Rat na Kosovu: (ne)kažnjeni zločini
26. decembar 2020.
Više od 13.000 ubijenih, 1.646 osoba koje se vode kao nestale, presude za zločine protiv čovečnosti bivšim zvaničnicima Srbije, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću, Sretenu Lukiću i Vlastimiru Đorđeviću, predstojeće suđenje Hašimu Tačiju i trojici kosovskih zvaničnika, takođe zbog zločina protiv čovečnosti - to je bilans rata na Kosovu 1998. i 1999. i posleratnih incidenata, do kraja 2000. godine.
„Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene", rekao je Slobodan Milošević 28. juna 1989. godine na Gazimestanu, na proslavi 600 godina od Kosovske bitke. Nešto više od deset godina kasnije, taj Miloševićev govor Haško tužilaštvo uvrstilo je u dokaze o njegovim ratnim namerama.
Početkom devedesetih godina, kosovski Albanci bili su izloženi proizvoljnom hapšenjima i policijskom nasilju, a uz to, srpske vlasti zatvorile su većinu škola na Kosovu na albanskom jeziku. Albanci su zato počeli da formiraju svoje paralelne institucije.To je bio oblik mirnog otpora, koji je propagirao tadašnji vođa kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova. Iako je Rugovina strategija nenasilnog otpora imala podršku albanskog stanovništva, ona od 1995. počine da se dovodi u pitanje. Godinu dana kasnije, nastala je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) koja je do 1999. godine prerasla u oružani pokret, a potom i u oružanu snagu.
Zločini
Od početka sukoba na Kosovu, u januaru 1998. godine srpske snage „napadale su civile, uništavale gradove i prisiljavale hiljade ljudi da napuste domove. Policija je pljačkala domove, razarala sela i ubijala po kratkom postupku", navedeno je u publikaciji „Kosovska hronologija”, koju je 2018. objavila Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).
Ta organizacija, koja je hronologiju ratnih zločina na Kosovu napravila na osnovu izveštaja nekoliko organizacija (između ostalih Human Rights Watch-a i OEBS-a) podseća da je srpska policija početkom marta 1998. u Donjem Prekazu ubila 58 članova porodice lidera OVK u Drenici, Adema Jašarija. Masakri u Drenici označili su početak kosovskih sukoba, a dvadesetak dana kasnije, srpska policija je u selu Ljubenić pogubila između devet i 29 Albanaca.
Orahovac
Pripadnici OVK su 19. jula 1998. posle ofanzive na Orahovac, pritvorili 85 pripadnika srpske nacionalnosti, od kojih je 35 pušteno na slobodu, ali je sudbina većine ostalih i dalje nepoznata.
Prema podacima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) navodi YIHR, između 17. i 18. jula1998., više od 30 Srba nestalo je iz opštine Orahovac.
„Najsuroviji zabeleženi zločin koji je OVK počinila je ubistvo 22 srpska civila u selu Klečka 27. avgusta", ističe YIHR, koja podseća i na događaj od 9. septembra kada su kod sela Glođane pronađena 34 tela Srba i Albanaca, za koje se veruje da ih je ubila OVK.
Opština Orahovac se kao mesto gde su 1998. pripadnici OVK pritvorili 38 ljudi, pominje i u optužnici protiv Hašima Tačija i trojice kosovskih zvaničnika. U optužnici se pominje i Klečka - kao mesto gde su pripadnici OVK 1999. držali u pritvoru i ubili desetine osoba, čiji je identiet za sada sakriven.
Opština Orahovac je i 1999. godine bila mesto žestokih sukoba srpskih i albanskih snaga, mesto razaranja, proterivanja, pljački i svirepih ubistava. U optužnici, koju je protiv Slobodana Miloševića, podigao MKSJ, navedeno je da su u martu 1999. godine u Beloj Crkvi, u opštini Orahovac, srpske snage ubile 70 ljudi i da su dan kasnije u istoj opštini, u blizini Male Kruše, usmrtili još 105 albanskih muškaraca.
Račak
Početak 1999. godine obeležen je zločinom u Račku, gde je srpska policija ubila 45 civila. Masakr je dokumentovao OEBS, a vlasti u Beogradu saopštile su da su ubijeni Albanci bili borci OVK-a. NATO je potom pojačao pretnje vojnom akcijom, koja će i uslediti u martu iste godine.
