Posle poplava: izazov uklanjanja otpada

Posle poplava sredinom jula u Arvajleru su se nagomilala brda otpada, koja su blokirala ulice. Stanovnici su iz kuća izbacivali uništeni i zaprljani nameštaj i električne aparate, frižidere, hranu, mašine za veš, kauče kao i knjige, foto-albume, gramofonske ploče. Preko svega sloj masnog mulja.

Dve nedelje kasnije ulice su raščišćene. Arhitektonski šarm fahverka – stare skeletne gradnje ukrštenih greda – ponovo dolazi do izražaja.

Kompanije za upravljanje otpadom odmah su počele da raščišćavaju ulice zbog rizika od zaraza i da bi oslobodile pristup vozilima koja stižu u pomoć.

Zaboraviti to što se dogodilo

Za neke stanovnike je uklanjanje otpada sa ulica bilo uslov da psihički prebrode katastrofu. „Veliko je olakšanje da su odvezli otpad", kaže gospođa Krol (koja ne želi da joj navedemo i puno ime).

Ona kaže da je pre sedam dana pred kućom njenih roditelja bio frižider. Na vratima su još uvek bili magneti, a neko je na vratima napisao:

„Hvala Bogu, živi smo". Ona dodaje: „Sada ne moramo svaki dan prolaziti pored tih stvari i gledati to što smo izgubili. Ne moramo da tražimo pogledom da li ipak postoji još nešto što bi se moglo sačuvati".

Mada su ulice skoro očišćene, otpad još nije konačno uklonjen. Pomeren je pored puta na ulazu u grad. Kuda sa tom do sada neviđenom količinom? Organizacija Nemačka pomoć okolini (DUH) upozorava da električni otpad mora da se skladišti na čvrstoj, betonskoj površini, kako otrovni sastojci ne bi dospeli u podzemne vode.

Mareike Hofman rukovodi projektom reciklaže za DUH. Ona kaže da će velika količina uništenih stvari u poplavljenim područjima višestruko opteretiti životnu sredinu:

„Kako bi se štedljivo odnosili prema našim resursima, trebalo bi da stvari koje funkcionišu, kao što su bicikli, kuhinjski aparati i metalni nameštaj, očistiti, popraviti i vratiti u upotrebu, umesto da ih bacimo i zamenimo ih novim stvarima".

Zajedno u nevolji

I uklanjanje otpada je, kao mnoge druge stvari u poplavljenim područjima, timski rad. Lokalne građevinske firme, poljoprivrednici i lokalna komunalna preduzeća su od samog početka zavrnuli rukave. I zemljište komunalnog preduzeća za upravljanje otpadom RSAG bilo je pod vodom.

„Na početku nismo mogli da odvozimo đubre. Naša vozila su bila zaglavljena u vodi i mulju, a naše deponije poplavljene", kaže portparol preduzeća Kristof Gerharc.

Vozila su osposobljena i već odvoze hiljade tona otpada u okrugu Rajn-Zig. Dodatni volonteri pomažu, a zaposleni rade prekovremeno i vikendom. Poslu kao da nema kraja. RSAG računa sa još jednim talasom kabastog otpada.

„Neki stanovnici se tek sada vraćaju kućama i počinju da čiste kuće i dvorišta. Osim toga, dosta stvari leži na priručnim deponijama u celom području. Ne možemo da kažemo koliko će nam vremena biti potrebno da sve to prevezemo", objašnjava Gerharc.

Smrad u vazduhu

Ralf Šefer je vlasnik pogona za kompostiranje u obližnjem mestu Mitinghovenu. On je svoju firmu stavio na raspolaganje da bi se rasteretila obližnja deponija. Smrad ustajale vode je u vazduhu:

„Normalno ne postoji problem opterećnja vonjem komposta. Ali ovo đubre iz poplavljenih područja može se osetiti u celom okrugu", konstatuje on.

Normalan postupak bi zahtevao razdvajanje otpada. „Ali kod ove količine koju smo dobili poslednjih nedelja ne možemo ništa uraditi osim da to usitnimo i spalimo", objašnjava Andre Loc, šef kelnskog gradskog preduzeća za upravljanje otpadom (AVG). „Naravno, vadimo metalni otpad i drvo koje se može upotrebiti. Problem je da je sve uglavnom potpuno mokro".

Deo otpada se suši kako bi se opet upotrebio, ali Loc kaže da će ukupan proces trajati nekoliko meseci: „Postrojenja nisu pravljena za toliku količinu. Trenutno ne možemo da procenimo koliko toga će još stići".

Ilegalni sakupljači otpada

U ovom području su dobro došli svi koji žele da pomognu. Pred mnogim kućama su transparenti sa porukama zahvalnosti. Ipak, policija je na oprezu zbog onih koji se pretvaraju da pomažu ali samo žele da iz tuđe nesreće izvuku korist.

„Podneli smo deset krivičnih prijava", kaže Marsel Diling, glavni policijski inspektor u okrugu Merkiš: „Reč je o krađama električnih aparata i alata, koje su stanovnici stavili pred kuće da se suše". On dodaje da malo ko od skupljača otpada može da pokaže dozvolu za bavljenje tom delatnošću, ali da je broj ilegalnih skupljača znatno opao otkako je policija pojačala prisustvo u tom području.

Dobar broj stanovnika smatra da je vreme da se okrenu budućnosti: „Kada su uklonili prvo brdo đubreta osećao sam se kao za Božić", seća se Karmen Pajc von der Ajhen u Arvajleru. Ona se sa svojim partnerom već okreće novim izazovima:

„Izdvojili smo sve što je moglo da se spase. Kada na red dođe obnova, alat će biti jako tražen. Od koristi bi nam bili svaki čekić i svaka testera".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu