Povrede glave: potcenjena opasnost
8. maj 2018.„Svega se sećam“, kaže Rajan Mejson. „Kratko izveden korner, centaršut i sudar. Stigao je niotkuda.“
Mejson je 22. januara odigrao zadnju utakmicu u karijeri, koja je zapravo trebalo da ga odvede u „Totenhem“, kao i u engleski nacionalni tim. Njegova poslednja akcija kao profesionalca u stvari je bila rutina: na gostovanju protiv Čelzija, na stadionu Stamford bridž, glavom je pokušao da postigne pogodak za svoj tim Hal Siti, ali se takvom silinom sudario sa igračem Čelzija, Garijem Kejhilom, da je zadobio frakturu lobanje. I pored velikih napora da se vrati na teren, 26-godišnjak je, na savet lekara, u februaru odlučio da prekine karijeru.
Zabrinjavajuće statistike
Povrede glave već odavno važe za deo „grubog i teškog fudbala“. Kada je u finalu Svetskog prvenstva 2014. godine, nemački reprezentativac, Kristof Kramer, zadobio potres mozga, lekara fudbalske reprezentacije Dr. Milera-Volfarta je pitao: „Da li je ovo finale Svetskog prvenstva?“ Lekar je najpre mislio da se Kramer šali, ali to nije bio slučaj. „Moram da znam“, insistirao je Kramer.
Takve povrede glave su iznenađujuće česte, u Bundesligi, kao i svim drugim velikim ligama. Ali način lečenja povrede glave, kao i odnos prema tome u fudbalu prilično zaostaje u poređenju sa drugim sportovima, poput ragbija ili američkog fudbala. U čitavoj sezoni Nacionalne fudbalske lige (NFL) 2017. godine je recimo zabeležen 281 slučaj potresa mozga, dok ih je 2016. godine bilo 38.
- pročitajte još: Glava je ipak mekša od lopte
Moguća posledica potresa mozga je hronična traumatska encefalopatija. Pritom se radi o degeneričnom oboljenju mozga, do kojeg dolazi kada se potres mozga ponovi više puta. Kroz razna medicinska istraživanja je zaključeno da postoji direktna veza između potresa mozga i encefalopatije. Istraživači su 2015. godine potvrdili prvi slučaj encefalopatije kod jednog igrača NFL-a (glavni autor te studije je neuropatolog Benet Omalu, kojeg u filmu „Potresna istina“ glumi holivudska zvezda Vil Smit). to istraživanje sadrži zabrinjavajuće statistike, koje ukazuju na to da bi encefalopatija mogla da bude široko rasprostranjena među NFL igračima.
Problem sa terapijama
U fudbalu su povrede glave, kao što je potres mozga (0,41 po utakmici NFL lige) znatno ređe, ali je rizik od težih povreda generalno veći, s obzirom da za razliku od američkog fudbala igrači nemaju zaštitu na glavi. U fudbalu je postojala nada da će zaštita za glavu, kakvu koristi golman Arsenala Petr Čeh – nakon bliskog susreta sa smrću u Premijer ligi 2006. godine – barem među golmanima da postane pravilo, ali to se pokazalo kao uzaludna nada.
Rajan Mejson čak kaže da lekarski tretman koji je usledio neposredno nakon sudara na terenu, nije bio dovoljno dobar. „Bilo je neverovatno, tretman je imao za cilj da se ponovo spreman vratim na teren, iako sam teren morao da napustim“, kaže Mejson u razgovoru za DW. „Upravo je to oblast u kojoj stvari treba da se menjaju. Pravila su takva da se u slučajevima povrede glave, kada dva igrača leže na zemlji, pomoć najpre pruža domaćem igraču. Iako je moja povreda bila znatno teža od povrede Garija Kejhila, morao sam duže da čekam kako bih dobio adekvatnu pomoć.“
Rešenje 24-časovna zabrana?
U fudbalu će biti potrebno još mnogo vremena dok ne ojača svest i znanje koji su potrebni za odnos prema povredama glave, koji su u NFL-u pomogli da se problem efikasnije rešava. To potvrđuje i dr Tim Nidergasel, klupski lekar drugoligaša „Arminia Bilefeld“ u razgovoru za DW. On smatra da aktuelni način lečenje povrede glave nije dovoljan kako bi se igrači zaštitili kako treba.
„Šta bi sa povredom glave moglo da se desi i šta se zaista dešava, po pravilu su dve različite stvari“, kaže Nidergasel, koji je bio i lekar i u klubu „Hamburger SV“. „Teoretski bi lekar trebalo da ima pravo da izađe na teren što je brže moguće, kako bi obavio osnovni neurološki pregled. To je obavezna prva kontrola, koja je neophodna. Upravo tada se utvrđuje razlika između povrede glave i drugih povreda.“
Nidergasel zahteva drugačiji odnos prema tom problemu i to da igrač nakon udarca u glavu najmanje 24 časa ne sme da se vraća na teren. „U finalu Svetskog prvenstva 2014. godine Kristof Kramer ni u kom slučaju nije smeo da nastavi da igra, to je jasno. Imao je potres mozga i to je veoma ozbiljna stvar“, smatra lekar. „I da je kasnije tokom igre Kremer zadobio udarac u istom predelu glave, problem bi bio još ozbiljniji. On nije imao orijentaciju i zbog toga što je nastavio igru je bio u opasnosti da zadobije hroničnu povredu mozga. Nastavak igre u takvoj situaciji bi morao da bude zabranjen. Trebalo je odmah da bude zamenjen jer je imao traumatičnu povredu mozga.“
„Drugačiji odnos“
„Nije uvek moguće odrediti koliko je potres mozga bio intenzivan u trenutku povređivanja. Zato bi igrač koji je imao potres mozga odmah trebalo da bude sklonjen sa terena kako bi se obavio odgovarajući pregled. Od trenutka povrede glave, igrač najmanje 24 časa ne bi smeo da igra fudbal. U fudbalu, kao i drugim sportovima to mora da postane pravilo“, zahteva Nidergasel.
„Nedostatak svesti o opasnostima vezanim za povrede glave je veliki problem, naročito u fudbalu. Igrači dobijaju pohvale kada se brzo nakon povrede oporave i vrate na teren, ali to je pogrešan signal i verovatno veoma opasno. Kada trener ili navijači bodre igrača da nakon povrede nastavi da igra, oni ne znaju koliko to može da bude opasno. Za fudbal bi bilo dobro kada bi se preispitao odnos prema povredama glave i kada bi usledile promene”, kaže u razgovoru za DW Nidergasel.
Rajan Mejson može da bude srećan što se u potpunosti oporavio nakon teške povrede i što je kao televizijski stručnjak započeo novi karijeru, ali prerani završetak njegove karijere i njegova fudbalska priča bi morali da služe kao upozorenje.