Pranje novca: kraj „zlatne vize“ u Portugaliji

Za dozvolu boravka u šengenskom prostoru Evropske unije – 500.000 eura. To je od 2012. bila ponuda portugalske vlade bogatim strancima. Dakle, onaj ko je investirao pola miliona eura u Portugaliji, mogao je da dobije dozvolu boravka odnosno tzv. „zlatnu vizu“. To je iskoristilo oko 12.000 investitora koji su tako sa svojim porodicama mogli da dođu u EU. Sad bi tome trebalo da dođe kraj, između ostalog i zbog pritiska iz EU. Šef portugalske vlade Antonio Košta najavio je da će „Program zlatne vize“ biti okončan 16. marta ove godine.

„Dobro je što se zlatne vize konačno ukidaju, one zapravo nikada nisu ni smele da budu uvedene“, kaže bivša socijalistička poslanica u Evropskom parlamentu Ana Gomeš, koja se protiv toga programa borila od njegovog uvođenja. „One su bile pozivnica za pranje novca i omogućile su kriminalcima i terorističkim organizacijama da se legalno infiltriraju u šengenski prostor.“

-pročitajte još: Najekskluzivnija naselja u Evropi

Više od polovine podnosilaca zahteva dolazi iz zemalja u kojima je naročito velika opasnost od pranja novca, a Portugalija nikada nije vodila računa o poreklu novca podnosilaca zahteva.

Dobar posao za trgovce nekretninama

Ono što je najavljeno kao program koji će podstaći portugalsku privredu koja je tada bila u katastrofalnom stanju, pokazalo se pre svega kao dobar posao za trgovce nekretninama. Umesto da niknu nova preduzeća i radna mesta, pre svega bogati Kinezi, a zatim i Brazilci, Turci, Južnoafrikanci i Rusi pokupovali su luksuzne stanove u Lisabonu i okolini.

Od ukupno investiranih oko sedam milijardi evra, gotovo 90 odsto je otišlo na kupovinu stanova. Samo 22 vize izdate su za otvaranje novih radnih mesta, pokazuju podaci policije za strance SEF. Rezultat je skromnih 280 novih radnih mesta za deset godina.

Uprkos tome, predsednik portugalskog Saveza trgovaca nekretninama Hugo Santoš Fereira kritikuje planove o ukidanju „zlatne“ boravišne dozvole. „To je napad na sve strane investitore koji žele da svoj novac ulože u Portugaliju. Zemlja tako gubi svoju verodostojnost i dobar glas kao mesto prikladno za investicije.“

Portugaliji su, naglašava, potrebni strani investitori da bi ojačala svoju privredu i ona ne može da odustane od tako važnog instrumenta, koji svake godine u zemlju donosi više od 600 miliona evra. „Osim toga, taj program je stvorio hiljade radnih mesta u građevinskom sektoru i sektoru nekretnina“, tvrdi Santoš Fereira.

Kriza na tržištu stanova i pranje novca

Ali, upravo u tim sektorima je i nastao problem. Poslednjih godina cene stanova u Portugaliji, a naročito u dva najveća grada, Lisabonu i Portu, praktično su eksplodirale. Na to su uticale i „zlatne vize“, kažu kritičari, ali i to što je sve više građana EU kupovalo kuće i stanove u toj zemlji – i to po cenama koje Portugalci više ne mogu da plate.

„Zlatne vize su naročito kod luksuznijih stanova i kuća izazvale velik rast cena“, naglašava bivša poslanica u Evropskom parlamentu Ana Gomeš. To je argument koji sad prihvata i portugalska vlada kako bi objasnila razlog za ukidanje zlatnih viza.

Ali to je izgovor, smatra Gomeš, jer je u stvari sve oštrija kritika iz EU dovela do obustave portugalskog programa zlatne vize. I to pre svega zbog često sumnjivog porekla novca podnosilaca zahteva za vizom.

Od početka rata u Ukrajini, Rusima je zabranjeno da investiraju u Portugaliji i oni su na taj način isključeni od mogućnosti dobijanja zlatne vize. Ali, ni Kina ni Vijetnam se ne odlikuju transparentnošću, kaže bivša poslanica u Evropskom parlamentu Gomeš.

Nasuprot tome, predsednik Saveza trgovaca nekretninama Hugo Santoš Fereira naglašava da se sve transakcije u Portugaliji najstrože kontrolišu. Crnih ovaca ima svuda, naglašava on, ali to nije razlog da se ukinu zlatne vize. „Niko ne želi potpuno da ukine banke, iako je poznato da i tamo može da se pere novac.“

Šta će biti s onima koji su dobili zlatne vize?

Iako se Santoš Fereira još uvek nada da će vlada u poslednjem trenutku da odustane od ukidanja zlatne vize ili da će da je ponudi u nekom drugom obliku, izgleda da je došao kraj za investicije od 500.000 evra kao ulaznice za šengenski prostor u Portugaliji.

„Bilo je to jednostavno suviše netransparentno i opasno“, kaže Ana Gomeš. Ostaje da se vidi šta će se dogoditi s onima koji su dobili zlatne vize. Njihova boravišna dozvola navodno bi trebalo da bude produžena samo ako zaista trajno žive u Portugaliji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.