Ratne igrice nad Istočnim kineskim morem
29. novembar 2013.Ostrvo – to je u geografskom vokabularu ispravan naziv. Međutim, ovo u Istočnom kineskom moru zapravo su velike nenaseljene stene oko kojih se godinama spore Kina i Japan. Tu je i Tajvan, ali ko pita miševe dok se tuku slonovi. U ovoj decenijskoj sagi oko ostrva Senkaku upravo je počela nova tura zveckanja oružjem. Kina je proglasila zonu protivvazdušne odbrane, slične zone nad morem već imaju Japan, Južna Koreja i Tajvan. Kroz ovu kinesku zonu proletela su dva (nenaoružana) američka bombardera B52, što Peking smatra provokacijom. Onda je Kina poslala nosač aviona („rutinska vežba“), što svi ostali smatraju provokacijom.
Demonstracija sile, sa sve zastavama, stogodišnja je tradicija koja doživljava renesansu, piše Noje osnabriker cajtung. „Sukob Kine, Tajvana i Japana oko ostrva je najnoviji primer, ali nikako nije jedini teritorijalni konflikt velikih sila u prostoru Pacifika. U mnogim slučajevima radi se o nenaseljenim ostrvcima – međutim, more koje okružuje ta ostrvca mnogo je interesantnije. Ko zna kakva se blaga tamo kriju! I sve se odvija po ustaljenoj matrici – diplomatski odnosi su zatrovani, političari vitlaju sabljama i, što je najvažnije, svi se naoružavaju u želji da budu jači od komšije. Toj spirali nema kraja. Nijedan od ovih sporova nije proključao, ali ringla je stalno uključena. Moćnici bi trebalo da pripaze da im supa ne iskipi. Rat u istočnoj Aziji ne deluje verovatno, ali je itekako zamisliv.“
Komentator Rajniše posta nema nikakvu dilemu kada traži krivce – oni sede u Pekingu i ponašaju se neodgovorno. „Možemo samo da nagađamo šta je motivisalo Kineze da sada pokazuju mišiće. Demonstracija moći spoljnom svetu? Ili sopstvenom narodu? Kako god, ovi potezi se Pekingu vraćaju kao bumerang. Susedne zemlje dižu pobunu, uznemirene hegemonijalnim manirom ‘Velikog Carstva'. Vlastodršci u Pekingu, koji bi trebalo potpuno da se koncentrišu na reforme, nepotrebno su podigli pola Azije protiv sebe. Amerikanci, čije je vojno prisustvo u regionu već dugo trn u oku Pekinga, automatski preuzimaju istorijsku ulogu zaštitnika. Budalastom ponašanju Kine mogli bismo da se smejemo – da nije tako opasno. Oružani sukob je sve izvesniji.“
Širi vizir nudi kolumna u Štutgarter cajtungu – krivci ne mogu biti samo na jednom mestu. „Kineska provokacija usledila je kao odgovor na multinacionalnu provokaciju. Kina prilazi problemu jednako glupavo kao SAD, Japan ili Južna Koreja. U uzavreloj atmosferi, borbeni avioni ove četiri nacije spremni su za napad. Svi bi da pokažu da se ne plaše druge strane. Ako ne prekinu tu igricu, jedan slučajni pritisak na pogrešno dugme može da pokrene katastrofu.“
U dalekoj Aziji prisutni su svi sastojci koji su pre sto godina doveli do Prvog svetskog rata u Evropi, primećuje Tagesšpigel. „Susedni narodi sa suprotnim interpretacijama istorije, narodi koji nisu preboleli traume iz prethodnih sukoba i misle da su prevareni, da im je oduzeto pravo na neku teritoriju koja im pripada, narodi koji se bore za kontrolu sirovina i trgovačkih puteva. Šovinisti vode glavnu reč, u tome se Kina, Japan i obe Koreje razlikuju samo akcidentalno.“ Iako piše da je sukob veoma moguć, list veruje da do toga neće doći jer postoji ključna razlika u odnosu na, recimo, period Hladnog rata kada je sukob takođe visio u vazduhu. „SAD i Sovjetski Savez imali su potpuno različite i odvojene privredne sisteme. Danas su Kina i Amerika zavisne jedna od druge.“
Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković