Ramina „prirodna“ promena granica

Na Zapadnom Balkanu ne prođe nijedan dan, a da neki političar ne pomene mogućnost razmene teritorija između Kosova i Srbije. To bi, navodno, mogao da bude deo sporazuma koji bi trebalo da okonča višedecenijski sukob.

Godinama je Zapad kategorično odbijao mogućnost promena granica na Balkanu, ali čini se da su se, u poslednjih nekoliko meseci, više evropskih zemalja, kao i SAD povukle sa te pozicije. I da im je najvažnije im je da Beograd i Priština postignu dogovor.

Albanski premijer Edi Rama otvoren je za ideju promene granica između Kosova – uglavnom nastanjenog Albancima – i Srbije. „To je prirodan proces“, kaže Rama za Noje cirher cajtung i podseća da su i granice Kosova prema Crnoj Gori, odnosno Makedoniji prethodnih godina redefinisane. Premijer istovremeno naglašava da Albanija nije uključena u te pregovore. „O tome kako bi trebalo da izgleda taj dogovor odlučuju Kosovo i Srbija“.

Tačan sadržaj takvog sporazuma je nejasan. Otvoreno je pitanje i koliko su te dve zemlje blizu postizanja dogovora. Ipak, upada u oči da pre svega SAD vrše pritisak da se dogovor postigne. Američki predsjednik Donald Tramp u decembru je uputio pismo kosovskom premijeru Hašimu Tačiju u kojem je ocenio da je dogovor „nadohvat ruke“.

Pitanje granica

Rama ima jednu zadršku: „Etničke granice trebalo bi apsolutno zaobići“. U tom pravcu idu i izjave kosovskog predsednika Hašima Tačija. Ipak, ni Rama ni Tači ne žele da se izjasne o tome šta podrazumevaju pod tim „prirodna“ promena granica. Rama samo navodi da će Albanija, ako se bude pitala, podržati bilo kakav sporazum koji bude imao podršku EU i SAD.

Albanski premijer potajno flertuje sa idejom „Velike Albanije“, a to ni u Srbiji, ni na Zapadu ne nailazi na oduševljenje. Prošle godine je, na primer, predložio da Albanija i Kosovo imaju zajedničkog predsednika. Pre toga je naglas razmišljao o „Albanskoj uniji“ koja bi objedinila Albance iz Albanije, sa Kosova, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije.

U svakodnevnovici Albanci su zaista prekogranično povezani. Razmena u oblastima kulture i medija je velika. Sa Kosova se, zahvaljujući autoputu, do albanske obale stiže za samo dva sata, što naročito u letnjim mesecima dovodi do velikih gužvi na granici.

Priština i Tirana su, čini se, zaista izgradile čvršće političke odnose tokom Raminog mandata. Od 2014. godine redovno se održavaju zajedničke sednice kosovske i albanske vlade, a otkako je Rama prošle zime rekonstruisao svoj kabinet nakon velikih studentskih protesta, on je u njega doveo i dva mlada Kosovara – na mesta ministra spoljnih poslova i ministra prosvete.

„Sve je to samo propaganda“?

Približavanje je očigledno, slaže se Afrim Krasnići, profesora političkih nauka na Univerzitetu u Tirani. Ipak, zajedničke sednice vlada nisu do sada dale neke konkretne rezultate. „To je prvenstveno propaganda“, ocenjuje Krasnići i dodaje da je i imenovanje ljudi sa Kosova na mesta ministara samo simbolična odluka: „Ti ministri su na Kosovu praktično nepoznati“.

Za razliku od svog prethodnika Saljija Beriše, Rama nema nikakve odnose sa političkim strankama na Kosovu, već pre sa pojedinim ličnostima, kao što je recimo predsednik Tači. I ekonomska razmena između dveju zemalja u Raminom mandatu samo je neznatno povećana. U 2014, nakon stupanja Rame na funkciju, izvoz robe iz Albanije na Kosovo iznosio je 7,3 odsto da bi 2018. godine bio povećan, ali samo na samo 8,7 procenata. Učešće uvoza sa Kosova u istom periodu povećalo se 1,1 na 1,4 odsto.

Najnoviji prekogranični projekat o kojem se razgovara jeste pojednostavljenje, odnosno ukidanje graničnih kontrola između dve susedne zemlje. Prema kosovskom listu „Koha ditore“, sporazum o ukidanju graničnih kontrola između Kosova i Albanije već je spreman, ali Rama se ne izjašnjava o tome kada će se to pretočiti u praksu: „Naučio sam da ne treba da navodim konkretne datume“. Ipak, on se i dalje nada da će projekat biti realizovan ove godine.

Projekat ne bi trebalo da se odnosi samo na granicu sa Kosovom: „Želimo da čitav region bude bez granica, upravo po modelu Šengena“, kaže Rama. Sve to bi trebalo posmatrati u svetlu procesa pridruživanja Evropskoj uniji. „Želimo da postanemo deo Evrope, a jednog dana i deo šengenskog sistema.“ Zato Rama inicijativu za pojednostavljenje kontrole granica opisuje kao „proaktivnu meru za budućnost“.

Način preživljavanja

Profesor političkih nauka Krasnići smatra da se u pozadini flertovanja Rame sa idejom „Velike Albanije“ ne krije nekakva spoljnopolitička strategija. Zemlja jednostavno nema konzistentnu spoljnu politiku: „Albanija radi ono što EU i Sjedinjene Države žele“.

A ako Rama i upotrebljava nacionalističku retoriku, ocenjuje profesor, onda on to čini zato da bi skrenuo pažnju javnosti sa domaćih političkih kriza. Premijer Albanije, koji je trenutno pod pritiskom zbog protesta opozicije, ima samo jedan cilj: da po svaku cenu ostane na vlasti.

bg/bj

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android