Srpska dijaspora: Armija glasača koji ne glasaju

U birački spisak upisano je nešto više od 6,7 miliona glasača. Prema podacima, Srbija ima 6,9 miliona stanovnika. Svetska banka procenjuje da će Srbija do 2050. godine, mahom emigracijom, izgubiti još milion stanovnika.

Samim tim što će prema istim procenama u budućnosti četvrtina srpske populacije živeti u inostranstvu, sve više se debatuje o tome da li dijaspora treba da učestvuje u političkim procesima koji se dešavaju u Srbiji. I ako da, kako doći do njih i mobilisati ih?

Prijava za glasanje u inostranstvu nije komplikovana. Kako bi se izbeglo glasanje na dva mesta istovremeno i kako bi postojala evidencija koji građanin će glasati odakle, na svakim izborima potrebno je da oni koji su iz inostranstva zainteresovani pošalju prijavu konzulatu.

Na sajtu srpske ambasade u zemlji boravka, potrebno je pronaći i popuniti formular i zatim ga, zajedno sa skeniranim ili fotografisanim pasošem, poslati mejlom konzulatu. Formular može i digitalno da se popuni.

Pored SAD, najveći broj Srba živi u Nemačkoj. U razgovoru za DW, konzulkinja Srbije u Berlinu, Milica Topalović, kaže da srpska ambasada na sve dostupne načine informiše pripadnike dijaspore u Nemačkoj o mogućnosti i načinu prijave za glasanje. Topalović dodaje da preko sajta konzulata, društvenih mreža i Jutjuba, udruženja, klubova, crkve i medija pokušavaju da informišu građane o izborima.

„Preko Tvitera gotovo svakog dana podsećamo da je prijavljivanje u toku i da je rok za slanje prijave do ponoći 12. marta. Mi smo našu dijasporu zamolili da to ipak urade što ranije, kako bismo bili sigurni da će sve njihove prijave biti na vreme procesuirane“, kaže Topalović.

Uvek niska izlaznost

Prema podacima koje je DW-u dostavila ambasada u Berlinu, u Nemačkoj trenutno živi 242.620 srpskih državljana. Međutim, na izborima 2020. godine se u Nemačkoj za glasanje prijavilo nešto manje od 3.000 ljudi. U Berlinu se prijavilo oko 400, a glasalo svega 250. Izlaznost srpske dijaspore na izbore u Nemačkoj je izuzetno niska, premda nije isključeno da poneki građanin u vreme izbora bude u Srbiji, i tamo glasa.

„Institut glasanja u inostranstvu nažalost nikada nije zaživeo u onoj meri u kojoj bi mogao“, kaže o tome Topalović. „Kada bi svi državljani Srbije koji žive u Nemačkoj izašli na glasanje, sasvim sigurno bismo morali da otvorimo i dodatna biračka mesta. Mada, kao što vidite, ni u Srbiji ne izađu svi građani na izbore, a ovde je dodatni otežavajući faktor velika udaljenost građana od biračkih mesta.“

Još jedna prepreka je i to što je, za razliku od glasanja u Srbiji, potrebno da se prijavi najmanje sto glasača kako bi se neko biračko mesto otvorilo.

U Nemačkoj se izborna mesta otvaraju u ambasadi u Berlinu i konzulatima u Frankfurtu, Minhenu, Štutgartu, Diseldorfu i Hamburgu. Ako se neko recimo prijavio da glasa u Diseldorfu, ali tamošnje biračko mesto ne bude otvoreno zbog makle zainteresovanosti, on bi teoretski mogao da glasa recimo u Frankfurtu.

„Moguće je da izlaznost naše dijaspore nije velika jer postoji neka vrsta opterećenosti svakodnevnim životnim tokovima, te pretpostavljam da mnogi nisu motivisani da učestvuju u političkim procesima u Srbiji, pošto su se iz nje odselili ili se ne prepoznaju u političkim opcijama koje im se predstavljaju na izborima“, kaže Topalović.

Zelena koalicija pokušava da dopre do birača

Do sada je bilo primetno da se ni jedna politička opcija u Srbiji nije preterano bavila glasačima u dijaspori. Međutim, koaliciona lista „Moramo“, koja obuhvata oko 60 zeleno-levo opredeljenih organizacija, među kojima su Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak, to želi da promeni. Nedavno su napravili sajt idijasporaglasa.rs na kojem je moguće dobiti informacije o glasanju u inostranstvu.

Miloš Budimir iz Međunarodnog sekretarijata pokreta Ne davimo Beograd, navodi da se pokret aktivirao oko uključivanja dijaspore u glasanje.

„Nedavno smo imali onlajn-konferenciju sa predstavnicima našeg pokreta koji žive u svetu. Mnogi su iskazali frustraciju iskustvom glasanja u inostranstvu, navodeći kao razloge komplikovane i nejasne procedure, udaljena biračka mesta i činjenicu da je potrebno da se skupi sto zainteresovanih“, kaže Budimir za DW.

Država malo radi na promociji

Budimir dodaje da sadašnja vlast ne radi dovoljno na tome da obavesti i dopre do ljudi u svetu kako bi ih motivisala. On pretpostavlja da je vlast Srpske napredne stranke verovatno procenila da ljudi u dijaspori ne gledaju blagonaklono na vlast i samim tim ne vide potrebu da ih aktivnije uključe u izborni proces.

„Našim ljudima u inostranstvu se nijedna politička opcija ne obraća, mi smo hteli i da vidimo šta bi trebalo da se desi ili promeni da bi se oni vratili i tako smo se više umrežili sa našima u inostranstvu“, dodaje naš sagovornik.  

Budimir je objasnio da je prvi korak motivisati svoje prijatelje, komšije, kolege. „Idealni bi bili i fizički događaji, skupovi, promocije, ali to bi bilo bolje da uradi sama država. Nama su ograničene mogućnosti da dopremo do naših ljudi u inostranstvu“, poručuje Budimir.

Na pitanje zbog čega ljudi koji su napustili zemlju treba da učestvuju u političkim procesima Srbije, Budimir odgovara da svi imamo porodice i prijatelje u Srbiji, da mnogi investiraju ili šalju novac kući, a da verovatno većina ima razmišljanja o tome da želi da se vrati.

Iz srpske ambasade poručuju da je ove godine veća zainteresovanost dijaspore u Nemačkoj za glasanje i da se ide ka tome da se otvori svih šest izbornih mesta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.