Turska: izbeglice više nisu dobrodošle?

Kad je 2011. u Siriji izbio građanski rat, turska vlada bila je velikodušna prema sirijskim izbeglicama. Ankara je tada tvrdila da sirijski režim krši ljudska prava, te da izbeglice moraju biti zaštićene. Redžep Tajip Erdogan pokrenuo je „politiku otvorenih vrata" mada je opozicija upozorila da bi taj potez mogao da predstavlja pretnju miru i prosperitetu. Turska je počela da uspostavlja „režim zaštite": Sirijci više nisu deportovani, već su bili zbrinuti u izbegličkim kampovima.

Rezultat ove politike „otvorenih vrata" danas se ne može prevideti: prema rečima ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua, u avgustu je u Turskoj bilo 3,7 miliona sirijskih izbeglica - skoro polovina njih deca mlađa od 18 godina. Daleko najpopularniji grad Sirijaca u egzilu je Istanbul: prema turskim migracijskim vlastima, oko 530.000 Sirijaca živi u metropoli na Bosforu.

Međutim, mnogi turski stručnjaci i delovi opozicije kritikuju liberalnu izbegličku politiku. „Turska nije mogla unapred da izračuna broj izbjeglica i potpuno je potcenila koliko će skupo biti njihovo zbrinjavanje. Zbog toga su izbeglice sve više postajale političko pitanje", kaže Husein Bagči, stručnjak za međunarodne odnose s Tehničkog univeryiteta Bliskog istoka u Ankari.

Turska kao usputna stanica

Narednih godina postajalo je sve jasnije da su hiljade sirijskih migranata otišle u Evropu. Prema podacima Evropske komisije, samo 2015. u Grčku je stiglo više od 850.000 osoba. EU je morala da reaguje: uprkos brojnim prigovorima UNHCR-a, Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) i raznih NVO - Brisel i Ankara su marta 2016. potpisale sporazum. Takozvani sporazum EU i Turske o izbeglicama imao je za cilj da smanji priliv izbeglica u EU istočnosredozemnom rutom.

Od tada grčke vlasti vraćaju u Tursku migrante ako nemaju pravo na azil. Zauzvrat, EU je isti broj Sirijaca koji imaju pravo na azil, iz kampova raspoređivala u zemlje članice EU. Osim toga, u sklopu dogovora EU je Ankari isplatila ukupno šest milijardi evra za brigu o sirijskim izbeglicama. To turskom predsedniku nije dovoljno: Erdogan je više puta naglasio da je Turska u poslednjih osam i po godina na sirijske izbeglice već potrošila 40 milijardi evra.

„Problem se ne može rešiti novcem"

Bagči zbog tog sporazuma posebno kritikuje Brisel: „EU želi da reši problem jednostavnim slanjem novca u Tursku. Ali, Turska ne može sama da se nosi s teretom sirijskih izbeglica".

Sličnog mišljenja je i Murat Erdogan, stručnjak za migracije na nemačko-turskom univerzitetu u Istanbulu: „EU je vodila pogrešnu politiku. A sada čak nastavlja finansijske pregovore s Ankarom". Mnogo efikasnije je uspostaviti „mehanizam podrške i saradnje" uz konkretnu pomoć, tvrdi ovaj stručnjak za migracije (koji nije rođak turskog predsednika).

Međutim, čini se da predsednik Erdogan u poslednje vreme nije više tako velikodušan prema izbeglicama. Glavni razlog je što su građani Turske sve manje spremni da ih prihvate, zbog toga što se i sami sve više plaše za svoju egzistenciju valutne i ekonomske krize koja u Turskoj traje od jeseni 2018. Pojačali su se egzistencijalni strahovi i borba oko raspodele.

Najveća opoziciona stranka, CHP, koristi oštriju retoriku protiv izbeglica: Kemal Kiličdaroglu, šef te stranke, nedavno je najavio da će sve izbeglice poslati tamo odakle su došli, ako njegova stranka dođe na vlast.

Integracija umesto proterivanja?

Pritisak na Erdoganovu izbegličku politiku sada je jasno uočljiv. „Svesni smo nemira u društvu", rekao je nedavno predsednik Erdogan. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu saopštio je da Turska hoće da se konsultuje sa UN o vraćanju Sirijaca u njihovu domovinu.

I portparol vladajuće AKP Omer Čelik nedavno je pomenuo pregovore koji bi mogli značiti zaokret u izbegličkoj politici: „Još uvek nema konkretne odluke. Potrebno je razgovarati s Jordanom, Irakom i drugim zemljama kako bismo promenili našu politiku."

Za stručnjaka za migracije Murata Erdogana, glavni razlog rasprave o mogućoj repatrijaciji Sirijaca je pritisak opozicije na Vladu - ali to je čisti populizam:

„U Turskoj je rođeno 650.000 sirijskih beba. 770.000 sirijske dece trenutno se obrazuje u turskim školama (...) Ne možete očekivati da se ti ljudi dobrovoljno vrate, ali ih ne možete jednostavno prisiliti da se vrate".

Treba ići u suprotnom smeru, zahteva ovaj stručnjak, a za to su, kako kaže, potrebne efikasne mere integracije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu