Putin ima moćan biceps i ventil za gas
22. novembar 2013.Krajem meseca trebalo je da počne novo poglavlje u odnosima Ukrajine i Evropske unije, poglavlje koje je sada na ledu. Zvanični Kijev je iz „razloga nacionalne bezbednosti“ odložio potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Najpre će se o tome, kažu, posavetovati sa Rusijom. Kremlj je ranije zapretio Ukrajini gubitkom trgovinskih povlastica u slučaju potpisivanja. Ne radi se tu u politici, tvrdili su iz Moskve za Dojče vele, već o ekonomiji. Ruski predsednik Putin već godinama nagovara Ukrajince da se pridruže bescarinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana. Čini se da će se to sada zaista i desiti. Uz to, u četvrtak su nanovo propale inicijative za puštanje iz zatvora bivše premijerke Julije Timošenko – inače teško bolesne – što je bio glavni evropski uslov za potpisivanje Sporazuma.
Situaciju hladne glave analiziraju u Berliner cajtungu. „Prednosti Sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom su apstraktne, to je strateško samoopredeljenje nemerljivo u dolarima ili evrima. A kako su samo divna i konkretna obećanja i posebno pretnje koje stižu iz Moskve! Politička odluka na posletku svela se na obaranje ruku, a tu su mišići Vladimira Putina bili previše snažni.“
Ovo je Putinova pobeda, nedvosmisleno piše i Rajniše post. List podseća da ventil za gas nije u Briselu nego u Moskvi, što Putin „nemilosrdno koristi“. U sličnom stilu komentariše i Štutgarter cajtung: „Gorak dan za Ukrajince koji su se nadali modernizaciji. Oni vide koliko bolje ide komšijama u Poljskoj, iako su nakon pada gvozdene zavese obe zemlje bile jednako ekonomski (ne)razvijene. Ali ovo je gorka odluka i za EU koja mora da prizna da joj baš ne polazi za rukom proboj u sovjetsku interesnu zonu.“
U Briselu su bili zatečeni „lažljivom politikom“ Viktora Janukoviča koji je bezmalo godinu dana slao ljubavne signale Briselu, piše Mitelbajeriše cajtung. „Šta raditi? Najgore bi bilo vratiti se u hladnoratovsko razmišljanje.“ Komentator smatra da jednostavno treba napraviti pauzu do 2015. godine, kada će Ukrajinci na izborima sami odlučiti kuda žele. Ili treba možda prihvatiti Putinov predlog za trojne razgovore Unije, Ukrajine i Rusije.
Upravo se nad tom idejom zgrožava kolumnista Zidojče cajtunga. „Putin je upravo vragolasto predložio trojne razgovore o sudbini Ukrajine, kao da je eto u 1939. godini i može da secka teritorije kao Hitler i Staljin. Putinovo seme razdora postiže svoj cilj: on želi konfrontaciju jer samo tako štiti svoj autoritarni sistem.“
Frankfurter algemajne cajtung navodi da Ukrajinu vodi „klika kojoj su lična moć i profit važniji od sudbine zemlje. Drska je optužba Kijeva da Evropska unija ne nudi dovoljno da kompenzuje eventualne gubitke koje bi mogla da izazove razljućena Rusija. Pa čak i da ostavimo po strani što su Evropljani vazda podržavali Kijev u pokušaju da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa: Teško je i dalje verovati jednom režimu koji je korumpiran i notorno prevrtljiv.“
Komentator Lauzicer rundšaua vidi Ukrajinu sličnim očima kao Tursku. Ni u samim državama EU nema konsenzusa da li te dve zemlje treba prihvatiti u članstvo jednog dana. „Jer to su zemlje koje su od nas previše udaljene – Turska kulturno i religijski, a Ukrajina ekonomski i politički. Ali ima i druga strana medalje: ne treba dozvoliti da Turska padne u ralje islamizma, a Ukrajina pod dominaciju Rusije koja sa sve manje skrupula nameće svoje moćničke interese.“
Zatočena Julija Timošenko tako je pala u drugi plan iako je do sada delovalo da je njeno puštanje na slobodu – u humanitarne svrhe – zapravo najveća prepreka dogovoru Brisela i Kijeva. Retko koje novine posvećuju koji redak ovoj dami. „Patnja Julije Timošenko se nastavlja“, piše WAZ u osvrtu na propale predloge opozicije da se bivša premijerka oslobodi i prebaci na lečenje u Nemačku. „Sramota, sramota! uzvikivali su opozicionari u parlamentu, među njima i poslanici Udara, partije svetskog bokserskog šampiona Vitalija Klčka. Ali nije samo sramota da je Timošenkovoj još jednom zabranjeno da napusti zemlju. Sramota je, takođe, što opozicija ne može da se konsoliduje i jedinstveno nastupi protiv predsednika Janukoviča koji postaje pravi autokrata.“
Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković