„Ubeđeni neonacista“ uskoro na čelu AfD?
12. jul 2019.
Borba za vlast između radikalnih i umerenih članova desničarskih populista stara je koliko i sama Alternativa za Nemačku (AfD). Neki predsednici stranke, među njima je i Frauke Petri, morali su da se povuku sa funkcije. Tamo su do sada stalno pobeđivali oni radikalniji i zbog toga AfD malo po malo sve više skreće u desno. Toliko desno da je u to morala da se uključi i nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka i da delove partije okarakteriše kao desničarski ekstremizam.
Istovremeno, borba za vlast unutar AfD gotovo i da ne izaziva medijsku pažnju. Šef stranke, Aleksander Gauland, postavlja se zaštitnički prema svima u svojoj partiji. Uključivanje desnog krila u aktivnosti stranke za njega je samo pitanje političke veštine.
Oni radikalni u AfD sami sebe zovu „Krilo“, a njihov šef, Bjern Heke, kaže da oni nisu zvanična partijska organizacija. Grubo rečeno, na istoku je „Krilo“ najuticajnije, dok su na zapadu zemlje umereniji članovi. Iako bi to moglo i da se promeni.
Kako izbeći nadzor Službe?
Dve stvari bile su razlog da se ponovo rasplamsa borba za vlast unutar AfD. Prvi je Služba za zaštitu ustavnog poretka. AfD je od službe dobila takoreći grejs-period – nije se pojavila u aktuelnom izveštaju. Rukovodstvo stranke reagovalo je na upozorenje i pokretanjem čitavog niza postupaka za isključenje iz partije.
To je između ostalih pogodilo i Doris fon Zajn-Vitgenštajn, šeficu AfD za pokrajinu Šlezvig-Holštajn koja je imala prilično dubiozne kontakte sa otvoreno desnoekstremističkim blokom. Ona je, inače, veoma omiljena u „Krilu“. A njeni verni pratioci su je, bez obzira na pretnju da će biti isključena iz partije, ponovo izabrali za pokrajinsku šeficu. Partijsko rukovodstvo u Berlinu zbog toga je proključalo – oni su hteli da je se reše zbog desnoekstremističkog uticaja, odnosno kako bi umakli Službi za zaštitu ustavnog poretka.
Druga savezna pokrajina u kojoj jača „Krilo“ jeste Severna Rajna Vestfalija. U najmnogoljudnijoj pokrajini Nemačke AfD ima oko 5.300 članova, od ukupno 34.000 koliko ima u čitavoj zemlji. Na turbulentnom partijskom kongresu došlo je do otvorene borbe za vlast. Mnogi su podneli ostavke, a na čelu je ostalo troje ljudi iz „Krila“.
Sledeća pokrajina u kojoj bi moglo da se odigra nešto slično jeste Bavarska – i tu se zakuvalo u borbi za vlast.
Posledice izbora na istoku
Drugi razlog za nove partijske borbe jeste uspeh Alternative na istoku Nemačke. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, AfD bi, nakon izbora u Brandenburgu i Saksoniji, u tim pokrajinama mogla da postane najjača politička snaga. Istraživanja im trenutno daju 20 do 25 odsto glasova. U pokrajinama na zapadu zemlje taj procenat je niži i kreće se oko 10 odsto podrške.
-pročitajte još: Etablirane stranke nemaju odgovore
Od vodećih političara Alternative sa istoka već nedeljama se može čuti poruka: naš radikalniji put je – uspešniji. Na nedavno održanom godišnjem skupu „Krila“, njihov vođa, Bjern Heke, poručio je umerenima iz Severne Rajne Vestfalije da u njegovoj partiji nema mesta za one koji bi od AfD-a da naprave „druge liberale“ (FDP): „Idite onda u FDP i ostavite nas na miru!“
Heke uskoro u partijskom rukovodstvu?
Krajnje desno orijentisani Heke je prethodne tri godine delovao iz pozadine, ali čini se da je to vreme sada prošlo. On otvoreno kritikuje predsedništvo stranke na saveznom nivou, ukazuje na greške unutar partije i u odnosu sa medijima, i govori o „protraćenoj energiji“ koja je, kaže, potrebna za istinski zadatak, a to je: „Lov na politički establišment“.
Ove godine ponovo se bira rukovodstvo stranke. Heke obećava da će to biti neki drugi ljudi. Analitičari procenjuju da on lično stremi ka vrhu. Tome odgovara i njegov zahtev za „programskim pomakom“, u smislu restriktivnije politike useljavanja. Alternativa za Nemačku, smatra, mora da se kreće putem „solidarnog patriotizma“. I povrh svega, on ponavlja svoj zahtev koji je van AfD-a veoma sporan, a to je promena u kulturi sećanja, odnosno pomak od „kulta krivice“. Nemci bi trebalo da budu „srećan i životan narod“ i da mogu da žive kao i drugi narodi, poručuje Heke.
To koliko je situacija ozbiljna, u više navrata je ponavljala i nekadašnja članica stranke, publicistkinja Franciska Šrajber. Ona je AfD upoznala do srži. Prema njenim rečima, desničarski ekstremizam je unutar stranke mnogo jači nego što se spolja vidi. A Heke je, smatra Šrajberova, „ubeđeni neonacista“.