'Privremene izbeglice' trajno u Srbiji

Barake nekadašnjeg Pionirskog grada u izletištu Košutnjak u Beogradu danas važe kao „nezvanični izbeglički centar“. Tu žive porodice izbeglih iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ali i raseljeni sa Kosova. Gotovo svi su suočeni sa krivičnom prijavom zbog ilegalnog zauzimanja objekta. Nekoliko puta im je zbog neplaćenih računa isključivana struja.

Nerado govore za medije jer, kako kažu, nemaju poverenja u novinare. Jedna stanovnica ovog Centra, izbeglica iz BIH, kaže da novinarima ne veruje od kada je dala intervju za jedan beogradski list, kada je, bez njenog odobrenja, objavljena i njena fotografija.

"Živimo teško"

Razgovor za DW, uz uslov da ostane anoniman, prihvata samo jedan muškarac srednjih godina, koji je 1991. otišao iz Gospića. "Živimo teško. U teškim uslovima, ali ima još težih. Trenutno ne radim, sestra mi radi privatno. Većinom privatno radimo. Baka je bolesna, njena penzija je 160 evra. Mama mi penziju prima u Hrvatskoj, tako da ne možemo ni otići tamo po nju. Osim toga, imam velikih troškova za njene lekove", priča on.

Naš sagovornik priča kako je Pionirski grad odavno trebalo da izgubi status službenog izbegličkog smeštaja i da su sve izbeglice koje se tu nalaze trebalo da budu prebačene u drugi prihvatni centar, u Krnjači pored Beograda. "Ali oni su nam dali nehumani smještaj, tako da mi nismo htjeli ići tamo. Pet, šest obitelji su izbacili na ulicu, što nije u redu. Mnogi su ovdje nagrabusili", priča naš sagovornik.

Izvan procedure

Za razliku od stanovnika zvaničnih izbegličkih centara, koji pod nadležnošću srpskog državnog Komesarijata za izbjeglice ima 18, izbeglice iz neformalnih kolektivnih smeštaja nisu u proceduri za dobijanje stanova. Oni se ne mogu nadati ni pomoći fondacije poznatog košarkaša Vlade Divca. Ona pomoć pruža samo stanovnicima službenih centara i od svog osnivanja 2007. godine je za izbeglice obezbedila 491 stan.

Naš sagovornik iz Pionirskog grada kaže da državljanstvo Srbije nikada nije tražio, jer strahuje da bi mu u tom slučaju dosta toga bilo uskraćeno. Navodi da je hrvatska dokumenta dobio bez problema i naglašava da nije učestvovao u borbama tokom rata u Hrvatskoj.

Regionalna saradnja

I pored velikih problema koje izbeglice u Srbiji imaju i u zvaničnim i u neformalnim centrima, u nadležnim institucijama su optimistični. Pre deset godina bilo je deset puta više osoba u izbegličkim centrima, kaže Jelena Marić iz srpskog Komesarijata za izbeglice. Od tada je, navodi ona, većina njih rešila svoje stambeno pitanje.

"Svaki deseti čovek koga sretnete na ulici, ovde nije živeo pre 1991. godine. Srbija je na vrhuncu izbegličke krize 1996. godine imala više od 700 kolektivnih centara sa između 50 i 60.000 ljudi. U naredne tri godine planiramo da zatvorimo preostale centre i svim ljudima da osiguramo dostojanstvene uslove za život”, navodi Marić.

Jelena Marić navodi i da su Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, kao i Crna Gora dogovorili saradnju kako bi definitivno rešili izbegličke probleme. S tim ciljem je dogovoreno i sprovođenje regionalnog stambenog projekta, prema kojem bi u narednih tri do pet godina u te četiri zemlje za najugroženije izbegličke porodice trebalo da se izgradi 27.000 stanova.

"Možda se i vratim"

Što se našeg sagovornika tiče, on još uvek nema jasne planove za budućnost. S obzirom da je uveren u to, kako tokom rata nije prekršio nikakav zakon, on ne isključuje mogućnost da se jednog dana vrati u Hrvatsku. "Ne znam, još nisam to riješio. Sve zavisi kakva će biti situacija. Ako bude dobra, možda se i vratim. Ako budu ušli u EU i ako budu standardi kao u Evropi, verojatno ću naći posao, pošto sam po zanimanju vozač. Nadam se da će sve biti kako treba."

Autor: Una Sabljaković
Redakcija: Jakov Leon