Zašto se ipak isplati raditi?
22. septembar 2023.
To je stara debata koja je ponovo pokrenuta povećanjem socijalne pomoći (Bürgergeld) za oko dvanaest procenata koja počinje 1. januara 2024: Pošto su socijalna davanja tako visoka, često se više ne isplati raditi i ići na posao za minimalne i niske plate, tvrde kritičari.
Vodeći opozicioni političari kažu da se uslov razlike u platama više neće poštovati u budućnosti. Prema rečima lidera CDU Fridriha Merca, ljudi se onda „neće vraćati na posao kad izračunaju da će na kraju godine dobiti više od državne pomoći nego kada bi radili na nekom jednostavnom poslu".
Za samce u proseku 532 evra više
No, i posle predstojećeg povećanja socijalne pomoći, prihodi zaposlenih sa minimalcem znatno su veći od pomoći. To je za ARD-ov magazin Monitor izračunao Institut ekonomskih i društvenih nauka (WSI) sindikalne fondacije Hans Bekler.
- pročitajte još: Pomoć siromašnoj deci: veliki planovi, mala reforma
Za samce koji rade puno radno vreme uz minimalnu platu, to je u proseku 532 evra više, za porodice sa troje dece i minimalcem to iznosi između 446 i 788 evra više – u zavisnosti od starosti dece. To je uglavnom zato što osobe sa niskim primanjima takođe imaju pravo na dodatne beneficije kao što su stambeni dodatak ili dečiji dodatak - kao i veći dodatak za svoju zarađenu platu.
„Više novca ako radite – ponekad i znatno više"
Osam različitih konstelacija domaćinstava u kojima jedan član radi puno radno vreme uz minimalnu platu upoređeno je sa zajednicama iz nužde (Bedarfsgemeinschaft) koje primaju naknadu od države i u kojima niko ne radi. U obzir je uzeta prosečna kirija u celoj zemlji sa propratnim troškovima.
„Otkrili smo da u svim ovim zamislivim konstelacijama dobijate više novca ako radite i da je jaz ponekad veoma jasan", kaže Betina Kolrauš , naučna direktorka u WSI. Ona stoga ne vidi nikakav podsticaj da ljudi ne rade i da umesto toga primaju socijalnu pomoć.
- pročitajte još: Sve više nemačkih penzionera prima finansijsku pomoć
Proračuni WSI za magazin Monitor odgovaraju aktuelnoj analizi Instituta Ifo urađenoj za nedeljnik Cajt .
Prema toj analizi samci primaju 966 evra socijalne pomoći, a minimalac iznosi 1,498 evra (razlika 532 evra). Za samohrane majke ili očeve (1 dete od 14-17 godina) koji rade puno radno vreme, zagarantovani minimalac je 2.465 evra dok je socijalna pomoć u tom slučaju 1.701 evro (razlika 764 evra). A kada je reč o porodicama sa troje dece od 14 do 17 godina u kojima niko ne radi socijalna pomoć iznosi 3.514 evra a minimalac 3.960 evra (razlika 446 evra).
Rastu cene, raste i pomoć
Povećanje socijalne pomoći nije neuobičajeno, ono se odvija po zakonskom mehanizmu. Glavni razlog za to je nagli rast cena uopšte. A one su nedavno značajno porasle kao rezultat ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
- pročitajte još: Nemačka: došlo vreme kad ni dva posla nisu dovoljna za pristojan život
Osim toga, savezna vlada je prošle godine odlučila - uz saglasnost Unije CDU/CSU - da brže nego ranije uključi povećanja cena u standardne stope zarad dobrobiti građana. Stoga je prvobitno uvedena socijalna pomoć zapravo zasnovana na potrošačkoj korpi lica sa niskim primanjima.
„Jaz u platama je ostao praktično isti"
Na prvi pogled, povećanje standardnih stopa deluje neobično visoko. Međutim, od uvođenja minimalne satnice 2015. godine ona je sa 8,50 evra porasla na planiranih 12,41 evra početkom 2024. godine, što je povećanje od 46 odsto. Tokom istog perioda, socijalna pomoć za samce je porasla za 41,1 odsto. Od 2024. godine, samci će primati 563 evra po standardnoj stopi.
- pročitajte još: Narodne kuhinje u Nemačkoj: siromaštvo u jednoj od najbogatijih zemalja sveta
„Razlika u platama je stoga ostala praktično ista“, kaže Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. „Ipak, socijalna pomoć i minimalna zarada nisu dovoljni da bi se omogućio život sa adekvatnim učešćem u društvenom životu. Fračer se stoga zalaže za „bolje plate za one sa niskim primanjima“. Istovremeno, država mora da obezbedi da ljudi koji primaju socijalnu pomoć imaju više mogućnosti za rad – na primer kroz bolju brigu o deci samohranih roditelja.
Luc Polanc i Andreas Spinrat (WDR)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.