SAD i Iran - od kraja 19. veka do danas
4. januar 2020.
U vreme kada su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose, 1883. godine, SAD nisu bile svetska sila. Predsednik je bio republikanac Čester Artur, koji je ostao u sećanju po tome što se intenzivno borio protiv korupcije i što je ojačao mornaricu. SAD su obeležavale 100 godina od kraja osmogodišnjeg rata sa "majkom" Velikom Britanijom, odnosno od sticanja nezavisnosti,
Iran ili Persija nikad nije bio kolonizovan, i uspevao je da zadrži svoju nezavisnost i tokom takozvane Velike igre u 19. veku kada su se Britanija i Rusija borile za dominaciju u ovom delu sveta. Na vlasti je 1883. bio šah Nusrudin iz dinastije Kadžara, poslednji apsolutistički vladar te zemlje. On je zemlju doveo u pozicju da rasprodaje koncesije za važne delove ekonomije i uzima skupe strane kredite, mahom od Britanaca, te je tako dovede u ekonomsku, ako već ne direktno političku zavisnost od stranaca. Narod se protiv toga pobunio, šah je morao da ukine koncesije, i ubijen je u atentatu jednog nacionaliste. Sjedinjene Države su veća tada, a tako i sve do polovine 20. veka bile sila kojoj je Iran hteo da se prikloni, kako bi izbegao preveliki uticaj Britanje i Rusije.
Otkriće crnog zlata i prva polovina 20. veka
U Iranu su 1908. Britanci pronašli naftu. Bili je to prvo nalazište u ovom delu sveta. Po današnjim procenama tu se nalazi nešto više 10 odsto svetskih rezervi nafte i skoro 20 odsto rezervi prirodnog gasa. Time je Iran, posle Venecule i Saudijske Arabija treća zemlja na svetu po rezervama nafte i prva po rezervama gasa.
U provinciji koja se tada zvala Arabistan a danas Huzestan, i koja se graniči sa Irakom, samostalno je vladao jedan šeik, ne obazirući se mnogo na centralnu vladu u Teheranu. Kompanija Anglo - Persian Oil Company koja je počela da proizvodi naftu za tržište, u većinskom britanskom vlasništvu, imala je obavezu da mali deo prihoda od nafte preda Teherenu. Anglo - Persian Oil Company se od 1954. zove British Petroleum ili BP.
Tokom Prvog svetskog rata, Iran su okupirali Rusi, Osmanljie i Britanci. Posle nekoliko sušnih godina, u zemlji je zavladala strašna glad i zaraze, u kojima je od 1917. do 1919. život izgubilo oko 2 miliona ljudi. U posleratnim godinama Iran, siromašna agrarna zemlja, bio je potresan spoljnim i unutrašnjim previranjima. Britanci su ostali u Iranu do 1921. I pokušali da pristup nafti osiguraju specijalnim državnim ugovorom, ali ga je iranski parlament odbio 1919.
Dvadestih godina na političku scenu stupa kozački ofcir Reza Kan, koji je prvo bio vrhovni komandat vojske, pa premijer, da bi posle puča protiv poslednjeg šaha dinastije Kandžara, 1925. sebe proglasio šahom Persije i osnovao dinastiju Pahlavi.
Uz pomoć snažne i centralizovane vlade počinje modernizacija Irana i stvaranje nacije. Njegovi savetnici bili su i Amerikanci. U SAD je predsednik od 1933 bio demokrata Franklin Ruzvelt.
Prvi šah Pahlavi je poznat po tome što je 1935. dekretom zabranio korišćenje imena Persija, nošenje marama za žene, uveo obavezu oblačenja na zapadnjački način za muškarce. Šah je bio veoma privržen nacistima u Nemačkoj, i recimo nije hteo da koncesiju za vazdušni saobraćaj da Britancima nego je to dobila nemačka Lufthanza.
