Tompson je samo mamac
8. jun 2017.Dok mostarski vladika ugošćuje muftiju i priprema mu iftar, a s njima večerava i gvardijan, u Mostaru je veliki nemir unela najava koncerta kontroverznog Marka Perkovića Tompsona. Koncert pod nazivom „Veliki skup podrške hrvatskim zatvorenicima u Hagu te svim nepravedno optuženim i osuđenim hrvatskim braniteljima HVO“ trebalo bi da se održi 8. juna.
Brojne osude koncerta
Jedna u nizu osuda zbog održavanja koncerta stigla je od političkih direktora Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC). Oni su jednoglasno, što čak nije bio slučaj ni sa osudom referenduma u Republici Srpskoj, upozorili da održavanje koncerta u Mostaru služi veličanju ratnih zločinaca.
„Sve institucije u BiH, uključujući političke, verske i organizacije civilnog društva, trebalo bi da deluju u pravcu promovisanja pomirenja, međusobnog razumevanja i tolerancije, te izbegavati događaje, aktivnosti i retoriku koji produbljuju podele, glorifikovanje osuđenih ratnih zločinaca, istorijski revizionizam, te provokativnu upotrebu simbola“, zvanična je reakcija iz Saveta, uz zaključak da „ne bi trebalo praviti nikakve poteze, ni u Mostaru, niti drugde, koji za posledicu imaju produbljivanje podela i podizanje tenzija.“
Koncert je izazvao i oštre reakcije bošnjačkog političkog vrha u BiH, ali i najavu „kontra“ protesta. I mnogi hrvatski intelektualci ogradili su se od koncerta, smatrajući da bi mogao da nanese štetu, a ne korist šestorici koje u Hagu u novembru očekuje izricanje pravosnžne presude. Uz to, koncert se održava na stadionu, koji budi ružne uspomene građanima Mostara jer je to mesto koje je u ratu služilo kao sabirni centar za odvođenja Bošnjaka u logor Heliodrom.
Inicijatori koncerta iz desničarskog udruženja „Hrvatsko srce nade“ smatraju da je „podrška šestorici nekadašnjih visokih i vojnih zvaničnika Herceg-Bosne i HVO, nepravosnažno osuđenima na ukupno 111 godina zatvora za udruženi zločinački poduhvat, prvenstveno izražavanje domoljublja i nezadovoljstvo položajem Hrvata u BiH“. Koncert podrške hrvatskoj haškoj šestorci podržao je inače i Hrvatski narodni sabor.
U BiH postoje najmanje tri istine
U tom kontekstu, mostarski univerzitetski profesor dr Mile Lasić u jednoj od svojih poslednjih kolumni piše: „Na sve su strane organizovane manifestacije u korist zaborava i u korist daljeg banalizovanja zla, a nema uopšte znakova borbe protiv sopstvenog zla i ’protiv zaborava’, zbog čega i nema previše onih u BiH i u regionu koji bi se postideli za zlo počinjeno u njihovo ime, kako bi možda tim putem oplakali i sopstvene i sve žrtve, ma pod kojim znakom su i u kojem ratu pali.“
Profesor Lasić ocenjuje da u BiH postoje najmanje tri istine i da niko nije spreman da popusti drugom i trećem u sopstvenim naracijama i politikama: „Najgore je to što niko i ne namerava da se pozabavi večitim Jaspersovim ’pitanjem krivice’ za zločine svih ekstremnih ideologija i politika, te sopstvene (su)odgovornosti za njih. Dapače, u BiH i u zemljama-naslednicama bivše SFRJ živi se svojevrsni ’socijalni Alchajmer’: ciljano se brišu nepodobna sećanja i sistematski neguju narativi žrtve, koji podrazumevaju iluziju o impliciranoj nevinosti i dobroti sopstvene vere i nacije, što je redukcionistička podvala velikog formata upravo kritičkoj kulturi sećanja, temeljnoj pretpostavci ozdravljenja bolesnih društava“, zaključuje profesor Lasić.
