Spomenik žrtvama nacista u tržnom centru?

Toranj stare većnice u Hamburgu uzdiže se visoko iznad okolnih zgrada, u samom centru „starog grada“ nemačke metropole. U prizemlju je hotel, a reklame na prozorima kažu da se na višim spratovima kriju luksuzni stanovi. To istorijsko zdanje danas je staro preko 300 godina. Ali iza elegantne fasade krije se mračna priča – još od 1933. Gestapo je baš u tim prostorijama mučio protivnike nacističkog režima.

- pročitajte još: Dokumenta o Aušvicu postala svetska baština

Jedan od njih bio je berberin Herbert Bade – poznati komunista koji je štampao letke u kojima je napadao naciste. Gestapo je želeo da sazna da li je pri tom imao i saučesnike. To nikada nisu saznali, kaže njegov sin Detlef. „Moj otac je ovde dovođen nekoliko puta. Vezali bi ga za drvenog gimnastičarskog konja i tukli ga dok ne bi počeo da krvari i pao u nesvest. Proboli su mu nogu bajonetom.“

Deportacije u koncentracione logore

Brojni zatvorenici su iz gradske većnice prebačeni u logore smrti. „Za mnoge je to bila prva stanica na putu patnje koji vodi do koncentracionog logora“, piše na spomen-ploči postavljenoj 1980-ih.

Nakon završetka rata, dešavanja u toj zgradi nisu bila poznata široj javnosti. Samo takozvana „putanja uzdisaja“, koja vodi od ćelija u podrumu do nekadašnjih kancelarija Gestapoa, podseća na mračnu istoriju tog mesta. Ostatak većnice oštećen je tokom rata, a zatim renoviran i korišćen kao sedište gradskog urbanističkog odseka. Sve do 2013.

Međutim, ta luksuzna zgrada od 2009. više nije u državnom vlasništvu. Grad je te godine prodao nekretninu nemačkoj firmo „Kvantum-nekretnine“.

Novi vlasnici planiraju izgradnju memorijalnog centra

U kupoprodajnom ugovoru, „Kvantum“ se obavezao da će stvoriti „mesto za učenje“ o nacističkim zločinima počinjenim u zgradi. Iako je firma preprodala nekadašnju većnicu već 2013. godine, ona i dalje ima zakonsku obavezu da to uradi.

- pročitajte još: Spoticanje o zločin

Hamburški sekretarijat za kulturu smatra da je planirani memorijalni centar veliki korak napred. Po prvi put, smatraju zvaničnici, u zgradi će postojati izložba posvećena žrtvama nacističkog režima. Centar će imati i posebnu prodavnicu knjiga, kao i kafe u kome će posetioci moći da čitaju. Ostatak zgrade i dalje će biti korišćen za radnje, restorane, kancelarije i stanove.

Memorijalni centar se „smanjio“

Upravo zbog toga, planovi o izgradnji memorijalnog centra izazvali su bučne proteste. Komercijalizovani ambijent nije dostojanstven, kaže Kornelija Kert, predstavnica udruženja žrtava nacista. „Poenta je da to neće biti memorijalni centar, već izložba od 70 kvadratnih metara u tržnom centru, u komercijalnoj knjižari i kafiću. Lokacija je ’smanjena’“.

I Detlef Bade kaže da je na delu „sanacija“ istorije. „Moralo bi da se donekle preuredi onako kako je bilo ranije – u podrumu, gde su ljudi zatvarani i tučeni na mrtvo ime. To je prikaz naše istorije, istorije Gestapoa. To dugujemo žrtvama.“

Predstavnik firme „Kvantum“ Matijas Onken, te kritike odbacuje. „Do sada je ovde postojala samo spomen-ploča i ništa više. ’Kvantum’ želi da izgradi mesto za sećanje na žrtve. Zbog toga je prosto apsurdno da bilo ko tvrdi da se to sećanje sada potiskuje.“

„Neoprostiva greška“ prema žrtvama

Memorijalni centar trebalo je izgraditi mnogo ranije, kaže gradski odbornik iz stranke Levica Norbert Hakbuš. „Činjenica da ovde još uvek nismo odali poštu žrtvama neoprostiva je greška“. Hakbuš dodaje da društvo mora da se priseti svoje prošlosti i suoči se s njom – ali ne onako kako to planiraju u „Kvantumu“. „Spolja se neće ni videti da ovde postoji bilo kakav spomenik. Čini se da će se ceo centar svesti na jednu knjižaru, a i vlasnica knjižare će morati da zarađuje za život od nje. To je isuviše veliki zahtev. Prostorije deluju malo skučeno. Za nas bi nekakav dostojanstven spomenik izgleda drugačije“.

- pročitajte još: „Mi smo poslednji među preživelima“

Krajem februara, gradski oci će pozvati zastupnike i protivnike ideje projekta na razgovor. Predstavnici firme „Kvantum“ takođe će biti prisutni. Detlef Bade na to gleda i sa skepsom i sa optimizmom. „Razumno je razgovarati. Ali institucije bi morale da učine nešto, a ne da sve ostane na rečima. Zbog toga je dobro što ćemo zajednički raditi na konceptu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android