I ubistva u Račku opisana su u optužnici protiv Slobodana Miloševića, u kojoj je precizirano da su tada ubijeni meštani Račka koji su pokušali da pobegnu od srpske policije.
Još žešća kršenja ljudskih prava
Kada je počelo NATO bombardovanje, srpske snage još intenzivnije su kršile ljudska prava, navela je u svom izveštaju 2012. godine organizacija Amnesty international.
U selu Trnje, u opštini Suva Reka, 25. marta 1999. godine, ubijen je 31 kosovski Albanac, a prema navodima Fonda za humanitarno pravo, podseća YIHR, sumnja se da su u ubistvima učestvovali general major u penziji, Božidar Delić i još deset pripadnika Vojske Jugoslavije.
Ubijeni u Suvoj Reci, pokopani u Batajnici
Dan kasnije, 26. marta, pripadnici MUP-a su u Suvoj Reci ubili 48 ljudi, od kojih su 46 bili članovi porodice Beriša. Njihove posmrtne ostatke su u tajnu grobnicu u Batajnici ukopali pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije. U tom predgrađu Beograda su 2001. godine pronađeni leševi žrtava ubijenih 1999. u nekoliko gradova na Kosovu, među kojima su Đakovica, Peć, Prizren, Kosovska Mitrovica, Orahovac i Podujevo.
Kasnije su u Srbiji pronađene još tri masovne grobnice, ali osim Vlastimira Đorđevića, niko od pripadnika MUP- a i Vojske Srbije, koji su učestvovtali u skrivanju tele ubijenih Albanaca, do sada nije procesuiran.
U Podujevu su 28. marta pripadnici "Škorpiona”, koji su bili u sastavu SAJ-a, ubili 14 civila, članova porodice Bogujevci u Durići, među kojima je najstarija žrtva imala 69, a najmlađa dve godine.
Zločini su nastavljeni do kraja rata na Kosovu, a april 1999. godine obeležen je maskrom u Đakovici, gde su srpske snage ubile 47 muškaraca albanske nacionalnosti. I Đakovica se, kao mesto iz kojeg je proterano hiljade Alabanaca pominje u optužnici i protiv Slobodana Miloševića i protiv tzv. "kosovske šestorke".
Đakovica je bila i mesto zločina nad Srbima, a prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije, mnogi, koji su bili zatvoreni u nelegalnim pritvorima u tom mestu, svedočili su o torturama, ubistvima i mestima gde su ubijeni ljudi bili zakopavani.
Raseljeni i nemogućnost povratka
Prema podacima UNHCR- a koje u svom izveštaju za 2019. o stanju ljudskih prava na Kosovu navodi Stejt department, još uvek je, (kao posledica rata na Kosovu), raseljeno 90.000 ljudi. Više od 8.000 njih, pre svega Srba, izrazilo je UNHCR-u želju da se vrati na Kosovo. "Proces povratka u nekim područjima zemlje i dalje je bio otežan bezbednosnim incidentima i oklevanjem lokalnih zajednica da prihvate povratak ili posete povratnika iz srpske zajednice”, naveo je Stejt department.
Od osamdesetih godina do danas
Početak antialbanske kampanje u Srbiji počeo je osamdesetih godina, između ostalog tekstovima u listovima "Politika” i "Večernje Novosti”, podsetila je u svojoj publikaciji YIHR.
Više od 30 godina kasnije, festival "Mirëdita, dobar dan!” na kojem se poslednjih šest godina u Beogradu promoviše kosovska kultura, izaziva bes ekstremnih organizacija u Srbiji, koje redovno pokušavaju da spreče održavanje ovog kuturnog događaja.
Na Kosovu je potvrđivanje optužnice protiv Hašima Tačija i ostalih kosovskih zvaničnika i potim njihovo hapšenje , izazvalo jed grupe kosovskih umetnika koji su pokrenuli kampanju "Sloboda ima ime - OVK”.
Human Rights Watch je 2001. objavio izveštaj o ubistvima, silovanjima, prisilnom progonu koje su činile srpske snage, a tri poglavlja posvećeno je i zločinima OVK.
Na kraju izveštaja, ova organizacija ocenjuje da je pobeda DOS- a 2000. godine otvorila vrata miroljubivom rešavanju konflikata u regionu. "Ali trajna stabilnost na Kosovu, u Srbiji i u regionu neće se moći postići bez pozivanja na odgovornost za zločine počinjene u prošlosti na svim stranama", zaključila je 2001. godine organizacija Human Rights Watch.