Svi su krivi, samo Putin nije

Malu belu crkvu u centru Moskve lako je prevideti. Ona se stisnula između visokih staklenih fasada i višespratnih stambenih zgrada, samo par koraka udaljena od osvetljenih izloga u ulici Tverskaja, poznatoj po brojnim prodavnicama. Ispred ulaza u crkvu stoji više od stotinu ljudi. Čekaju jelo. Na mnogima od njih se vidi da su beskućnici: trošni zimski kaputi, umorna lica, neki vuku za sobom kolica na kojima se nalazi celokupna njihova skromna imovina. Hladno je, temperatura se večeras spustila na minus 15 stepeni.

U redu pred crkvom stoji i Ilja, obučen u crvenu jaknu, s crnom kapom na glavi, ima nešto više od 50 godina. Nedavno je izgubio posao. „Bio sam tapetar, a sada sam nezaposlen. Ne preostaje mi ništa drugo osim da ovde dođem. Srećom, postoje inicijative poput ove koje nam omogućavaju da se prehranimo.“ Ilja pripada novoj grupi siromašnih: to su žrtve aktuelne ekonomske krize u Rusiji.

Znatno skuplja hrana

Ruska privreda je u problemima: niske cene nafte na svetskom tržištu su otrov za ruski budžet koji se većim delom finansira prodajom sirovina. Među najvažnijim izvorima zarade je izvoz nafte i gasa. Ekonomske sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji zbog Krima i ruske kontra-sankcije, dodatno su pogoršale situaciju. Pre nekoliko dana ruski ministar finansija Anton Ziluanov najavio je smanjenje državne potrošnje za deset odsto. Predsednik Vladimir Putin je, doduše, opet ponovio da je ekonomska kriza prebrođena, ali prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, više od polovine Rusa očekuje pogoršanje situacije. Inflacija je već sada visoka, kurs rublje prema dolaru i evru je pao.

U poslednje vreme hrana je znatno poskupela. Statistički zavod u Moskvi objavio je da je potrošačka korpa za skoro 13 odsto skuplja nego krajem 2014. godine. Neki proizvodi poput ribljih konzervi, kiselih krastavaca ili majoneza, poskupeli su i do 30 odsto. Sve je manje tržište luksuznih proizvoda kao što su novi automobili ili putovanja u inostranstvo.

Situacija se pogoršala

Kada crkvica u centru Mosvke otvori svoja vrata, počinje guranje – svako bi hteo da bude prvi. U crkvi su postavljeni stolovi, sve izgleda pomalo svečano. Tu su mnogi dobrovoljci koji ljudima nose jelo ili jednostavno razgovaraju s njima. Natalija Markova organizuje podelu hrane u ime moskovske organizacije „Prijatelji s ulice“. I ona je uočila da se situacija pogoršala i da je zbog toga porastao broj onih kojima je pomoć potrebna. „Ove godine imamo više gostiju nego inače“, kaže Markova. „Ima ih mnogo koji, doduše, imaju stan i posao, ali zarađuju toliko malo da moramo da im pomažemo da se prehrane.“

Jedan od njih je Denis, star oko 25 godina. Mladić već sedi za stolom i jede salatu. Kaže da je ranije živeo na ulici, ali da mu je sada bolje. Radi kao kurir i može da plati sobu. Ali stanarina je visoka. „Mogu da jedem samo ako imam dovoljno para. Ponekada je to dva puta dnevno, ponekad samo jednom.“ Bez pomoći ove organizacije bilo bi mu znatno teže.

Ko je kriv?

Ako korisnike ove narodne kuhinje upitate šta je razlog njihove bede, dobijate mnogo odgovora. Jedni smatraju da je to posledica rada nekih ljudi u vladi, da je problem nehumano tržište. Karina tvrdi da je kriva državna uprava koja je zaboravila siromašne, i da se skoro niko više ne brine o ljudima bez para. Ali jedan čovek, po njima ni u kom slučaju ne snosi krivicu – Vladimir Putin. „On je dobar predsednik“, kaže Karina i dodaje: „Ali on ne može da se brine o svemu.“