Počinje Drugi svetski rat u kojem je Iran hteo da bude neutralan. Kada je Nemačka prekršila pakt sa Staljinom i juna 1941. napala SSSR - zbog važnosti infrastrukture Irana za rat, uključujući i naftu - Sovjetski savez i Britanija su okupirale Iran već avgusta 1941. i primorale šaha da abdicira septembra 1941. SAD tada još nisu bile ušle u rat.
Novi šah i vladar Irana je postao njegov sin Muhamed Reza Pahlavi. Iran je 1943. objavio rat Nemačkoj. Ubrzo potom u Teheranu se održava čuvena konferencija na kojoj velika trojka Čerčil, Staljin i Ruzvelt Iranu obećavaju nezavisnost i očuvanje granica. Međutim, Sovjeti su ostali u Iranu, pokušali ucenom preko separtisčkih pokreta i marionetskih država Mahab i Azerbejdžan da se dokopaju nafte.
SAD pod Trumanom i Iran i postaju veliki prijatelji
Tako je zbog Irana 1946. došlo do prve krize u Hladnom ratu između SAD i SSSR-a. Predsednik SAD je demokrata Hari Truman, koji je stupio na dužnost 12. Aprila 1945, zbog smrti Ruzvelta. Posle velikog pritiska SAD i uzajamnih rezolucija Saveta bezbednosti UN, SSSR se povukao iz Irana. Međutim, spor je nastavljen u vezi sa naftom i okončan tek 1947, kada uz pomoć SAD Iran konačno odbija da ratifikuje sporazum sa SSSR-om koji je bio sklopljen prethodne godine i davao mu 51 odsto prava na naftne rezerve na severu zemlje.
Krajem 40ih godina, u Iranu su otkrivena nova naftna polja. Iran postaje sve značajniji zbog tog važnog energenta. Britanci su i dalje glavni prozvođači nafte za trište, uzimaju najveći deo kolača - Iranu ostaju mrvice. SAD daju Iranu veliki povoljan kredit, obučavaju vojsku i policiju, ostaju tamo kao prijatelji prisutni sve do 1949.
1951. je izabran novi premijer Irana Muhamed Mosadek koji nastavlja da sekularizuje zemlju, uvodi socijalne reforme i što je najvažnije - nacionalizuje naftnu industriju koju od 1913. preko Anglo - Persian Oil Company u svojim rukama imaju Britanci. SAD I tu indirekno podržavaju Iran. Mosadeka je američki magazin Tajm te 1951. izabrao za ličnost godine.
Ajzenhauer i CIA - puč i svrgavanje Mosadeka
Promena u politici SAD nastaje novembra 1952, čim je na predsedničkim izborima pobedio čuveni vojskovođa i republikanac Dvajt Ajzenhauer. Njegov potpredsednik je Ričard Nikson. U saradnji sa Britancima počinju pripreme za akciju Ajaks - puč u Iranu.
Akciju je vodio šef Cije za ovaj deo sveta - Ruzveltov unuk. Uz pomoć šaha kojem su Amerkanci diktirali fermane, Mosadek je svrgnut avgusta 1953. i umesto njega postavljen general Fazlula Zahedi. CIA je to priznala 2013. tek 60 godina kasnije.
Mosadek više nikada nije bio na slobodi, prvo je 3 godine bio u zatvoru a potom u kućnom pritvoru u jednom malom selu gde je i umro 1967. Čak je i sahranjen u svojoj kući, u dnevnoj sobi, - bilo je zabranjeno da se održi sahrana koja bi mogla da se pretvori u masovne proteste.
Jer, Mosadek je bio omiljena ličnost, i otpor prema strancima, u ovom slučaju Zapadu koji ne poštuje Irance i samo po svaku cenu hoće naftu - počeo je da se širi u zemlji. Sve zapadno je počelo da biva omraženo. Jačju šiitska vera i nacionalizam. Marinoteska vlada Irana i šah su američki ljudi, Iran je na strani SAD tokom hladnog rata.
