Predsednik se okomio na medije

Očigledno da predsednik Redžep Tajip Erdogan ne mari mnogo za političku neutralnost: Skoro svaki dan oštro kritikuje svoje lične neprijatelje, kao i opoziciju vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP). Na predizborna obećanja opozicionih političara reaguje na primer ovako: „Ili ne znaju da računaju ili nikad nisu dobili batine“.

Poslednjih dana pooštrio je ton prema turskoj štampi i pokrenuo pravosuđe protiv pojedinih novinara i svih medijskih kuća. Najnoviji primer je očigledno namerno provociran sukob sa dnevnim novinama „Hurijet“. Tradicionalni glasnik republikanaca je u svom izveštavanju o smrtnoj kazni protiv bivšeg, prvog demokratski izabranog egipatskog predsednika Mohameda Mursija, naveo da je on na izborima dobio 52 odsto glasova. Ali pošto je prošle godine u avgustu Erdogan na prvim direktnim izborima za turskog šefa države takođe dobio 52 odsto glasova, on je to shvatio kao pokušaj da se indirektno pozove na njegovo rušenje.

Erdoganovi advokati zahtevaju hapšenje glavnog urednika „Hurijeta“ Sedata Ergina i drugih vodećih predstavnika medijske grupe „Dogan“. Kako je rekao, Erdogan želi da se pobrine da „mediji više ne mogu nesmetano da ruše i formiraju nove vlade“. U međuvremenu, sve veći broj vodećih novinara strahuju od gubitka korektivne funkcije medija u javnosti. Predsednik Sindikata novinara TGC Ugur Gic, žali se da stanovništvo već više nema demokratske, nezavisne izvore informacija. „U zatvoru je 21 novinar. Reporteri troše veliki deo svoje energiju kako bi davali izjave državnim tužiocima zbog hiljada pretećih ili već pokrenutih istraga.“

Poređenja sa nacizmom

Za Gica je razumljivo da se posebno u društvenim medijima sve više može naći poređenje sa uslovima u Hitlerovoj Nemačkoj: „U to vreme, politički protivnici i disidenti ućutkivani su kroz propagandu i zastrašivanje. Danas posmatramo sasvim slične eksperimente.“

Profesor Mehmet Altan, novinar, pisac i profesor ekonomske politike na Univerzitetu u Istanbulu, ne može da prihvati da je u ovom trenutku „ustav praktično ukinut“ i da je došlo do „civilnog puča“. Altan se nada da će njegova zemlja preživeti „dane bezakonja“ i da će ući u „period demokratske obnove“.

Ali, to može da potraje. Činjenica da na rang listi „Reportera bez granica“ o slobodi štampe, Turska, među 180 zemalja, zauzima 149 mesto, pokazuje veliki jaz između želja i realnosti – sve to ima li se u vodu Erdoganova izjava: „Nigde štampa nije slobodniji nego u Turskoj!“

Javuz Bajdar iz platforme za nezavisno novinarstvo „P24“, kaže: „Autocenzura je postala normalna u Turskoj, ona je danas deo profesionalne kulture.“ Oni koji se tome protive, jednostavno dobijaju otkaz. Inače, oko 80 odsto medija u Turskoj su pod kontrolom vlasti.