Oluju treba slaviti i počast odavati svim žrtvama
5. avgust 2020.
Četvrt veka nakon praktički okončanja rata u Hrvatskoj vojnom operacijom u kojoj je u samo četiri dana s teritorije Hrvatske izbrisana paradržava zvana Republika Srpska Krajina, u Hrvatskoj je zvanično promenjen narativ o „isključivo blistavoj vojnoj pobjedi". Sada su toj pobedi dodate i srpske žrtve te je odaslana jasna poruka o nužnosti međusobnog razumevanja Hrvata i Srba iz Hrvatske.
Nova je to politika okretanja budućnosti koju na početku drugog mandata promoviše premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice Andrej Plenković uz pomoć Samostalne srpske demokratske stranke Milorada Pupovca, koja u Saboru drži sva tri mesta rezervisana za predstavnike ove manjine.
Ne vole ga ni „veliki Hrvati" ni „veliki Srbi"
Po prvi put u Knin je tako došao politički predstavnik srpske manjine, Boris Milošević (SDSS), ujedno i potpredsednik Vlade RH za društvena pitanja.
No, uz uglavnom odobravanje hrvatske javnosti, Milošević je pobrao i brojne kritike hrvatskih, a još više srpskih radikala. Prvi su mu zamerali da svojim dolaskom zapravo „hakuje" Oluju i nameće „srpsku priču", dok su drugi hiljadama komentara zasuli njegov zid na Fejsbuku tvrdeći da je dolaskom u Knin dao legitimitet „etničkom čišćenju Krajine", kako nazivaju traumatično bekstvo srpskih civila i paravojske s teritorije oslobođene Olujom.
„Napadi su očekivani, to je govor ljudi koji su pretrpeli bol i diskriminaciju, morali su otići sa svojih ognjišta. Nikome ništa ne zameram", poručio je nakon svečanosti Milošević svojim sunarodnjacima.
U govorima premijera, predsednika i generala Ante Gotovine, koji je upravljao Olujom, čuo je, poruke pomirenja, mira i budućnosti.
„I moj dolazak je zalog te budućnosti. Smatram da je ovo samo prvi korak", zaključio je vidno uzbuđen Milošević.
Nije sve počelo 4. avgusta 1995.
Da Oluja nije nastala u vakuumu, već da je rezultat petogodišnje okupacije i proterivanja Hrvata u svom je govoru ocrtao premijer Andrej Plenković, navodeći da je ona označila kraj velikosrpske politike Slobodana Miloševića iza koje je u Hrvatskoj ostalo 20 hiljada mrtvih i porušeno 15% stambenog fonda.
„Pravno legitimna, vojno neizbežna i politička nužna, Oluja je bila imperativ radi povratka hrvatskih prognanika", kazao je premijer.
Uz to, Plenković je, rekao i kako treba žaliti, ne samo za stradalim Hrvatima, već i za Srbima. Naime, tokom i nakon Oluje, prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava ubijeno je najmanje 410 srpskih civila, uprkos tome što nisu pružali otpor. U pljačkama koje su usledile, spaljeno je i više od 22 hiljade srpskih domova. U izbegličkim kolonama Hrvatsku je tada napustilo od 90 do 250 hiljada Srba, zavisno koji se izvor citira.
„Svesni smo da je naša pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima. Treba iskazati dužan pijetet prema svakoj nedužnoj žrtvi od Paulin Dvora do Varivoda, čime ne dovodim legitimnost ili pravednost rata niti umanjujemo pobedu u Oluji", izjavio je Plenković.
On je izrazio žaljenje zbog svakog zločina: „Isto očekujemo i od Srba iz Hrvatske koji takođe trebaju jasno osuditi sve zločine nad Hrvatima."
I Srbi su bili hrvatski vojnici
Osim toga, hrvatski premijer je istakao i činjenicu koju žele da zaborave i hrvatski i srpski radikali: oko desetak hiljada Srba bilo je u Hrvatskoj vojsci.
Među njima je bio i otac Borisa Miloševića, a čija je majka ubijena u zločinima i pljački nakon same vojne operacije. Upravo ovakve porodične priče oslikavaju razmere kompleksnosti odnosa Hrvata i Srba te tragedija koje donosi rat.
„Brojni Srbi su delili sudbinu hrvatskih sugrađana, a mnogi su bili i hrvatski branitelji, čime se treba ponositi", rekao je Plenković zaključujući: „Hrvatska je bila napadnuta, odbranila se, izvojevala slobodu. Kao pobednica je pružila ruku pomirenja i sada gradi svoju budućnost."
Bez obzira što su odnosi Banskih dvora i Pantovčaka poslednjih sedmica možda čak i izašli iz granica pristojne političke komunikacije, čini se da su se predsednik Zoran Milanović i premijer ipak dogovorili da će glavne poruke s ovog događaja odaslati premijer.
„25 godina je voda duboka i vreme je (...) da razgovaramo o stvarima koje nas spajaju ali i razdvajaju, pogledom Hrvata ali i Srbina. To nisu uvek nužno isti pogledi, važno je da se o problemima razgovara, da se stavljaju na sto. Puno toga što je rečeno je dobro, ja se s time slažem. U ratu odlučnost, u porazu prkos i otpor, u pobedi velikodušnost, u miru dobra volja, univerzalno i primenjivo na naš put", Milanovićeva je poruka.
General Ante Gotovina, vojnik koji se drži daleko od politike, iako bi ga mnogi rado u njoj videli, danas je tek rekao da se Hrvatska „u 25 godina života u miru i sigurnosti, razvija i gradi u modernu evropsku demokratiju, socijalno pravednu državu koja brine o najmanjima i najugruženijima, državu u kojoj svi njeni ljudi, bez obzira na različitosti, uživaju sigurnost i slobode, jednaka prava i jednake obveze".
Za crnokošuljaše nije bilo mesta
Iako je Knin proteklih godina bio i odredište razularenih provokatora koji su rado isticali simbole takozvane Nezavisne države Hrvatske, uslovi pandemije, ali i strogog osiguranja, ove su ih godine zaustavili.
Takođe su zaustavljeni pripadnici i simpatizeri HOS-a predvođeni Markom Skejom, ratnim zapovednikom IX. bojne HOS-a Rafael Vitez Boban. Naime, ratna obeležja HOS-a s ustaškim pozdravom „za dom spremni" zabranjeni su u protokolu pa je družini u crnom, koja je i danas izvikivala inkriminisani pozdrav, rečeno je kako na trgu na kojem se održala svečanost – više nema mesta.
Analitičari i opozicionari pak upozoravaju da od današnje ceremonije neće biti koristi, ako se ona ne prelije u samo društvo.
S obzirom da vladajući HDZ nije imun od korišćenja nacionalizma u svrhu ostvarenja političkih ciljeva, ovakva je rezervisanost više nego opravdana.
Istovremeno, u korist ovakvog koncepta pomirenja većinskog i manjinskog naroda u Hrvatskoj ne idu ni službene poruke iz Beograda. No priča ovde, za sada, neće stati. Ministar branitelja Tomo Medved (HDZ), izgubio je brata u Oluji, a sam je tri puta ranjen u Domovinskom ratu. Upravo će se on za dvadesetak dana u Gruborima pokloniti nedužnim srpskim žrtvama čiji je život svirepo ugašen u danima Oluje i nakon nje.