Putin kao profiter Bregzita
U pobednike britanskog referenduma ne spadaju samo Najdžel Faraž i drugi evroskeptični političari širom Evropske unije, poput Gerta Vildersa u Holandiji i Marin Lepen u Francuskoj. I ruski predsednik Vladimir Putin spada u profitere od referenduma na kojem je odlučeno o Bregzitu.
Doduše, malo je verovatno da će se od Putina ovim povodom čuti trijumfalni govor. Previše je jaka njegova uloga međunarodnog državnika, koju se trudi da igra reagujući diplomatski i umereno. Ali kroz medije koje kontroliše Kremlj kolaće zluradost i krokodilske suze zbog Bregzita. Jer ruski mediji odavno predstavljaju Evropsku uniju u negativnom svetlu, kao Uniju koja samo što se nije raspala.
Putinova „populistička internacionala“
Želja Britanaca da istupe iz EU mnoge Ruse podseća na raspad Sovjetskog Saveza. Istina, britanska odluka je istorijski rez. No ona neće dovesti do potpunog kolapsa državnog i ekonomskog uređenja u EU kao što je to bio slučaj tokom raspada SSSR-a. Tu istinu gledaoci ruskih televizija ne mogu da čuju, njima propagandisti Kremlja prenose bapske priče o toj raspaloj Evropi. Time treba odvući pažnju ruske publike od sopstvene krize i učvrstiti monopol moći činovničke elite u Moskvi.
Ruska politika se ne može označiti uzrokom jačanja populističkih raspoloženja u Evropi ili u Sjedinjenim Državama koje zaokuplja uspon Donalda Trampa. Razlozi za to su kompleks demografskih, političkih i socijalno-ekonomskih činilaca. No Kremlj je prethodnih godina vidno pojačao napore da podrži populističke grupacije po pravilu kritične prema EU. Bilo je tu svačega, od kredita jedne rusko-češke banke koji je dobio Nacionalni front Marin Lepen do krajnje naklonjenog izveštavanja ruskih medija namenjenim inostranstvu o britanskom UKIP-u Najdžela Faraža i podrške (za sada neuspeloj) nezavisnosti Škotske.
Jačanjem populističkih tendencija u Evropi – uglavnom desnih, ali sve više i levih – treba podrivati stabilnost i funkcionalnost Evrope. Logika je sledeća: što više nejedinstva u Evropi, to veće šanse za Rusiju da isposluje za sebe bolji dil s Briselom. Trenutno se to pre svega tiče ublažavanja evropskih sankcija.
Ispunjen maksimalni cilj
Odlukom za Bregzit je praktično ispunjen maksimalni cilj ruske spoljne politike u Evropi – da se EU narednih godina bavi prevashodno sobom. Proširenje EU trenutno je nezamislivo. Loša vest za Ukrajince, Moldavce ili Gruzine glasi da je proširenje EU na postsovjetske ili balkanske države odgurnuto daleko, daleko na horizont. Teško je zamisliti da će uskoro uslediti čak i ukidanje viznog režima za građane Ukrajine ili Gruzije.
Evropska perspektiva Ukrajine, Moldavije i Gruzije je, dakle, pokopana do daljeg. Iako niko u Evropskoj uniji neće smeti da to glasno izgovori, ove zemlje će posredno ponovo biti gurnute u ono što u Rusiji razumeju kao svoju „zonu uticaja“. Time ruski predsednik Putin svakako spada u pobednike referenduma.