Sećanje na život u opkoljenom gradu

„Ideja seminara jeste da okupi kustose Istorijskog muzeja Bosne i Hercegovine, ali i kustose, istoričare i muzejske edukatore iz zemalja Zapadnog Balkana, kao i drugih evropskih zemalja poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije. Takav međunarodni tim zajedno će da promisli o daljem razvoju stalne postavke ’Opkoljeno Sarajevo’, otvorene 2003. godine“, kaže za DW dr Nikolas Mol, istoričar, predstavnik inicijative Memory Lab i Društva za Jugoistočnu Evropu.

Takav način stručne suradnje, prema rečima direktorke Istorijskog muzeja Elme Hašimbegović, na neki način je revolucionaran. „Pozvali smo ljude sa strane da učestvuju u razgovoru o našoj prošlosti, da donesu taj svež pogled, ne na prošlost, nego da nam pomognu da neke stvari možda mi sami promislimo i na neki drugačiji način, iz neke druge perspektive, sagledamo.“

Efekti opsade još se osećaju

„Opkoljeno Sarajevo“ je, dodaje Nikolas Mol, izuzetno važna izložba. „Važna je za Sarajevo zbog opsade grada i zbog činjenice da se efekti te opsade još uvek osećaju. Važna je i za strane posetioce kako bi što bolje shvatili šta se ovde događalo, kako je izgledao svakodnevni život Sarajlija, kako su uspevali da opstanu.“ Priča o Sarajevu, smatra Mol, univerzalna je priča u vreme kada ratovi bukte na raznim stranama sveta, „univerzalna je, jer se iz nje može učiti kako se nositi s ratom“.

Za projekte sa Istorijskim muzejom BiH zainteresovan je i nemački Memorijalni centar Buhenvald, berlinski Muzej konferencije za jezeru Vanze i nekoliko institucija u Francuskoj. Kako za DW kaže Joahim Kenig iz Pedagoškog odeljenja memorijala Buhenvald, već tri godine nekoliko institucija sarađuje s Istorijskim muzejom BiH na projektima obuke nastavnika – nemačkih, bosanskih, hrvatskih i francuskih. „Razgovaramo o prezentacijama muzejskih postavki i istorijskih mesta iz Drugog svetskog rata, ali i o onome što se dešavalo 90. godina u bivšoj Jugoslaviji. Raspravljamo o metodama i ciljevima i o tome kako istorijsko gradivo preneti učenicima“, kaže Kenig.

Suočavanje s prošlošću

Osim istorijske, edukativne i emotivne vrednosti, „Opkoljeno Sarajevo“ ima značajnu ulogu i u procesu suočavanja s prošlošću. „U proteklih 14 godina izložbu je videlo veoma mnogo ljudi, ali ono što je nama važno jeste to da ju je videlo veoma mnogo građana Sarajeva. Naša ideja jeste da što više uključujemo lokalnu zajednicu, građane Sarajeva, one koji su prošli kroz opsadu, mlade generacije i da koristimo izložbu kao platformu za dijalog, za razgovor o prošlosti, za suočavanje s teškim temama“, naglašava direktorka Hašimbegović.

Čini se međutim da proces suočavanja s prošlošću teče veoma sporo. „Prošlo je više od 20 godina od rata, a čini nam se da se nismo odmakli od priče o ratu, da su pozicije još uvek zabetonirane. Ipak, ako sagledamo iskustva evropskih zemalja i evropskih društava nakon rata, videćemo da su to procesi koji i moraju dugo da traju“, kaže Hašimbegovićeva. „U nekim stvarima vreme možda brže prolazi, drugačiji je tempo života, dostupnije su nam informacije. U nekim stvarima, iako se nama iz ove perspektive čini da je sve sporo, da se nismo odmakli, čak da nazadujemo, zapravo – nešto se pomera i moramo da shvatimo da se radi o procesu i da smo mi tu kao muzej preuzeli na sebe možda i previše odgovornu ulogu – da pokušamo na neki način da pomognemo ovom društvu da se lakše ili konstruktivnije suočimo s prošlošću.“

U vreme krize kada je u pitanju finansiranje državnih muzeja u BiH – koji su prema Ustavu u nadležnosti državnih vlasti, a koje apsolutno nemaju interesa za njih – mlada direktorka, čiji muzej takođe zavisi od državnog budžeta, odlučila je da tu instituciju otrgne iz krize, i javnosti se maksimalno otvori zanimljivim postavkama. Među njima je i „Opkoljeno Sarajevo“, stalna postavka koja poslednjih godina izuzetno privlači pažnju turista, ali i domaćih posetilaca.

„Probudi se Evropo“

Među prvim eksponatima na koje posetilac nailazi jesu ratni plakati, poput poziva „Probudi se Evropo, Sarajevo zove“ (Wake Up Europe, Sarajevo Calls), sarajevskog dizajnerskog tima „Trio“. Vapaj opkoljenog grada ujedno je i naziv seminara muzejskih eksperata u Sarajevu.

„Danas ovde nema rata, ali mi znamo za poteškoće sa kojima se Bosna i Hercegovina susreće. Za mene je ideja tog poziva još uvek veoma aktuelna, s obzirom na to da je BiH deo Evrope“, smatra Nikolas Mol. On napominje da se „rat dešavao u Evropi“ i „da su druge evropske zemlje u njega bile uključene na ovaj ili onaj način“. A i obnova BiH takođe je „odgovornost Evrope“.

Sećanje na Miterana

Seminar o muzejskoj postavci „Opkoljeno Sarajevo“ podudario se s 25. godišnjicom političkog čina za koji se smatra da je produžio agoniju rata u BiH. Naime, 28. juna 1992. godine Sarajevo je posetio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran. Prošetao je gradom poručivši da nema potrebe za vojnom intervencijom na Balkanu. Naslovna strana sarajevskih dnevnih novina „Oslobođenje“ od 29. juna 1992. godine, s tekstom „Miteran video Sarajevo“, takođe zauzima značajno mesto u stalnoj postavci Historijskog muzeja BiH.

„Važno je govoriti i o međunarodnoj odgovornosti i ulozi međunarodne zajednice na različitim nivoima“, kaže Nikolas Mol. On podseća da je opsada već započela kada je Miteran stigao. „Naravno, njegova poseta probudila je mnogo nade ovde među ljudima u gradu. Nadali su se da će imati konkretan rezultat, a onda su se veoma razočarali, jer Miteran nije pokušao ništa da prekine opsadu. Bio je jasno protiv vojne intervencije“, podseća Mol. Naglašavajući da se mišljenje naroda često razilazilo od mišljenja vlada po pitanju opsade Sarajeva i rata u BiH, Mol zaključuje da je Miteranova poseta Sarajevu svojevrstan „simbol propale politike međunarodne zajednice“, na šta danas podsećaju eksponati u Istorijskom muzeju Bosne i Hercegovine.