Svađa oko socijalne pomoći u Nemačkoj

Sve je počelo s izjavom konzervativnog političara opozicione CDU, Karstena Linemana: „Na osnovu statistike može se oceniti da šestorocifreni broj ljudi načelno nije spreman da prihvati bilo kakav posao.“ U tim slučajevima ne bi bilo dovoljno da se socijalna pomoć (koja se u Nemačkoj zove „Bürgergeld“, odnosno „novac građana“) smanji za 20 do 30 odsto, smatra Lineman: „Mora se kompletno ukinuti isplata tog novca.“

Karsten Lineman nije bilo koji političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU). On je moćni generalni sekretar te doduše opozicione, ali prema anketama najpopularnije stranke u Nemačkoj. Faktički je on čovek broj 2 u partiji, desna ruka predsednika stranke Fridriha Merca. Taj čovek dakle veruje da najmanje 100.000 ljudi u Nemačkoj nepravedno dobija državnu pomoć – zato što iz nekog razloga odbijaju da prihvate posao, odnosno ono što im ponudi Biro za zapošljavanje.

Socijalna pomoć služi da se pokriju osnovni životni troškovi. To je vid državne pomoći koja ljudima omogućava da obezbede apsolutni egzistencijalni minimum. Tu vrstu pomoći u Nemačkoj primaju oni koji sopstvenim prihodima ne mogu da pokriju troškove života. Razlozi za to mogu biti razni: neko dobije otkaz i ostane bez radnog mesta, nekome privatni biznis ode u stečaj, a neko zbog bolesti više ne može da radi.

Razlika između pomoći za nezaposlene i „novca građana“ je u sledećem: nezaposleni pomoć države primaju u načelu samo u prvih 12 meseci nakon što ostanu bez posla, a Bürgergeld se isplaćuje sve dok je ljudima potrebna finansijska podrška.

Opravdana debata oko socijalne pomoći

Za brojku od 100.000 ljudi koju spominje visoki funkcioner CDU ne postoje nikakvi statistički dokazi. Bez obzira ne to, nakon Linemanove izjave rasplamsala se diskusija oko socijalnih davanja nemačke države.

Lineman je dobio podršku iz redova sopstvene stranke, ali bilo je i kritika. Iz redova vladajućih Zelenih, opozicione Levice, a i iz udruženja za socijalno staranje, Linemana optužuju za populizam.

Politikolog Albreht fon Luke za DW ocenjuje da je ta debata „opravdana“. Ujedno napominje da bi trebalo voditi računa o tome u kojem trenutku je Lineman dao tu izjavu: oko mesec dana uoči važnih pokrajinskih izbora u tri savezne pokrajine na istoku Nemačke.

„Imam utisak da demohrišćani u vreme ove predizborne kampanje svesno pojačavaju pritisak na one koji dobijaju socijalnu pomoć, i to zato što se i oni sami nalaze pod pritiskom opozicionih stranaka Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez Sare Vagenkneht (BSW)“, kaže Fon Luke.

Te dve populističke stranke, kako ih opisuju nemački mejnstrim-mediji, dosta dobro se, naime, kotiraju u aktuelnim anketama.

Ko prima socijalnu pomoć i koliko?

„Novac građana“ odnosno „Bürgergeld“ je uveden početkom 2023, i to uz podršku konzervativnih demohrišćana. Radi se o novom modelu socijalne pomoći koji je nasledio sistem „Arbeitslosengeld II“, koji se u Nemačkoj najčešće kolokvijalno nazivao „Hartz IV“, po Peteru Harcu, nekadašnjem nemačkom menadžeru koji je najvećim delom i koncipirao taj model.

U ovom trenutku oko 5,5 miliona osoba u Nemačkoj prima „novac građana“. Samohrani roditelji ili osobe koje same žive u domaćinstvu primaju 563 evra pomoći mesečno. Kod parova je to 506 evra po osobi. Visina mesečne pomoći za decu zavisi od uzrasta i iznosi između 357 i 471 evro po detetu.

Iz državnog budžeta se pokrivaju troškovi zdravstvenog osiguranja za one koji dobijaju socijalnu pomoć, kao i troškovi smeštaja (stanarina i režije). Osim toga, oni koji dobijaju socijalnu pomoć od države dobijaju i novac za uređenje stana, odnosno novac za kupovinu školskih potrepština za svoju decu.

Prosečna godišnja bruto plata u Njemačkoj za 2024, prema podacima Penzionog osiguranja, iznosi 45.358 evra. To je u proseku nešto manje od 3.800 evra bruto mesečno. Visina neto plate, odnosno onoga što zaposlenima bude uplaćeno na račun, zavisi od mnogih faktora. Pritom su nekim privrednim granama gde su plate slabije, mesečna primanja znatno niža od proseka.

Zato se poslednjih meseci, pogotovo nakon uvođenja sistema „Bürgergeld“ često diskutovalo i o tome da li se u Nemačkoj uopšte isplati da čovek radi, odnosno da li je aktuelni sistem dugoročno održiv. Iz redova opozicionih demohrišćana, ali i od AfD-a, stizali su prigovori da savezna vlada demotiviše ljude da svaki dan idu na posao. Iz vlade su te optužbe odbacili.

Skupa socijalna država

Socijalnu pomoć „novac građana“ u Nemačkoj primaju i ljudi koji su zbog rata morali da pobegnu iz Ukrajine. Često se može čuti da bi takvu praksu trebalo promeni. U ovom trenutku, prema podacima Savezne agencije za rad, oko 720.000 ljudi iz Ukrajine prima socijalnu pomoć.

Za „Bürgergeld“ je nemačka vlada u budžetu za 2024. „rezervisala“ oko 41 milijardu evra. Izvorno je bilo predviđeno „samo“ 37,6 milijardi. Socijalna pomoć, dakle, poreske obveznike košta više nego što su političari računali. U ovoj godini će nemačka država za isplatu „novca građana“, za pomoć nezaposlenima, kao za druge socijalno zakinute grupe, ali i penzionere, da iskoristi oko 176 milijardi evra. A to je znatno više od trećine ukupnog saveznog budžeta.

Može li da se ukine isplata „novca građana“?

Karsten Lineman bi da se nekim ljudima u potpunosti ukine isplata pomoći, zato što se, prema njegovom mišljenju, u Nemačkoj ionako previše novca troši na socijalu. Ali, teško je ukinuti pomoć onima kojima je to potrebno. A zakonski je i nedopustivo kompletno ukidanje socijalne pomoći. O tome je pre nekoliko godina odlučivao i Ustavni sud Nemačke i zaključio da država mora da obezbedi egzistencijalni minimum za dostojanstven život.

S druge strane, oni koji dobijaju socijalnu pomoć dužni su da se redovno javljaju u Biro za zapošljavanje (u Nemačkoj se to zove: Savezna agencija za rad), gde ih se savetuju kako da pronađu novo radno mesto, ali im nude i konkretna zaposlenja, a od njih se očekuje da te ponude prihvate. A ako ih ne prihvate, država može da ih kazni – na primer smanjenjem mesečnih doznaka i do 30 odsto.

Politikolog Fon Luke je mišljenja da još pritiska, ili čak pretnja kompletnim ukidanjem pomoći, „ne bi rešilo problem“. S druge strane, tim potezom samo bi se prekršila spomenuta odluka Ustavnog suda, navodi on.

Bijan-Djir-Saraj, generalni sekretar vladajuće FDP, liberalne stranke koja je deo vladajuće koalicije, nedavno je potvrdio da nemačka vlada planira određena „pooštravanja“ pravila po pitanju „Bürgergelda“. Radi se o pooštravanju kazni za one ljude koji uopšte nisu spremni da prihvate neki posao, odnosno ne žele da rade, rekao je.

Kriza i manjak novca

Nemačka je u ekonomskoj krizi i novca nema mnogo. A pitanje je i kako će izgledati budžet u idućim godinama, odnosno da li će vlada zaista moći da realizuje svoje planove i hoće li imati dovoljno novca za sve planirane izdatke.

Zato nemačke stranke razmišljaju o tome gde bi moglo da se uštedi po pitanju socijalnih izdataka. Politikolog Fon Luke to sagledava ovako: „Itekako je neophodno da se u prvi plan malo više stave zahtevi (prema onima koji dobijaju socijalnu pomoć, prim.red), jer sankcije su u ovom slučaju dozvoljene kako bi se predupredile zloupotrebe.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku