Raspad može početi na Balkanu

„Rado bih se kladio", piše u svojoj kolumni za portal nedeljnika Cajt novinar Ulrih Ladurner, „da će na ovaj komentar bar jedan čitalac reagovati tekstom koji sadrži sledeći citat: Balkan ne vredi zdravih kostiju jednog jedinog grenadira iz Pomeranije. Kancelar Oto fon Bizmark je to rekao na Berlinskoj konferenciji o Balkanu 1878. Davno beše – ali je ta rečenica za Nemce i danas normalna. Lako je izgovaraju. Jer, lako im je da Bizmarkovim autoritetom prikriju svoju mentalnu inertnost. Balkan – nemojte sad o tome! Pa imamo već Trampa, Bregzit, izbeglice i populiste. To je već dosta!"

„E, pa – nije dosta. Balkanu je mesto na dnevnom redu Evropske unije, i to u samom vrhu. To možda zvuči čudno s obzirom na činjenicu da je jedan jarostan, neuračunljiv, muškarac trenutno najmoćniji čovek na svetu, i da, kako izgleda, ima nameru da razmontira Evropsku uniju. Ali, ako se svet Evrope raspadne, onda će se to desiti tamo gde je najkrhkiji, i gde na njega spolja deluju moćne sile. A to je slučaj sa Balkanom."

Autor objašnjava koje balkanske zemlje, među njima i Srbija, „čekaju u redu za EU". Ali, „posle mnogo godina čekanja noge su im se umorile. Cilj se udaljava, a među njima se širi nemir. Mnogi počinju da se pitaju ima li negde drugde boljih mogućnosti nego u EU. Ponuda – ne nedostaje. Vladimir Putin ih iz Moskve privlači svom snagom, isti to čini i Redžep Tajip Erdogan iz Turske, a ekstremistički islamisti zemalja Persijskog zaliva , koji bi rado da otškrinu vrata Evrope, upumpavaju novac u region."

Mišljenje da Evropska unija ne može da izgubi Balkan jer ona nema alternativu, spada u „životne laži EU", piše dalje Ladurner: „Možda su te alternative užasne, ali one su tu, i sve su atraktivnije." Autor potom pominje primer sa vozom koji je Beograd poslao u Kosovsku Mitrovicu i koji je zaustavljen u poslednjem trenutku, „inače bi bilo došlo do nasilja". „I ko bi to trebalo da sprečava? Nekoliko hiljada vojnika multinacionalne misije KFOR? To je teško zamisliti [...] Niko ne veruje da bi se oni odlučno umešali u sukob. Oni se boje konflikta. Isto važi i za tiho otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, za opasan zastoj u Makedoniji, a i za Crnu Goru i tamošnju neprozirnu borbu između proruskih Srba i prozapadnih Crnogoraca."

„Ne Amerika, ne Rusija, ne Turska – Evropska unija je sila reda na Balkanu. Htela to ona ili ne. EU mora da ispuni tu ulogu, inače je niko u regionu neće shvatati ozbiljno. Inače će se otvoriti vrata za Putina, Erdogana, zemlje Persijskog zaliva i evo sada i za Trampa". Autor smatra da „EU (balkanskim zemljama) ne može da obećava brz pristup", jer bi to bilo nerealno, pa i opasno, jer se EU nalazi u krizi i proširenje bi je preopteretilo. Ali, „EU mora ljudima jasno da kaže: vi pripadate nama, i mi činimo sve što možemo da biste vi imali bolji, sigurniji i bogatiji, život. A na adresu Putina, Trampa, Erdogana i zemalja Persijskog zaliva, mora se uputiti poruka: Ne odustajemo od ovog regiona. Jer, on je centralni deo Evrope."

Naličje investicija u Srbiju

Sasvim drukčijim problemima se bavi regionalni dnevnik Uzinger ancajger iz varošice Uzingena u blizini Frankfurta u pokrajini Hesenu. Austrijska fabrika sijalica Cumtobel je, naime, rešila da otvori nov pogon u Nišu. To će koštati oko 30 miliona evra. Poslednjeg dana 2016. godine, Cumtobel je zatvorio svoj pogon u Uzingenu, u kojem je radilo oko 150 radnika. Koncern je procenio da je on postao nerentabilan. To nije prošlo bez problema – još tokom leta su radnici, koji su znali da će ostati bez posla, štrajkovali nekoliko nedelja, izborivši se bar za to da se osnuje posebno društvo koje se stara o njima, njihovom eventualnom doškolovanju i zapošljavanju u drugim fabrikama.

„Uzingen očigledno nije dovoljno daleko na jevtinom Istoku", napisao je na Fejsbuku jedan od otpuštenih radnika u okviru akcije na društvenim mrežama pod nazivom „Cumtobel mora ostati u Uzingenu". „U novom pogonu u Srbiji bi trebalo da se proizvode upravo artikli čija cena na tržištu polako pada zbog velike konkurencije", piše Uzinger ancajger: „Jevtinijom proizvodnjom bi Cumtobel bar u određenim tržišnih segmentima trebalo da ostane konkurentan. Ali istovremeno želi i da se etablira na tržištima Jugoistočne Evrope."

Istom temom se bavi i Lipiše landescajtung (mesta izlaženja: Lemgo, Detmold, Augustdorf, Erlinghauzen, Bald Zalcuflen, Kaletal, Blomberg i Ligde, sva u Severnoj Rajni-Vestfaliji). Lemgo je varošica u kojoj takođe postoji jedan Cumtobelov proizvodni pogon. Tamo još niko ne govori o mogućnosti da se taj pogon zatvori zbog preseljenja dela proizvodnje u Niš, ali se vest o događajima u Uzingenu brzo proširila i uznemirila radnike u Lemgou. „Naš list je pozvao centralu Cumtobela u austrijskom Dornbirnu da se raspita: ima li preseljenje za Niš posledice po Lemgo? Portparolka Cumtobela Simone Dajtmer rekla je: 'Nova fabrika (u Srbiji) će nam pružiti mogućnost da se uvećamo i pri tome ostanemo konkurentni. Ne vidimo da će se to na bilo koji način odraziti na Lemgo.'"

To je bio relativno umirujući odgovor za radnike Cumtobela iz Severne Rajne-Vestfalije, mada Lipiše landescajtung na kraju svog članka podseća da je Cumtobel nedavno prodao jedan svoj pogon u francuskom mestašcu Lezandeliju jednoj velikoj industrijskoj grupi – što je izvestan broj radnika takođe koštalo posla.