Romi na izborima u Srbiji: Najveća manjina, nikakav uticaj

„Danas romske partije skoro da ne doprinose boljem položaju romske zajednice“, za DW kaže politikolog i predsednik Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica Ljuan Koka.

„Normalno da je vrlo teško romskim partijama da se snađu u političkim utakmicama sa drugim partijama, što vladajućim što opozicionim, jer je svima interesantno romsko biračko telo. Njega, u određenim situacijama možete vrlo jeftino kupiti, bez ideološkog i političkog rada, bez rešavanja njihovih osnovnih egzistencionalnih pitanja. A da ne govorimo o njihovoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj integraciji u društvo“, kaže Koka.

U Srbiji je registrovano sedam romskih partija, ali su aktivne samo tri: Romska partija, Demokratska unija Roma, i Ujedinjena partija Roma.

Romska partija: Protivnici elitizma 

Srđan Šajn, predsednik Romske partije, najavio je da će ta stranka učestvovati na predstojećim parlamentarnim izborima.

„Borićemo se svim demokratskim sredstvima protiv svakog oblika diskriminacije, siromaštva i korupcije. Naš cilj je ostvarivanje prava na dostojanstven život, mogućnost obrazovanja, zapošljavanja i rešavanja stambenog pitanja. Svakako, i očuvanje zdrave životne sredine i jačanje Republike Srbije kao pravne države. Borimo se za dostojanstvenu Srbiju, u kojoj su sva deca zbrinuta, za Srbiju u kojoj nijedno dete ne živi na ulici, boso, golo i gladno. Nemamo ništa protiv elite, ali smo protivnici elitizma. U politici nikome ništa nije poklonjeno – mi moramo zajedno da se izborimo za bolji život“, kaže Šajn za DW.  

Romima nude veća socijalna davanja – stipendije za srednjoškolce i studente, posao za sve socijalno ugrožene i mogućnost da ljudi od svoje plate otplaćuju kuću i okućnicu, za koje država treba da obezbedi najpovoljnije kredite iz posebnih fondova. 

„Na listi Romske partije su hrabri ljudi koji neće da odustanu od svojih ideala i da se povuku zato što im je neko zapretio. Narod mora da se oslobodi poglavica koji trguju njihovim glasovima, onih koji uzimaju hiljade evra za sebe, a narodu dele pakete. Tako se sakati narod, a posledice ostaju trajne“, zaključio je Srđan Šajn.

Demokratska Unija Roma: Vodovodna mreža u romskim naseljima 

Što se tiče predstojećih izbora, ideja nevladine organizacije Alijansa Romska čast Roma Srbije bila je da se ujedine romske političke partije i nevladine organizacije i da se formira jedinstvena romska lista za parlament Srbije. Demokratska unija Roma je prihvatila njihov poziv. Duško Jovanović, predsednik Demokratske Unije Roma od 2019. za DW kaže:

„Ranije smo napravili predizborni program partije u 10 tačaka koji je Romska čast prihvatila i na njihov poziv smo potpisali sporazum o saradnji 11. februara ove godine. Tada smo javno pozvali i sve druge organizacije da nam se pridruže, ali nažalost krenuli su otvoreni i orkestrirani napadi na članove Alijanse Romska čast Roma Srbije i Demokratske unije Roma od strane pojedinih pripadnika romske zajednice. Zbog toga smo bili prinuđeni da odustanemo od ideje zajedničke romske liste“.  

On  dodaje da je partija Demokratska Unija Roma imala pozive za saradnju od drugih velikih partija kao i od partnera SPS-a. 

„Ideja je da Demokratsku Uniju Roma podrži Socijalistička partija Srbije i da se kroz sporazum o saradnji formalizuje način podrške romskoj zajednici kroz resore koje bude SPS dobio u vlasti“, izneo je Jovanović.  

Cilj je borba protiv diskriminacije, ravnopravnost i socijana inkluzija Roma u svim sferama javnog, društvenog i političkog života u Republici Srbiji.  

