Tramp i Putin u tročetvrtinskom taktu
25. jun 2018.
O čemu se sve u Beču nije pregovaralo. Decenijama su Habsburgovci tamo rešavali problem svog multietničkog carstva. Početkom 19. veka austrijski ministar spoljnih poslova bio je domaćin epohalnog kongresa, poznatom po imenu tog grada. Oko 200 godina kasnije tamo je sa Iranom potpisan nuklearni sporazum. A nedavno je u Beču, u velikoj meri, rešen i spor oko imena između Grčke i Makedonije.
Potpuno u duhu diplomatsko-tajanstvene tradicije, oglasio se austrijski kancelarski ured. Na pitanje lista „Standard“ o mogućem sastanku predsednika SAD Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina u Beču, u odgovoru je samo ukazano da je taj grad „mesto dijaloga“.
Austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe (Slobodarska partija Austrije, FPÖ) u intervjuu za nemačku televiziju bio je jasniji: „Spremni smo da pomognemo u realizaciji jednog takvog sastanka“, rekao je Štrahe za program „Rusija 24“.
Ipak još uvek nije sigurno da diplomatska tradicija Beča može da usmeri mogući sastanak Trampa i Putina na konstruktivne staze. Nesigurnost postoji već kada je reč o terminu. Šef diplomatije SAD Majk Pompeo, za američku televiziju MSNBC izjavio je da Trampov savetnik za bezbednosna pitanja Džejms Bolton uskoro leti za Moskvu kako bi razgovarao o sastanku dvojice predsednika. Tramp će se sastati sa Putinom „ne previše dugo nakon tih razgovora“, rekao je Pompeo.
Dakle, još uvek nije poznato kada će taj sastanak tačno biti održan – ali je verovatno da će to biti neposredno pre ili neposredno posle samita NATO u Briselu koji se održava 11. i 12. jula.
Ukoliko se održi neposredno uoči samita, NATO-partneri bi to mogli da shvate kao uvredu. Ali čak i sastanak nakon samita bi za članice Alijanse bio prihvatljiv samo ukoliko bi ga Tramp iskoristio kako bi sa svojim partnerima istakao zajedničku poziciju u odnosu prema Rusiji. Prema dosadašnjim iskustvima, uopšte nije sigurno da će on to i učiniti.
Za stolom sa Putinom
Predsednik SAD očigledno mnogo polaže na svoj lični uticaj. O tome je, povodom samita G7, govorio i u intervjuu za američku televiziju Foks njuz: „Kada bi Vladimir Putin sedeo ovde pored mene za stolom (…) mogao bih da mu kažem: Da li biste mi učinili uslugu? Da li biste se povukli iz Sirije? Da li biste mi učinili uslugu? Da li biste se povukli iz Ukrajine? Ne bi trebalo da budete tamo. Povucite se.“
Trampovo verovanje u dejstvo njegove ličnosti, u američkim medijima je primljeno sa čuđenjem. Rusko povlačenje iz Sirije i Ukrajine tumačiti kao „uslugu“ je „više nego naivno“, ocenio je internet-magazin Slejt. „To je narcisoidno i potencijalno opasno“. Kao ništa manje čudno doživljava se i Trampova teza da je Rusija isključena iz grupe G7, zato što Trampov prethodnik Barak Obama „nije hteo Putina“.
Zabrinutost savetnika
Trampovi, delimično očigledno spontani potezi u odnosu prema Putinu, pa tako i Rusiji, mogli bi da donesu zaokret koji nije usaglašen sa njegovim ministrima. „Putin pokušava da razbije NATO“, ocenio je sredinom juna ministar odbrane Džejms Matis. „On pokušava da umanji privlačnost zapadnog demokratskog modela i da potkopa moralni autoritet Amerike“.
Zabrinutost da bi Tramp takve prigovore mogao da stavi na stranu, posebno je porasla nakon sastanka sa severnokorejskim diktatorom Kim Džong Unom. Uobičajeno je da se sastanci šefova država pažljivo pripremaju na najvišem spoljnopolitičkom i diplomatskom nivou – ali nešto kao što je bio sastanak u Singapuru, SAD do sada nisu doživele.
„Putin zna šta hoće“
Svojom spontanošću, Tramp se znatno razlikuje od svog potencijalnog sagovornika u Beču. „Putin na takve sastanke dolazi maksimalno pripremljen“, citira magazin Politiko bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Majkla Mekfola. „On zna šta želi da postigne.“
Putin važi sa lukavog pregovarača, koji jake strane i slabosti svojih sagovornika intuitivno prepoznaje i u skladu s tim razrađuje pregovaračku taktiku. Trampova najslabija strana je, ocenjuje Politiko, osetljivost na laskanje. Ukoliko Putin to iskoristi, Tramp bi mogao da izgovori stvari koje su u suštoj suprotnosti sa stavovima njegovih savetnika.
Pritom bi Putinu dovoljne bile već i lepe fotografije sa sastanka sa Trampom. One bi, ocenjuje Politiko, njegovim političkim potezima – aneksija Ukrajine, podrška sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu ili pokušaj suzbijanja NATO – mogle da daju jedan više prijateljski izgled.
„Cikloni bi mogli da se povežu u oluju“
Za zapadne partnere SAD, taj sastanak sa sobom nosi potencijalne rizike. Već sada je evropsko-američki odnos opterećen nizom sporova – uvođenje carina, planirani gasovod Severni tok 2, diskusija o finansiranju NATO. „Veoma je moguće da se ta područja niskog pritiska povežu u veliku oluju, koja bi napravila veliku štetu sa ove i one strane Atlantika“, piše za berlinsku fondaciju Nauka i politika politikolog Marko Oberhauz.
Ukoliko se Putin i Tramp u Beču lično zbliže, i ukoliko Tramp to iskoristi kao povod za nastavak prijateljskih gestova u pravcu Rusije, to bi Evropljanima dodatno otežalo situaciju. Jer Putin, koji je u martu ponovo izabran za predsednika, trenutno ima malo razloga da se oprezno ophodi prema Evropi. „Putin je profitirao od provokacija prema Zapadu i on će ih i dalje koristiti za jačanje moći u zemlji“, ocenjuje stručnjak za Rusiju Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku.
Za Evropljane bi zato bilo važno da na eventualnom sastanku ruskog i američkog šefa, takvih spontanosti bude što je moguće manje.