Rat u Ukrajini: „Putinu dobro ide“

Na istočnom frontu traju teške borbe za Severodonjeck, jedan od poslednjih gradova u regionu Luganska koji ruske trupe i separatisti još nisu zauzeli. Front se ipak svakog dana pomera pomalo na zapad, što svedoči o uspehu ruske strategije.

Na to – kao i na činjenicu da Ukrajincima manjka teškog naoružanja – ukazuje i Karlo Masala, politikolog i vojni stručnjak sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu.

„Za razliku od dosadašnjeg toka rata, Rusi više ne udaraju po širini fronta već koncentrišu trupe kako bi napredovali na malim delovima fronta“, rekao je on agenciji dpa. „Time ostvaruju brojčanu prednost.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu je priznao da je stanje „komplikovano“ u regionu Donbasa i Harkova gde „ruska armija pokušava da izvuče barem neki uspeh“.

Zelenski je otvoreno rekao da ne veruje da se sve teritorije koje su Rusi zauzeli – uključujući i Krim – mogu povratiti vojnim sredstvima. „Kad bismo se odlučili za taj put, izgubili bismo stotine hiljada života“, naveo je on u video-poruci.

Predsednik Ukrajine je dodao da će „Ukrajina sve povratiti“ na druge načine i nazvao Rusiju „terorističkom državom“.

Putin spreman da propusti pšenicu?

Nakon konfuznog početka invazije, deluje da je ruska vojska na putu da osvoji čitav Donbas gde obitavaju dve samoproglašene „narodne republike“ koje je Moskva priznala.

Prema viđenju vojnog stručnjaka Masale, trenutno ruski predsednik Vladimir Putin ne mora da brine jer mu deluje da nastavkom rata više dobija nego što gubi. „Njemu dobro ide. Zato nema nikakve motivacije da se upusti u pregovore.“

Osim možda povlačenja barem dela zapadnih sankcija. Naime, u subotu je Putin dugo telefonirao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Ova dvojica su tražila obustavu borbi i povlačenje ruskih trupa.

Prema izveštajima, Putin je signalizirao spremnost za pregovore. Naveo je da je Moskva spremna da omogući izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, u koje su posađene morske mine što praktično blokira luku u Odesi.

„Takođe, povećanje obima izvoza ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda pomoglo bi u smanjenju napetosti na globalnom tržištu hrane“, saopštio je Kremlj posle telefonskog razgovora. Navedeno je da to podrazumeva „naravno i ukidanje odgovarajućih sankcija“.

Kako da otpor Ukrajine ima smisao

Čuveni nemački politikolog Herfrid Minkler pokušao je da opiše kvadraturu kruga pred kojom stoje Kijev i Zapad. „Sada je ključno politički se pobrinuti za to da otpor Ukrajinaca u prvih devedeset dana ovog rata ne bude uzaludan.“

„Jer, nakon što je vladala izvesna euforija da bi Ukrajina mogla da dobije rat ili čak protera Ruse iz cele Ukrajine, sad je stanje za Ukrajinu jako teško. Ona je na putu da izgubi rat“, rekao je Minkler za list Velt.

Kako je dodao, mirovni pregovori će verovatno ići ka tome da Ukrajina izgubi ceo Donbas, možda i još veću teritoriju. „Zapad mora da podrži Ukrajinu tako da ne bude samo restl države zapadno od Dnjepra, već više od toga“, naveo je Minkler.

„Jer ako Putinu prođe aneksiona politika na velikoj teritoriji, to će biti globalna pouka“, rekao je politikolog. Kako je pojasnio, popuštanje Putinu u ovoj stvari moglo bi da vodi eri osvajačkih ratova širom sveta.

nr (dpa, welt, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.