Reciklaža starih problema
Doktorant univerziteta u Gracu, građanski aktivista i bivši sveštenik Dalibor Dado Milas smatra da „bošnjački nacionalizam uporno potencira tezu da je u poslednjem ratu samo jedan narod branio BiH, dok su ostala dva (autohtona) naroda bili – agresori. To konkretno u ovom slučaju stvara kontra-reakciju na drugoj strani kod pojedinaca koji bi odmah potpisali raspad BiH, te koji tako populistički iskorišćavaju razočarenje, nemoć i frustracije koje se sve više nagomilavaju kod Hrvata u BiH“. Milas smatra i da se recikliraju stari problemi umesto da se energija i dobre namere koriste za konstruktivne ciljeve.
„Koliko bi Hrvata u BiH uopšte podržalo hašku šestorku da ovde nije bačen mamac u vidu koncerta čija je glavna zvezda upravo Marko Perković Tompson? Dolaze li ljudi u Mostar zbog haške šestorke ili zbog Tompsona i da li bi ovaj skup podrške uopšte uspeo da nema poznatih estradnih imena koja privlače mase“, pita se Milas i zaključuje: „Čitava ova priča samo je još jedan od pokazatelja kako od prošlosti ne uspevamo da vidimo ni sadašnjost, a kamoli budućnost. Moj je utisak da u našem društvu postoji veoma puno aktuelnih problema koje ne samo da ignorišemo, nego ih na određen način i podržavamo – ako ne delovanjem, a onda sigurno glasnim ćutanjem“.
„Loša ideja izaziva reakciju druge strane“
Glavni urednik mostarskog radija Gradska mreža Faruk Kajtaz, smatra da je sve to posledica „zamrznutog konfilkta“ i činjenice da osnovna politička pitanja u Mostaru nisu rešena još od 1992. godine.
„Sve ovo u međuvremenu bila je manje ili više uspela improvizacija. U pitanju su potpuno različiti koncepti oko budućnosti Mostara i biće veoma teško da se sve to ’iskombinuje’. Mostar je zarobljenik krize na višim nivoima. Generalno, javna podrška liderima Herceg-Bosne kojima se još sudi i koji su već osuđeni u prvom stepenu veoma je loša ideja i može samo da izazove reakciju s druge strane. Na mnogo načina Mostar je ’ključ’ za čitavu BiH“, zaključuje Kajtaz.
Šta su čekali 14 godina?
Sociolog, univerzitetski profesor i akademik Slavo Kukić sličnog je mišljenja. „Na Palama se otvara studentski dom s imenom čoveka osuđenog za genocid u Srebrenici. Osnovna škola u jednom sarajevskom naselju dobija ime po zaljubljeniku u Hitlera, a obrazloženje je da se radi o jednom od najuglednijih bošnjačkih intelektualaca iz prve polovine 20. Veka. U tom kontekstu trebalo bi gledati i na ovo što se događa u Mostaru. Tompson je tu najmanje bitan. Šta su čekali 14 godina“, pita profesor Kukić.
On podseća da će, konkretno u slučaju hrvatske šestorice, sud u Hagu imati poslednju reč i mišljenja je da je pozadina svega – manipulacija političke prirode. „Zaista mislim da prava namera nije pomoć stvarnog organizatora šestorici Hrvata u Hagu. Oni su iskorišćeni za homogenizaciju sopstvenog biračkog tela u kojem je Tompson poslužio kao dobar mamac“, zaključuje Kukić.
Organizatori koncerta ovih dana često spominju nastup Marka Perkovića Tompsona u n Vupertalu koji je održan prošle nedelje pod budnim okom policije. List „Vestdojče cajtung“ iz Vupertala tim povodom je pisao da „kritičari Tompsona i njegov bend optužuju za veličanje ustaškog pokreta i hrvatskog fašizma iz Drugog svetskog rata“. „Zidojče cajtung“ je još 2013. pisao o „desničarskom pevaču, koji podgreva napetosti u regionu“ i ukazao da je njegovom bendu u Švajcarskoj već godinama zabranjen nastup. Tompsonovi koncerti u zapadnoevropskim zemljama redovno su praćeni burnim reakcijama i pozivima na zabranu. Tako je u aprilu 2014. otkazan najavljeni koncert u Berlinu, a krajem prošlog meseca otkazan je i nastup u austrijskom gradu Kremsminsteru.