A zahtevi Demokratske Unije Roma su sledeći: hitno priključiti sva romska naselja na vodovodnu mrežu. U Vladi Republike Srbije formirati Kancelariju za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Ukidanje kvote i omogućiti svakom učeniku romske nacionalnosti koji položi prijemni ispit upis na budžet u srednje, visoke škole i na fakultete. Svakom redovnom učeniku srednje škole i studentu romske nacionalnosti obezbediti stipendije.

Pedagoške asistente, učitelje romskog jezika, koordinatore za romska pitanja i zdravstvene medijatorke zaposliti u stalni radni odnos i povećati njihov broj. U svakoj lokalnoj samoupravi koja ima više od 500 Roma zaposliti koordinatora za romska pitanja. Zaposliti u državne institucije minimum 100 mladih Romkinja i Roma sa završenim visokim školama i fakultetima. Obezbediti namenska sredstva u budžetu Srbije za finansiranje razvoja preduzetništva Roma. Izvršiti legalizaciju i infrastrukturno opremanje romskih naselja. Romski mediji i ustanove kulture da uđu u godišinji plan finansiranja Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. 

Ujedinjena partija Roma: I lokalni izbori važni za Rome 

„Romima je najteže da se politički organizuju, pre svega zbog nepismenosti a samim tim i zbog lošeg ekonomskog statusa, neretko Romi su podložni manipulaciji od strane većinskih partija“, za DW kaže Amet Arifi, predsednik Ujedinjene partije Roma iz Bujanovca. 

„Lokal je veoma bitan za bilo koju zajednicu a pogotovu romsku. Na lokalu se najmanje radilo na infrastrukturnim problemima Roma. Na zadnjim održanim lokalnim izborima Bujanovac je dobio jednog odbornika Roma ispred Ujedinjene partije i jednog ispred Stranke pravde i pomirenja“, rekao je Arifi. 

On je dodao da je Bujanovac opština sa oko 42.000 stanovnika, a sam Bujanovac ima oko 15.000 stanovnika, od toga oko 5.000 stanovnika su Romi. 

„Moramo govorili o obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i socijalnoj zaštiti i nakraju da kažem, sve što počinje, počinje od lokala, i sve što se radi, radi se na lokalu zato je lokal najbitnija komponenta za život i egzistenciju ljudskog roda pa i Roma“, izdvojio je Amet Arifi, predsednik Ujedinjene partije Roma. 

Šta Romi najčešće očekuju od političara? 

„Videćemo šta će učiniti romske partije na ovim izborima. Imamo Rome u izvršnoj vlasti, uglavnom su zaduženi za romska pitanja, koji su ustvari po zanimanju Romi, jer niti mogu niti smeju da urade više nego što je zacrtala država. Tu letargiju kad su u pitanju Romi ne mogu da promene ni međunarodne organizacije koje izdvajaju značajna sredstva za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja odnosno vladin strateški dokument, koji skoro deset godina doživljava samo revizije, ali se ne realizuje ni deset posto“, kritikuje politikolog Koka.

On ističe da izborni zakon odgovara romskoj zajednici, ali „potreban je jedinstven narodni pokret, a ne više političkih partija“.

On takođe smatra da, teoretski Romi mogu da formiraju poslaničku grupu i da budu zaista politička snaga i da tada možemo da očekujemo mnogo od romskih političara. U praksi teško će bilo koja politička partija da odustane od romskog biračkog tela ako ne postoji jedinstven romski pokret koji će znati da zaštiti romsku zajednicu od političkog mešetarenja.  

„Romi su značajna i najveća manjina u Srbiji, ali disperzivnost, političko i kulturno nejedinstvo, problem identiteta i identifikacije, diskriminacije i predrasuda, neobrazovanost i siromaštvo uzimaju svoj politički danak“, zaključio je Ljuan Koka.  

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.