Presuda Karadžiću – napad na RS?

Presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću po svim tačkama optužnice, i jedinstvena kazna zatvora od 40 godina, između ostalog su i dobra poruka regionu da će zločinci odgovarati, kaže za DW Maja Stojanović, iz beogradske Kuće ljudskih prava. „Takođe, mislim da je od komentarisanja dužine kazne važnije utvrđivanje činjenica o tome šta se zaista dešavalo tokom sukoba devedesetih godina. U tom smislu mislim da svaka presuda, pa i ova, mnogo više doprinosi utvrđivanju istine nego što će visinom kazne možda biti zadovoljne žrtve zločina“.

Haške presude nedovoljne za pomirenje

Kada je reč o procesu pomirenja u regionu, i uticaj presude Karadžiću na taj proces, Maja Stojanović smatra kako to nije pitanje samo jedne ili više presuda: „Čini mi se da je Haški tribunal propustio da učini jednu veoma bitnu stvar, a to je plasiranje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije. Same presude kao presude, u trenutku kada na nivou regionu nismo uspeli da se izborimo sa predrasudama da je to politički sud, mislim da na žalost neće previše doprineti pomirenju u regionu. One na neki način predstavljaju satisfakciju i moralnu reparaciju za žrtve, ali mislim da je sve ono što se utvrdilo tokom suđenja i dokazi koji su tom prilikom prikupljeni, moralo da bude mnogo prisutnije u javnosti svih zemalja regiona“.

Emocije u regionu

S obzirom na težinu dela koja su mu se stavljala na teret bilo je očekivano da će Radovan Karadžić biti proglašen krivim i da će dobiti visoku kaznu, kaže za DW Aleksandra Joksimović, direktor Centra za spoljnu politiku. „Činjenica je da bez Haga ne bismo imali neke procese, ali isto tako je jasno da Hag nije ni bitno doprineo pomirenju regionu, ocenjuje Aleksandra Joksimović. Naravno, sada se može očekivati i dosta komentara nakon formulacija iz presude po kojima je Karadžić osuđen i za genocid. To će u svakom slučaju pokrenuti dosta emocija u zemljama regiona, i sada je važno da se upravo tu pronađe snage da se prevaziđe sve ono što se dešavalo tokom sukoba devedesetih godina. Tužna je činjenica da taj proces pomirenja nije ostavio neki značajniji napredak“.

Srbija brani Republiku Srpsku

Presuda Karadžiću izazvala je i reakcije zvaničnog Beograda. Srpski premijer Aleksandar Vučić je tako izjavio kako „poručuje svima da Srbija neće dozvoliti da se presuda Karadžiću iskoristi za napade na Republiku Srpsku“. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je takođe saopštio kako „presuda Karadžiću ne sme da utiče na sudbinu Republike Srpske“. Čedomir Jovanović, lider Liberalno- demokratske partije (LDP), tim povodom kaže „da je presuda Karadžiću nedovoljna satisfakcija za porodice žrtava njegove politike, ali i „strašan podsetnik“ na cenu rešavanja problema ratom“.

Beleže se takođe i izjave nekadašnjih delova vojnog establišmenta, ili ličnosti koje su izvan sfere zvanične politike. Nekadašnji haški osuđenik i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić tako kaže kako je „cilj presude Karadžiću da se Republika Srpska proglasi zločinačkom tvorevinom, i da je većina lažnih dokaza protiv njega došla iz Srbije“. Književnik i akademik Matija Bećković ocenjuje da je Haški sud svojom presudom od 40 godina „Karadžića osudio na smrt“.

Kontraproduktivan stav Srbije

Uoči donošenja presude oglasio se i srpski ministar pravde Nikola Selaković, koji je izjavio da je „Hag završio proces Radovanu Karadžiću pre nego što je on i započeo“. Maja Stojanović ocenjuje da je ta izjava potpuno netačna: „Oni koji prate dugo godina rada Haškog tribunala znaju da smo imali brojne primedbe na proces prikupljanje dokaza. Ali, isto tako se mora reći da je država Srbija saradnju sa Hagom svela samo na isporučivanje optuženih, a da za sve ostalo nije mnogo marila, uključujući tu i dostavljanje dokaza za zločine nad Srbima. Tako da mislim da su takve izjave vlasti i ministara potpuno kontraproduktivne, da se ne temelje na činjenicama, i da produžavaju tu atmosferu u kojoj država Srbija pokazuje kako nema nameru da se suoči sa prošlošću“.

Sam Radovan Karadžić je uoči izricanja presude saopštio kako je zločin u Srebrenici preuveličan, i kako njegova presuda neće uticati na sudbinu Republike Srpske. Maja Stojanović ističe da „presuda Karadžiću svakako neće moći da utiče na politički raspored snaga u Bosni i Hercegovini. Međutim, iluzorno je pričati o preuveličavanju. Srebrenica je jedan od najistraživanijih zločina, imamo nekoliko presuda koje ga karakterišu kao genocid, a imamo i izveštaj Republike Srpske o tome, koji je prilično uporediv sa presudama Haškog tribunala“, napominje Maja Stojanović.