Jedan fanatični propovednik Ajatolah Homeini, počinje da drži vatrene govore protiv Amerike, Izraela i vlade Irana koju naziva lakejom Zapada. Traži povrtak veri, i šerijatu. Više puta je zbog toga zatvaran, i na kraju sredinom 60-ih prognan iz zemlje. Živeo je prvo u Turskoj, ali pošto mu je tamo bilo zabranjeno da propoveda, preseilo se u sveto mesto Nadžaf u Iraku, odakle širi svoj uticaj i postaje glavna figura otpora - koji se polako stvara i organizuje.
Uspostavljanje Islamske Džamahirije i prekid diplomatskih odnosa
Presudna je bila 1978. kada je Homeini iz Iraka prvi put pozvao na svrgavanje šaha i kada je bilo više masovnih demonstarcija njegovih sledbenika u Iranu: tačno 25 godina od svrgavanja Mosadeka zapaljeno je 25 bioskopa - skoro 500 mrtvih. U septembru je na demonstracijma bilo više hiljada mrtvih, a poziv na generalni štrajk sledile su stotine hiljada ljudi. Oktobra 1978 Sadam Husein više ne želi da trpi Homeinija, i na kraju ga prima Francuska. Homeini tu definitvo skreće na sebe pažnju medija, a time i javnosti širom sveta. A šah, teško bolestan od raka, skoro da se nije pojavljivao u javnosti, većinu vremena je bio u inostranstvu gde se lečio - između ostalog, i u SAD.
Početkom januara 1979. na jednoj konfereneciji predsednik SAD, Francuske, Zapadne Nemačke i Britanije - Džimi Karter, Žiskar Desten, Helmut Šmit i Džejms Kalagan - odlučuju da više ne podržavaju šaha.
Već 1. Februara 1979. u Iran se vraća 77- godišnji Ajatolah Homeini. Sledi osveta sledbeniciam šaha i sekularnosti, hapšenja, mučenja, egzekucije. Ali i referendum posle kojeg je 1. aprila proglašena Islamska republika, odnosno Islamska džamahirija Iran. Za samo godinu dana Homeini je ukinuo monarhiju koja je trajala 2500 godina, prigrabio svu vlast u zemlji. SAD su bile iznenađene i nespremne za takav i tako brzi razvoj događaja.
Jedan od najznačnijih događaja u američko - iranskim odnosima je takozvana talačka krizakoja je započela 4.11.1979. SAD su prekinule diplomatske odnose sa Iranom 4. aprila 1980. I uvele sankcije. Od tada interese SAD u Iranu predstavlja Švajcarska, a interese Irana u Vašingtonu - Pakistan.
Septembra 1980. Irak napada Iran - počinje rat koji će trajati do 1988.
Talačka kriza je okončana 20. Januara 1981, dana kada je inaugurisan novi predsednik SAD, republikanac Ronald Regan. Njegov potpredsednik je bio Džordž Buš stariji.
Zalivski ratovi, 11. septembar - osovina zla
SAD i njeni saveznici pružili su oružje i tehnologiju Iraku pod Sadamom Huseinom koji je hteo da osvoji bogata naftna polja u Huzestanu. Članovi Reganove administracije tajno su prodavali oružje i delove Iranu. Nekoliko iranskih napada na tankere za naftu dovodi 1987. do direktnog sukoba između iranskih i američkih snaga.
U julu 1988. američki ratni brod je oborio iranski putnički avion - poginulo je svih 290 ljudi. SAD su saopštile da je do tragedije došlo greškom - letilica je smatrana za vojni avion.
1989. na vlast u SAD dolazi Džordž Buš stariji, pada Gvozdena zavesa, umire Ajatolah Homeini. SAD 1990-91 vode prvi Zalivski rat.
U ratu protiv islamskog terorizima u svetu, koji su SAD započele posle napada 11. Septembra 2001. predsednik Džordž Buš mlađi koji je od januara te godine u Beloj Kući naziva Iran, Irak i Severnu Koreju - osovinom zla. SAD počinju pripreme za novi rat u Iraku odnosno drugi Zalivski rat i saopštavaju da bi Iran mogao da razvije atomsko oružje. 2006. dolazi do opasne eskalacije i uzajamnih pretnji.
Obama i kratkotrajno otopljavanje
Početkom drugog Mandata Baraka Obame 2013. dolazi do vidljivog popuštanja napetosti između dve zemlje: novi predsednik Irana Hasan Rohani želi da se reši decenijskih sankcija i pristaje na zahteve da drastično smanji atomski program svoje zemlje. Dvojica predsednika telefoniraju, što je prvi direktan kontakt na najvišem nivou posle više od 30 godina.
U Beču se jula 2015 potpisuje sporazum kojim je regulsano šta Iran sme da radi u svojim nuklernaim postrojenjima, a zauzvrat se Iranu postepno ukidaju sankcije. Taj sporazum je u Iranu i širom sveta toplo pozdravljen.
Tramp i sukob s najavom
Još tokom svoje predsedničke kampanje Donald Tramp je govorio da je protiv tog Sporazuma sa Iranom. On svoje mišljenje ne menje mada Međunarodna atomska agencija redovno inspicira iranska postrojenja i kaže da Iran ispunjava svoje obaveze.
I onda, u drugoj godini u Beloj kući, Tramp ostvaruje svoje predizborno obećanje, počinje spirala zaoštravanja: 8. maja 2018: on jednostrano ukida sporazum, pooštrava sankcije Iranu i preti zemljama koje nastavljaju da uvoze naftu iz Irana. Reagujući na to predsednik Rohani preti „majkom svih ratova" i blokadom morskih puteva za transport nafte. SAD odgovaraju pooštravnjem sankcija, zamrzavanjem finasija Irana.
8. Aprila 2019. Vašington proglašava Revolucionarnu gardu Irana - odnosno iransku vojsku - terorističkom organizacijom. Teheran odgovara sličnom merom: proglašava SAD državom koja podstiče terorizam.
Tokom leta 2019. dolazi do krize u Hormuškom zalivu. SAD značajno pojačavaju prisustvo u regionu. Iran obara američki dron, Tramp u poslednjem trenutku odustaje od uzvratnog napada. Iran saopštava da se više ne pridržava Atomskog sporazuma iz 2015. Svetski lideri pokušavaju da posreduju. - Međutim, 3. novembra 2019: Ajatollah Ali Hameinei kaže da defintivno ne želi da pregovara sa SAD jer to ničemu ne vodi. Dve sedmice kasnije u Iranu se cena benzina utrostručila i dovela do masovnih demonstracija kakve ta zemlja nije doživela decenijama.
Vruća faza najnovijeg sukoba
Poslednjeg dana 2019. masa demonstranta upada u kompleks amabsade SAD u Bagdadu. Osoblje je prethodno evakuisano. Svetom se šire snimci na kojima se vidi gažanje i paljennje zastave SAD i čuju povici - Smrt Americi.
U raketnom napadu 3. januara 2020: ubijen je komandant Al Kuds Brigada, omiljeni general Kasim Sulejmani. To je bilo ciljano ubistvo na aerodromu u Bagdadu. Vrhovni verski vođa Irana Hamenei preti teškom osvetom.
SAD šalju vojno pojačanje u region, više hiljada vojnika. U obraćanju javnosti, predsednik Tramp kaže da to nije početak ratakoji SAD ne žele, nego da je taj ciljani napad bio preventivne prirode. "Ovo je trebalo odavno da se uradi" - rekao je Tramp, kritikujući svoje prethodnike u Beloj Kući. Iran sada treba da prestane da sa agresijom na Bliskom istoku i destabilizacijom susednih zemalja. Tramp je naglasio da SAD ne žele promenu režima u Iranu, već da je napadom eliminsan terorista br.1.