.“

Pašnjaci i telefonija

Austrijski list Standard istim povodom piše da je „istorija plemena koja su živela na Kosovu, u Crnoj Gori i Severnoj Albaniji puna sporova oko granica. U prošlosti se najčešće radilo o pašnjacima, ali uvek se radilo – o demonstraciji moći. To je ostalo isto. Juče je kosovski parlament konačno trebalo da glasa o graničnom sporazumu sa Crnom Gorom, koji je dogovoren još pre godinu dana. Ali, Srpska lista – stranka srpske manjine na Kosovu – iskoristila je priliku da u igru unese sopstvene zahteve. Jer, bez Srpske liste, vladajuće stranke PDK i LDK ne bi imale dovoljan broj glasova za donošenje Sporazuma, jer su i neki njihovi poslanici protiv toga.“

„Zato je premijer Isa Mustafa morao da povuče glasanje o Sporazumu. On ipak smatra i da su zahtevi Srpske liste protivustavni. Navodno se radi i o tome da bi Telekom Srbije trebalo da u još većoj meri bude aktivan na Kosovu. Regulisanje telefonije je predmet dijaloga između Srbije i Kosova. 80 od 120 poslanika morali bi da glasaju za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Srpska lista ima 11 mandata. Ona je u četvrtak saopštila da neće da učestvuje u tome iz bezbednosnih razloga“.